Sveštenik Milovan Glogovac, koji je preminuo u petak, a koji je otac pokojnog glumca Nebojše Glogovca, biće sahranjen danas u 14 časova na Starom pravoslavnom groblju u Pančevu.
Zaupokojena liturgija služena je jutros u 8 sati, u manastiru Vavedenje, potom i opelo, a zatim je kovčeg prenet u Pančevo. Opelo i ispraćaj biće održani u Hramu Svetog velikomučenika Georgija u Pančevu.
Prota Milovan preminuo je u noći između prošlog četvrtka i petka, šest godina nakon smrti sina čiji odlazak nikad nije preboleo. I otac i sin preminuli su u februaru, s razlikom u datumima od samo nedelju dana...
Bio je sveštenik u penziji, a o svom Nebojši uvek je govorio sa puno ljubavi...
Svoj posao radio je časno i tokom decenija službe pružao je utehu mnogim majkama i očevima koji su ostali bez svojih anđela, a svom bolu govorio je ovako...
- Četrdeset godina sam sahranjivao ljude i mlade i stare i decu i pokušavao da im kao sveštenik pružim utehu, dam nadu, očuvam veru. Ali kada se meni desio gubitak, bio sam prepušten tome da sam nađem snage da očuvam sebe u bolu - pričao je Nebojšin otac, protojerej stavrofor Milovan Glogovac.
Vest o smrti prote Milovana zatekla je njegove najbliže, brojne prijatelje, rodbinu, komšije ali i sve s kojima se decenijama susretao vršeći svoju službu.
U čitulji su se od njega oprostili njegova kći Bojana i četvoro unučadi, sestre, snahe...
Dan uoči četvrte godišnjice od smrti sina, prota Milovan govorio je ovako...
- Jeste muka. Jeste žalost. Jeste bol, neprebol... Ali, kad i danas stižu reči odasvud: Nebojša se nikad i nigde nije obrukao, to vam daje snagu da u molitvi i veri koju je i on živeo, nadvisite ličnu patnju. Molitva je najbolji lek, uteha i nada. Pre svega vera da je on sad sa Bogom živim, istinitim. Da je u boljem svetu od onog koji je ostavio. Uteha je i u tome što se on ostvario u ovozemaljskom životu, glasilo je kazivanje prote Milovana i neutešnog oca pokojnog glumca Nebojše Glogovca.
- Voleo sam njegove uloge, pratio sam ga. Osluškivao pažljivo šta o njemu govore kolege, stručnjaci. I niko nije imao ružnu reč da kaže. Blagonaklonost i raspoloženje prema njegovoj dobroti, ako mogu tako da kažem, traju i danas, godinu i više od njegovog upokojenja, ispričao je prota za Novosti u martu 2019.
- Ja to vidim i osećam, jer, nema dana da neko na njegovom grobu, i pre nego što ja tamo stignem da upalim sveću, upali kandilo, ostavi cvet. To nije trenutak. To traje i to je odnos prema njemu i njegovom ovozemaljskom životu, dodao je on.
- Odrastao je u crkvi. U oltaru su njegovi prvi koraci - prekinuo je tišinu. - I sad se, u crkvenom pevačkom društvu, sećaju kovrdžavog dečaka, koji je horu donosio naforu, na galeriji. Njega je oblikovala naša vera. I on je o tome nemalo puta govorio. Mislim da se sve vrednosti, sve vrline, kao i mane, iz kuće ponesu. Porodica je temelj. Sve što je kasnije nadogradio Nebojša je na tom temelju podizao. Ugradio u svoje sinove sve istinske vrednosti.
Najpre, da nije vrednost samo ono što je materijalno i opipljivo, već ono što u sebi nosiš. Ljubav prema drugima, nesebičnost i plemenitost kao darove. A darovi se umnožavaju što ih više deliš. Nebojša ih je umnožavao, a vraćaju mu se i sada, danas, u sećanjima koja stižu na njegovu ovozemaljsku adresu...
Počivaće pored supruge Milene, Nebojšine majke
Protojerej-stavrofor Milovan Glogovac počivaće u Pančevu, na pravoslavnom groblju, pored supruge Milene koja je preminula vrlo brzo posle smrti sina Nebojše čiji prerani odlazak kao majka nije mogla da preboli. Bili su u braku od 1968. godine. Sin Nebojša i ćerka Bojana bili su centar njihovog sveta.
- Ne samo iz Srbije i ne samo od Srba, već i od pripadnika drugih naroda iz čitavog sveta. To je dokaz njegove širine i poštovanje čoveka u pravom smislu te reči. Dokaz da njegova vera u dobrotu nije bila uzaludna. Da mu život nije bio uzaludan. A zašto je tako kratko trajao, to sami Bog zna.
Seća se prota Milovan svakog Nebojšinog koraka. Prve recitacije o Svetom Savi. Tada su malenom, plavokosom dečaku predvideli put glumca. Seća se kada je sa sinom sedmogodišnjakom, iz muke, krenuo iz rodne Hercegovine.
Porodica Glogovac bacila je, tada, sidro u banatsku ravnicu. Najpre u Opovo, nadomak Pančeva, potom, u Pančevo. Oni sa ljutim kamenom u biću svakog Hercegovca, koji oštri i brusi um, jača duh - nekako su se ubokorili u prostor gde nebo nema kraja. Ali, nikada nisu pokidali veze sa zavičajem. Sa tradicijom da se ne odaješ ni u najvećoj žalosti, kao ni u najvećoj radosti. Da se u dobru ne uzneseš, u zlu ne poniziš.
