Osećaj umora, nesanica, glavobolja, uznemirenost, najčešći su problemi koji nastaju zbog nagle promene vremena. Ako ih i vi osećate, razlog više da ostanete uz nas jer ćemo pokušati da saznamo kako da pomognemo sebi u toku vožnje ovim vremenskim rolerkosterima.
Nagle klimatske promene sve su prisutnije i na našem podneblju. Na to nas najčešće podsećaju izveštaji lekara Hitne pomoći koji govore da je zbog razlike u tempraturi vazduha bilo mnogo intervencija kod srčanih bolesnika, da su psihički labilne osobe uznemirenije nego inače, da astmatičari imaju najviše tegoba.
Zbog toga su ovim povodom gosti Pulsa Srbije bili Bojana Šlajmer, psiholog i prof dr. Miljko Ristić, kardiohirurg.
- Ako uzmemo statistiku u našoj zemlji, naši stanovnici Srbije najčešće obolevaju od kardiovaskularne bolesti, a potom od malignih oboljenja. Prema tome, to nije ništa novo. Mi smo jedna nacija koja se polako gasi. Moramo da gledamo konkretno šta je posledica svih tih, da kažem, masivnih kardiovaskularnih oboljenja. Statistika je tu neumoljiva. Svake godine oko 55.000 stanovnika Srbije umre u jednoj godini više nego što se rodi. To se kada pomnožite sa 10 godina, to je 550.000 manje stanovnika, za 30 godina što nije neki period, malo je ne 2 miliona stanovnika. Neću reći da će se Srbija isprazniti, neće sigurno, ali taj nedostatak ljudi u Srbiji je sve drastičnijI i mislim da se nešto treba preduzeti. A bolesti utiču, naravno, na to, ali tu smo mi nemoćni - smatra Ristić.
Istakao je i dva primera u Evropi koja potkrepljuju ovo stanovište.
- Imate dve institucije u Evropi, to je u Padovi i u Nemačkoj, koje se bave uticajem promene vremenskih prilika na zdravlje stanovnika. I mi smo navikli, da kažem, eto, starije osobe kad dolazi do promene vremena imaju neko žiganje u leđima, ne znam, bolove u kolenima i tako dalje u predelu nekih rezova od hirurških intervencija. Ali kažem, evo, te dve naučne institucije su dokazale da vremenske prilike itekako utiču na pogoršanje zdravstvenog stanja. Oni već dan-dva ranije osete ranije da će doći do promene vremenskih prilika, zato što počinju ti bolovi i tegobe koje su za njih neprijatne - dodao je kardiohirurg.
Sa aspekta svoje stručnosti ovaj fenomen objasnila je i druga sagovornica voditelja Pulsa Srbije.
- Sve vremenske prilike, odnosno promene u vremenskim oscilacijama, utiču na psihički status, pre svega, ali je jako važno objasniti zašto to nastaje. Zapravo imamo, kada je povećana temperatura, vazodilataciju, perifernu vazodilataciju, širenje krvnih sudova, tada nam nekako raste, odnosno imamo tahikardiju, ali i pad krvnog pritiska, i mi se osećamo razdražljivo, rasejano, imamo neku tenziju, čak može da dođe do nekih drugih problema, da nas sve iritira u okruženju i da nekako ne možemo čak ni da predvidimo kako ćemo reagovati u nekim situacijama s obzirom na to šta se dešava u našem organizmu - pojasnila je Šlajmer.
To nije jedini uticaj vremenskih oscilacija na naše zdravlje, ističe ona.
- Naravno, s druge strane imamo hipotalamus koji utiče na hipofizu, a hipofiza utiče na nadbubrežnu žlezdu koja luči kortizon i kortizol hormone stresa. Tako da mi, kada smo u stresu, dolazi do ogromnih promena u našem organizmu, pa samim tim i do nekih drugih problema. Naravno, s druge strane, pored vazodilatacije, imamo vazokonstrikciju, to je suženje krvnih sudova kada nam je hladno. Tako da sve te oscilacije u jutarnjim časovima, pa popodne imamo širenje krvnih sudova, po večeri opet skupljanje, dovodi do naglih promena u organizmu i za to je potrebna adaptacija.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
