Nije iznenađenje, jer je državni vrh već najavio - pritisci na Srbiju vrše se na svim nivoima i na sve moguće načine.
Parlamentarna skupština Saveta Evrope dala je zeleno svetlo za prijem takozvanog Kosova u tu organizaciju sa 131 glasom “za”, 29 “protiv” i 11 “uzdržanih”.
Glasali su i oni koji su se predstavljali kao prijatelji Srbije. Već danas počinje rasprava o Rezoluciji o kojim se zločin u Srebrenici definiše kao genocid, a u unutrašnjem političkom kazanu vri do ključanja.
Opozicija odbija dogovor, već četvrti put se održavaju sastanci, a i politički najinformisaniji bi ostali zbunjeni samo kada bi jedan dan propustili zahteve opozicije.
Tražilo se poništavanje izbora, pa raspisivanje novih, pa razdvojeni izbori, pa drugi datum, pa treći datum, pa spojeni i lokalni i beogradski 2. juna, a sad i da se svi odlože za jesen. Za sve to vreme glavni grad ima privremeni organ i ne bi bilo najpragmatičnije da se to još dugo prolongira.
Urednica i voditeljka emisije Usijanje na Kurir televiziji Silvija Slamnig o svemu ovome razgovarala je sa gostima, Marko Matićem iz Centra za odgovorne medije, Perkom Matovićem iz Centra za nacionalnu politiku, Stevicom Deđanskim iz Centra za razvoj međunarodne saradnje i Milanom Jolovićem, pukovnikom vojske Republike Srpske u penziji.
- To su različiti poslanici, pa da je bila Marinika Tepić ona bi bila 132, Dragana Rakić 133. To su slučajni Srbi, oni su u Briselu tražili sankcije za Srbiju. Pa su išli u austrijski parlament i rekli da su ponosni, a ovde ne možeš puškom da ih nateraš da uđu. To su činjenice i ja ne mislim da je to u redu. Svi poslanici su različitih profila, nije to mišljenje jedne zemlje. Samo su Španci bili jedinstveni. Ali jedna velika većina prekršila sopstvena pravila, tolika je bila želja da se pomogne toj državi Kosovo u kojoj navodno cvetaju demokratija i ljudska prava, a i oni znaju da nije tako. Nama ostaje da se borimo javnošću, galamom, pričom. Kad smo im govorili da nas ne bombarduju 1999. i da će nastati haos u svetu, nisu nas slušali. Ne moraju oni da stanu na stranu Srbije nego istine i kad se opet resetuje situacija u svetu postavljaće se pitanje ko je šta radio. Ako izdržimo i ne padnemo na provokaciju, to će ostati zapamćeno - kaže Deđanski.
Matić je komentarisao glasanje grčkih poslanika čija zemlja ne priznaje tzv. Kosovo.
- Na žalost, jeste za širu javnost bilo iznenađenje, ali mi smo dobijali signale da Grčka menja stav prema Kosovu, čak i da planira da ga prizna. Koliko god smo mi bliski, pravoslavni narodi, znamo da su se priključivalni sankcijama 90-ih, pa su uprkos protestima građana podržali i bombardovanje. Protiv ovakvih okolnosti moramo da nađemo strategiju, činjenica je da većina članica Saveta Evrope priznaje Kosovo, ali mi smo rekli da je crvena linija da nema priznanja Kosova, članstva u UN i agencijama UN. Nismo rekli za Savet Evrope, zato što imamo uslove. Šta su ti uslovi? Ti uslovi su da oni prvo formiraju Zajednicu srpskih opština, ti uslovi su da se podigne nivo poštovanja ljudskih prava, pre svega srpske zajednice na Kosovu i Metohiji, i treći uslov je bio da mi imamo jasnu ogradu, to što su oni primljeni u tu organizaciju i što mi ostajemo u toj organizaciji, da to ne znači da su oni država, da to ne znači ni da mi njih priznajemo, ni de facto, ni de jure kao država, kao što je Španija napravila ogradu i još neke države. Dobro je dok se traže inventivna rešenja, da je Kosovo primljeno kao entitet, a ne kao država. Ovako administracija u Prištini je nagrađena za najstrašnije stvari koje rade prema Srbima - rekao je Matić.
Do konačnog odgovora će doći tek posle sastanka saveta ministara Saveta Evrope.
- U teoriji postoji šansa da do toga dođe iako one nisu velike i po signalima iz velikih zemalja koje formiraju svetski narativ. Da su želeli da postupe na taj način, ne bi bilo ni na dnevnom redu ni ovo glasanje. Nas to u formalno-pravnom smislu to ne obavezuje, ali to može da utiče na naš odnos sa tim zemljama. Reći ću vam kako su nas međunarodni partneri prevarili. Rekli su da ne sabotiramo njihove aktivnosti, mi smo rekli da nisu ispunjeni bilateralni odnosi, to jest formiranje ZSO. Mi smo mogli da kažemo da Srbija kao punopravna članica SE i UN ulaže žalbu jer po rezoluciji 1244 nije došlo do novog sporazuma koji nadilazi ovu rezoluciju UN - smatra Matović.
Putem video poziva u Usijanje se uključio i Milan Jolović, komentarišući najavljenu raspravu o rezoluciji o Srebrenici.
- Svi mi koji mo '95. učestvovali u tim dešavanjima, nas mnogo više boli nego nekoga ko posmatra preko medija. Ovde se radi o zameni teza, o svetskom presedanu, laži i manipulaciji. Više od 3.500 srpskih žrtvava je bilo u Podrinju, znači u opštinama Bratunac i Srebrenica. Niko iz EU nije došao na obeležavanje pomena žrtvama, ali svi dođu u Srebrenicu. Zna li neko gde su sahranjeni svi borci muslimanski koji su poginuli? Svi su oni sahranjeni u kolektivnoj grobnici. Neki dan je kod vas gostovao Brano Vučetić iz Bratunca kome su sa devet godina ubili oca, majku i brata, a njega držali u zarobljeništvu. Nije imao ko da ga dočeka kad su ga pustili. I sad će ti ljudi biti proglašeni za predstavnike 'genocidnog' naroda - rekao je Jolović.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama WMG uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