Odakle su Glogovci
Glogovac vodi poreklo iz Dramiševa, a njegova porodica je poreklom sa Kosova i Metohije, prezime su dobili po naselju Glogovac. Polovinom 19. veka njegova porodica je preko Crne Gore došla u Hercegovinu. Njegovi preci su se nastanili u Brataču i Dramiševu i svi slave Đurđevdan.
Ko je bila popadija Milena, Nebojšina majka
Rođen je u porodici sveštenika Milovana iz Dramiševa i krojačice Milene Glogovac (devojačko Samardžija) iz Nevesinja. Njegov otac je nakon završene osnovne škole upisao bogosloviju „Svetog Save“ u Beogradu 1962. godine, a 1968. se oženio Milenom, Nebojšinom majkom. Imao je osam godina mlađu sestru Bojanu koja je psiholog, a rano detinjstvo proveo je u porodičnoj kući dede Gavrila u brdskom selu Dramiševu, nedaleko od Nevesinja.
- To je sve tačno, ja ipak mislim da je Nebojšu više oblikovala vera od ljutog kamena - odgovara prota. - Vera koju smo otuda doneli u grumenu zavičajne zemlje. Bila su to teška vremena za crkvu. Vreme u nevreme. U našoj kući, u Pančevu, okupljali su se umni ljudi koji su životom svedočili težinu postojanosti u veri. Bile su to tribine, oslobađanje straha i očuvanja svesti. Nebojša je upamtio policijske straže na ćoškovima naše kuće.
Popisivanja ljudi koji su dolazili u crkvu. Prekršajne prijave protiv mene i kažnjavanja, jer sam okupljao vernike. Crkva je tada imala slobodu, ali samo u oltaru. Crkva, bez vernika. To je Nebojšu učinilo borcem. Strpljivo je stasavao u borca. Celog svog života on je to nosio u sebi i poneo u svoju kuću. Svoje sinove, Gavrila i Miloša, podigao je na istinskim vrednostima. Dao odgovore šta je moral, zakon, vera, kako se postaviti u društvenom životu, a ne izgubiti sebe.
Dok govori prota Milovan Glogovac bi želeo da potisne emocije. Ali, one udaraju kad god spomene ime sina.
- Kojoj slici, kojem razgovoru, čemu se sve ne vraćam? Svaka slika je tu. Živa. Ne znate šta čovek od toga može da izdvoji. Sve je vredno. Sve je deo života. Sve je veza... Vi pitate: U kakav čvor je moguće stegnuti srce da sinu, bez jauka, držite opelo? Moj jedini odgovor je - molitva. Ona je najbolji lek. Najbolja terapija. Ako je nema, onda je jauk. Onda je beznađe. Očajanje. A, jesmo li isti ljudi posle nesreće? Kad se poremeti red, onaj koji je ustaljen, da sahranjujemo, što kažu ljudi, po redu, pa se suočimo sa sudbinom da sahranjujemo decu... To jeste muka, to jeste tuga... Nema veće nesreće... Ali, molitva pomaže čoveku da na pravi način podnese susret sa takvom nesrećom i sa smrću.
Vreme zaustavljeno u danu rastanka, 9. februara 2018.
- To je bilo nekoliko sati pred Nebojšinu smrt. Tog popodneva, tog četvrtka, on je bio podosta u lošem stanju. Trebalo je da primi i drugu hemioterapiju. Uz njega je bila njegova supruga Milica. Ona je stalno bila sa njim. Sve vreme. I ja sam bio sa njima. Smestili smo ga u krevet i nismo, tada mnogo pričali. Sestre su mu priključile terapiju i ja sam otišao. Oko osam, uveče, Milica nam se javila. Kaže nam: "Dobro je podneo terapiju, čak se i šalio sa mnom... U petak, oko dva po ponoći..." Bolest je bila jača. Nagla. Za mesec dana ga nam je uzela...
Jedva je prota Milovan izgovorio ove reči. Tišina, duga i teška potpisala je ovu priču. Duga i teška tišina.
"Kod Nebojše je bilo sasvim drugačije, on je za mesec dana..."
Kod Nebojše je bilo sasvim drugačije, on je za mesec dana... On je za Novu godinu osetio da nešto... kašljao je, napipao je nešto tvrdo na stomaku, i ja sam baš bio prisutan, pozvao je lekara kod kog je ranije išao, koga je znao, Hercegovac, da ga pita. On je bio negde van Beograda, kaže "ja u sredu dolazim, dođi kod mene da vidimo o čemu se radi". Poslali su ga na skener, a tamo je bilo nešto sumnjivo..., opisao je otac Milovan nekoliko dana pre svoje smrti saznanje da je pokojni Nebojša bolestan.
NE PROPUSTITE
O grobu bez krsta
Začudio se prota Milovan Glogovac kada je doznao da na grob njegovog sina nije moguće da postavi krst, onakav kakav se po pravoslavnom običaju postavlja. U Aleji zaslužnih građana ovi običaji se ne poštuju.
Nebojša je u svakoj mojoj molitvi, ali i u molitvi bratstva manastira Ostrog, Dečani i svuda gde su ga voleli i poštovali. U molitvi se kaže: Primite ga u svetlost lica Božjega. I on je tamo, u toj svetlosti.
Kurir.rs/SĐP/Večernje novosti/RTS Oko magazin
NE PROPUSTITE
