Kaže da mu je to potvrđeno u razgovorima s međunarodnim predstavnicima. "Glavni problem albanske manjine su udžbenici, ali odgovornost nije na organima Srbije", navodi Stanković.
Uoči najnovijih rundi dijaloga Beograda i Prištine, koje bi trebalo da budu i ključne za rešavanje kosovskog pitanja, skupština albanskih odbornika iz tri opštine juga Srbije, usvojila je "Političku deklaraciju", kojom je tražila od privremenih kosovskih institucija i vlasti u Beogradu da u dijalog o normalizaciji odnosa bude uključen i, kako kažu, politički status Albanaca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe. Traže ista prava kao i Srbi na Kosovu i Metohiji.
Zoran Stanković, predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za Bujanovac, Preševo i Medveđu, podseća da se radi o trećoj takvoj deklaraciji, i da su prethodne usvojene 2006. i 2013, nakon čega se, kako kaže, ništa nije desilo.
Smatra da je ta aktivnost u političke svrhe, naročito s obzirom na to da predstoje izbori za savete nacionalnih manjina.
Govoreći o tim deklaracijama, kaže da su zahtevi u principu isti, i da su na neki način kontradiktorni - jer je, s jedne strane, donose ljudi koji poštuju Ustav Republike Srbije i konvenciju o nacionalnim manjinama, a s druge strani, tu su i oni koji govore o pripajanju te tri opštine Kosovu.
Stanković primećuje da su sve partije koje su bile za pripajanje ove tri opštine Kosovu, izgubile na izborima. Ta priča, ocenjuje za N1, gubi poverenje među stanovništvom u tom delu.
"Sigurno znam da to nije tema razgovora u Briselu, i da neće biti tema ni sada u septembru", navodi Stanković.
On kaže da je tako nešto potvrđeno "juče u nekim razgovorima koje smo imali sa međunarodnim predstavnicima".
U najnovijim razgovorima koje imamo kažu da nema razmena teritorija, jer bi to povuklo lavinu ne samo na Balkanu, dodaje. "To su stavovi zemalja koje odlučuju i koje imaju dominantan uticaj u UN".
Upitan o tome šta je država Srbija uradila za albansku manjinu, Stanković kaže da je počela razgovore u sedam tačaka 2013. godine, ali da su oni zapeli oko mreže sudova i tužilaca, jer se Albanci nisu slagali sa zakonom koji je usvojen. Navodi da su oni tada prekinuli razgovore, "a u poslednjih godinu dana govore da je to učinila Vlada". Stanković tvrdi da bi se problemi rešili da nije bilo tog prekida razgovora. Među tačkama, pojašnjava, bila su pitanja kao što je upotreba albanske zastave, i kaže da je o tome trebalo da se razgovara. Ističe da u svim zemljama nacionalne manjine koje žele isticanje svoje zastave imaju pravo na to, ali ne smeju da imaju identičan grb kao matična država i da je o tome trebalo da se pregovara.
N1
