Penzionerka iz Svrljiga Snežana Despotović (70) među pet žena je u Srbiji koje su najviše puta dobrovoljno dale krv. Ona je čak 80 puta!
Zbog svoje humanosti dobila je 25 nagrada, priznanja i pohvalnica, a sada i zahvalnicu Opštine Svrljig. Krv je prvi put dobrovoljna dala sa 22 godine, i to zbog glavobolje, i davala sve dok nije napunila 65 godina.
- Dobila sam i srebrnu medalju, pa onda za 50 davanja pozlaćenu. Dobila sam i od opštine priznanje - kaže za Kurir vedra penzionerka.
Zaposlila se 1968. u fabrici trikotaže "Polet", udala se 1974, a ćerku dobila 1975. godine. Tri meseca nakon porođaja vratila se na posao.
- Nakon porođaja me stalno bolela glava, slepoočnica, čelo. Požalila sam se jednoj koleginici: "Jao, ženo, ne znam da l' je to od porođaja!" Ona mi je odgovorila: "Probaj da daš krv, pa ćeš da vidiš." U firmu su redovno dolazile ekipe koje su uzimale krv od dobrovoljnih davalaca - priča Snežana:
- Rekla sam doktorima za taj bol i tada sam prvi put dala krv. Od tada se osećam, ja vama ne mogu to da objasnim - da sam imala krila, poletela bih! Od tada mi ništa nije teško i mnogo se lepo osećam. Sve mogu da radim, kopam, sadim, freziram frezom, idem u drva, cepam drva sekirom teškom 15 kilograma. Iscepam dnevno po šest kubika.
Porodično
Dobrovoljci i muž, se, ćerka, unuka!
Snežana nije jedina u svojoj porodici dobrovoljni davalac krvi. - Muž je dao krv više od 30 puta, ali je nakon operacije zalizaka prestao. Sin i ćerka takođe daju krv dobrovoljno, mi smo svi porodično davaoci. Sad je počela i unuka da daje. Drago mi je što sam to prenela i na njih, da pomognemo kome god možemo, jer - učini nekom dobro, nadaj se za dobro! Ponosna sam!
Otkako je napunila 65 godina, više ne može da bude davalac.
- Išla sam da molim u Crveni krst, ali kažu: "Ne smemo!" Posle svakog davanja sam se osećala bolje. Sada imam 70 godina, a osećam se kao da imam 50 u snazi, a u izgledu, sine moj, rade godine svoje - smeje se Snežana.
Veli, malo joj je povišen pritisak, ali ne stalno.
- Al' to nije od boga, nego od ljudi ume da skoči - ponovo se šali.
Kaže da joj je drago ukoliko je njena krv pomogla nekome i ukoliko je nekome spasla život.
- Bila sam i od strane opštine jednom pozvana da jednom čoveku dam krv, on je operisao pluća u Beogradu i trebala im je baš krvna grupa koju ja imam. Tako da su me vozili u Beograd, gde sam dala krv za tog čoveka. Uvek mi je bilo milo, nikad to ne bih odbila. Ja bih i sad dala, al' ne daju.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
