Jedan od 13 dokumenata orginala Direktive br. 25, koju je potpisao Adolf Hitler, u vlasništvu je Srbije.
Ovaj dokument koji je stigao iz Amerike, gde je nepoznatim putevima dospeo nakon što je 1944. “iscureo” iz Arhive vojne obaveštajne službe Vermahta, biće izložen u Narodnom muzeju do 18. februara.
Istraživali smo koliki je značaj to što je Srbija nakon više od 80 godina otkupila orginalan dokument.
Zloglasna sednica vrha nemačke komande odlučila je tog 27. marta sudbinu srpskog naroda, a za posledicu je imala okupaciju i rasparčavanje naše zemlje, kao i smrt više 1.500.000 ljudi. Rezime te sednice upravo je direktiva broj 25. čiji je jedan primerak otkupila država Srbija.
- Radi se o istorijskom izvoru prvog reda. O nečemu što prevazilazi nacionalne granice po svome značaju. Radi se o istorijskom izvoru za koji su stručnjaci Muzeja žrtava genocida tragali čitav niz denecija. To samo govori da imamo I stručne I druge logističke resurse da širom sveta tragamo za resurse od značaja za Republiku Srbiju I srpski narod - kaže Dejan Ristić, direktor Muzeja žrtava genocida.
Reč je o dokumentu od tri i po strane teksta otkucanog na pisaćoj mašini sa svojeručnim potpisom nemačkog kancelara Adolfa Hitlera od 28. marta 1941. godine, kada je naredio združeni napad na Kraljevinu Jugoslaviju i Grčku. Uporediv je po značaju sa telegramom objave rata Kraljevini Srbiji od strane Austrougarskog Carstva od 28. jula 1914. godine.
- Ne postoji institucija u svetu koja ima više građe na tu temu od MŽG. Dovoljno je da Vam kažem da u ovom trenutku raspolažemo sa više od 250.000 dokumenata I predmeta. Dakle, to je neverovatno blago. U pitanju je zbirka informacija koje stalno istražujete I obogaćujete iz svih delova sveta. Dakle, ne samo s teritorije Srbije ili nekadašnje Jugoslavije - ističe Ristić.
Iako su neki mišljenja da do rata u Jugoslaviji I direktive broj 25. ne bi došlo da nije bilo vojnog puča, istoričari smatraju drugačije. Naime, uprkos obećanjima koje je Jugoslavija dobila od Nemačke, geopolitička scena u tom trenutku bila je takva da je rat bio neizbežan.
- Dobija neka obećanja koja su bila prihvatljiva za takvu državu tj. Kraljevinu Jugoslaviju. Ja tom obećanju ne verujem, jer Hitler je znao da kaže obećaću sve, daću sve, ako je to u interesu mog naroda. Prema tome, nije se moglo očekivati da neće biti uključena Jugoslavije u rat - smatra Miloje Pršić.
Kopiju direktive broj 25. uz pomoć koje je rekunstruisala aprilski rat, u mikrofilmu I na prevodima Srbija ima u Vojnom arhivu poslednjih 70 godina.
- Imali smo ga u vojnom arhivu, objavili smo ga, koristili smo ga. Rekonstruisali smo Aprilski rat do perfekcije, do detalja. Ovo što je uradio muzej je nesporno dobra stvar. Jedan dokument koji je izvoran u orignalu, koji ima žive pečate, ne može ni na koji način da se falsifikuje - zaključuje Pršić.
Uprkos tome što je tekst dokumenta direktive broj 25. bio poznat dugi niz godina, originalan zapis od izuzetne je važnosti za srpsku istoriografiju zbog toga što potvrđuje rekonstrukciju događaja iz aprila 1941. godine.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs/E. Gojković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
