Razumevanje i interpretacija pojma genocid predstavljaju suštinske elemente u sagledavanju istorijskih događaja i traumatičnih iskustava naroda. Kroz vekove, srpski narod uzdigao se i opstao iako je suočen sa različitim oblicima masovnih zločina i sistematskih nasilja, ostavljajući dubok trag u istorijskom tkivu.
Pojam genocida, mada definisan Konvencijom o sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida iz 1946. godine, ograničen je na formalnu i političku terminologiju.
Kroz istoriju, srpski narod se suočavao sa različitim manifestacijama genocida. Od perioda osmanske vladavine, kada su masovna nasilja i progoni bili deo svakodnevnice, pa sve do neskrivene brutalnosti u modernim sukobima na Balkanu.
Gosti emisije "Ni pet, ni šest" koji su diskutovali o temi genocida bili su Zoran Ćirjaković, autor i novinar, potom pukovnik Ljubinko Đurković, komandant odbrane Košara i Jugoslav Petrušić, međunarodni agent.
Ćirjaković je izneo svoje tvrdnje oko ove teme, pa je izneo zanimljivu teoriju da je Amerika osamdesetih godina napravila neku vrstu svetskog poretka:
- Zapad kada priča o genocidu, oni misle da je krajem osamdesetih bio kraj istorije i da je time izbrisano sve iz prethodne istorije. Smatraju da nemačka i američka istorija pre tih godina uopšte ne postoje. Ta navodna nova istorija, iz njihovog ugla kreće od nas. Ti ružni stereotipi o nama kao nekom jedinstvenom zlu su ostali. Konvencija o sprečavanju genocida doneta je 1946. godine, a ta reč je nastala 1944. godine. Recimo, reč psihologija ima veoma kratku istoriju, kao i reč razvoj, ta reč ne postoji do 1945. godine, a deluje kao da postoji hiljadu godina. Razvoj se usko vezivao za razvoj čoveka, deteta, ali uopšte nije imao veze sa današnjim značenjem te reči. Samim tim, gomila pojmova ima kratku istoriju, a dugačku prošlost. Genocid je jedna od njih, to je po meni nesrećna reč, kada repriza osvetnička, preventivna, nije moguća. Jerusalim i Berlin deli 4-5 hiljada kilometara, a to nije slučaj na Balkanu. Znate, krajem osamdesetih, na Balkanu ste imali naše ljude koji su govorili "ni ovce ne idu dvaput na klanje". U centru te priče je ta reč koja je obesmišljena tom konvencijom. Dobro je to opisao pokojni profesor Vladimir Dimitrijević, da nije potrebno da ima jednog jedinog leša kako bi zločin bio genocid.
Đurković se kroz ratove prisetio najgnusnijih delovanja prema našem narodu.
- Ja mislim da jedino mi, Srbi, imamo pravo da govorimo o genocidu u svetu uopšte koji se zbio, a posebno prema nama. Znači, kroz vekove su drugi vršili genocid prema srpskom narodu. Počevši, recimo, od Turaka. Da li može biti veći zločin ili genocidnija radnja nego nabijati ljude na kolac? A to se radilo masovno, znači nije se radilo pojedinačno, to su bila masovna ubistva. Zatim, u Prvom svetskom ratu Bugari su vršili školski primer ili da ne kažem, konvencijski primer genocida po nama u istočnom delu Srbije. U Drugom svetskom ratu Hrvati, da li može ljudski um da osmisli da se bacaju živi ljudi u jamu i udaraju maljem? Zatim, i sada, u novije vreme, u zadnjih nekoliko decenija, recimo u Bosni, niko ne pominje Kravicu, niko ne pominje Tadžrin. Po hiljadu i nešto ljudi je ubijano za šta - započeo je Đurkanović, pa nastavio:
- Sa mog aspekta, rat je, odnosno kada su prestala oružana dejstva ili oružana borba, nastavljen u drugim sferama, ekonomskim, obaveštajnim, diplomatskim, i mislim da ni tu nisu postigli željeno, jesmo mi dovedeni ekonomski možda u neki zavisan položaj, finansijski u zavisan položaj, preplavili nas delovi obaveštajnih službi, nekih centara, vrše određeni pritisak, vrše političku klimu, ali znaju šta je najvrednije kroz Srba, šta će nas najviše zabaviti, a to su naše univerzalne vrednosti, čast, ponos, dostojanstvo, pravda, sloboda. I sad, donošenjem te rezolucije da osude srpski narod za genocid u Srebrenici, koji je nepravedan, koji je nepostojeći, i sada oni proklamuju kao, pa to je, eto, dan, to je faktički dan za čitav svet, ne deklarišući krivicu Srba, nego genocid kao genocid, ali je veza za srpski narod.
Petrušić je pričao o razlici u zločinu kada se pominju muškarci koji su ratno sposobni, sa mučenim ženama i decom:
- A šta ćemo sa ljudima koji su u logorima i dožive veći genocid nego ovaj što je ubijen? Šta ćemo sa decom koja su oteta, isečena, prodata. Doduše, da se vratimo malo kroz istoriju. Dakle, polovinom 17. veka, porodice koje počinju da trguju sa ljudima, odnosno da vrše takozvane genocidne namere izmeštanja stanovništva i ubijanja nasilnim putem, su bili Nomadi. Nomadskog porekla su bili, pomešali su se i počeli su da deluju i tada oni zauzimaju, između ostalog, sa Hanover familijom, Hanoverska dinastija zauzima Englesku. I ta Hanoverska dinastija je, upravo u ovim zemljama o čemu mi pričamo, najbliža je Belgiji, najbliža je Francuskoj, pošto su to iste familije, najbliža je Nemačkoj, zajedno su rođeni na učitavom tom perimetru i sad nije moje da se ja bavim istorijom. I oni kreću početkom 19. veka u ozbiljne akcije sa turske strane prema Jermeniji i sami znate da Ataturk smatra se učinstvovao u zločinu od milion, milion i dvesetak hiljada civila koji su odvedeni, pobijeni, ali ne pobijeni metkom, nego pobijeni da ne mogu da jedu, piju i tako dalje šta su sve pričali nad tim ženama i decom. Ko je taj genocid pokušao da koristi? Pa Francuska. Koga je odbio? Pa Turska. A šta radi danas Turska? I Francuska, udružili se za Srebrenicu. Pa šta ćemo sad? Čekaj, oni između sebe ne mogu da se dogovore za genocid od miliona i dvesetak hiljada ljudi, ili miliona. Šta ćemo sa Ruandom? Četvoro ljudi su osuđeni. Šta ćemo sa Irakom? Sto pet hiljada, ja znam. Šta ćemo sa Sirijom? Šta ćemo sa Libijom? Šta ćemo, ajdemo sad sa togom, sa Ganom? Šta ćemo sa Sijera Leone? Šta ćemo sa Kolumbijom? Šta ćemo sa Venecuelom? Šta ćemo sa Ekvadorom? Molim, evo u svakoj zemlji mogu da vam navedem sto hiljada ljudi, gde najveći problem od svega, gde oni koriste kao motorno gorivo njihove istraživače.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
