Šef srpske diplomatije u novogodišnjem intervjuu za Kurir otvoreno govori o svojim strahovima, privatno i u politici, pretnjama, izborima, poziciji Srbije u međunarodnim odnosima, ali i odnosima među socijalistima. Kaže da je dobro što je stiglo Trampovo pismo, mada ističe da je zakasnelo.
Tvrdi da je naslednik Titove partije i da mu je to kec iz rukava tokom putovanja po Africi.
Ponovo ste izbrani za predsednika SPS. Izjavili ste: „Birajte me ako sam vam potreban, ako ste me izabrali, onda morate i da me slušate“. Ta izjava nije odraz neke demokratije.
- Demokratija je unutarpartijska i ona se odnosi na način donošenja odluke, a kada se odluka donese, onda više nema različitih mišljenja.
Da li posle 12 godina u SPS postoji neko ko bi mogao da vas zameni?
- Svako je mogao da se kandiduje. Nisam nikome branio.
Hoće li se menjati nešto u rukovodstvu?
- Možda, ali kakva su to iznenađenja ako bih vam ja to sada rekao.
Pa je l‘ imate nove krvi?
- Nigde neću da žurim, moram da razmislim. Čorba se ne kusa dok je vruća. Još je vruća. Niko nije višak, za sve ima mesta, ja nikoga ne teram.
A da li će sam neko otići?
- Teško. Pa niko još nije sam otišao s vlasti.
Predsednik Vučić je u nekoliko navrata rekao: „Ako hoćete izbore, evo vam izbori“. Rekli ste da ste protiv?
- Nisam rekao da sam protiv izbora. Uvek smo spremni za izbore. Evo, da sad kažeš: „Izbori“, mi već sutra podnosimo listu, imamo potpise i sve ostalo.
Da li ste sa Vučićem razgovarali o izborima?
- Nisam. Njegovo je pravo da donese odluku o tome. Ne pričam o izborima negativno zato što ih se plašim, nego zbog toga što mislim da česti izbori ne dovode do konsolidacije političkog sistema. Treba da se uspostavi izborni ciklus, da budu na četiri ili pet godina, u zavisnosti od mandata organa vlasti.
Da li bi vas iznenadilo da izbori budu u martu?
- Poznajući Vučića, ništa me ne bi iznenadilo. Ne iznenađuje me Vučić, nego ovi iz opozicije što traže izbore, a znaju da će propasti. Mole boga da ih ne bude.
A da li se vi možda plašite da nećete preći cenzus?
- Pa, kako je to moguće!? Nismo mi Demokratska stranka. Možemo samo da pričamo o tome koliko ćemo osvojiti glasova. Da nestanemo ili da budemo ispod cenzusa, o tome nema ni govora.
Činjenica je da se socijalistima malo smanjivao broj glasova u odnosu na izborne cikluse.
- Jeste, zato što je veoma teško zadržati svoj identitet u uslovima u kojima imate jednu dominantnu političku stranku. Ne postoji komunistička stranka na Istoku koja je preživela pad socijalista.
Da pređemo na Vladu. Imate li neke zamerke na rad Vlade, ako ih imate?
- I ako postoje neke zamerke, sigurno ih neću iznositi javno.
Rekonstrukcija se kao opcija pominje već duže vreme?
- Ne bavim se rekonstrukcijom.
Znači, izbori...
- Nisam za vanredne izbore. Važno je da postoji neki izborni ciklus. Pitanje eventualnih izbora zavisi i od međunarodnih okolnosti.
Da li je realno da u Beloj kući dođe do susreta Vučića, Tačija i Trampa?
- Ovo što je Tramp poslao pismo, na tragu je onoga što sam već govorio, a to je da je Amerika spremna da bude domaćin ceremonije potpisivanja tog novog sporazuma.
Novi Dejton?
- Amerika nije izražavala želju da bude deo pregovaračkog procesa, niti je bilo kakav zahtev od strane SAD tim povodom upućen. To su zahtevi kosmetskih Albanaca koji su protiv toga da Rusija učestvuje. Amerikanci hoće da i Rusi učestvuju u tom krovnom sporazumu.
Ako sam razumela, SAD hoće da Rusi učestvuju?
- Ne da učestvuju u dijalogu, nego da prisustvuju ceremoniji potpisivanja sporazuma. To je ono što je Amerika ponudila, spremnost da stoje iza potpisnika. Ali, treba doći do dogovora. Pismo je zakasnelo.
Bavili ste se povlačenjem priznavanja kosovske nezavisnosti? Koji je cilj toga jer je reč o državama koje su male i nemaju nikakvog uticaja?
- Tih 12 zemalja koje su povukle priznanje imaju svoj glas u UN. Drugo, ove zemlje su na zasedanju Interpola glasale protiv prijema Kosova u ovu organizaciju. Čekajte, ako je to toliko nebitno, pa što se toliko nerviraju i bune. Amerikanci su tražili da prestanemo s tim.
Kome su tražili?
- Meni i Ani Brnabić Ves Mičel je rekao: „Iritirate ih. Bilo bi dobro da to ne radite“. Rekao sam mu: „Čuo sam te šta si rekao, ali ne pada nam napamet da stanemo“.
Postoji li šansa da neka zemlja s većim uticajem povuče priznanje Kosova?
- Šta hoćete da kažete pod tim „malo veća ili uticajnija zemlja“. Ovih 12 zemalja imaju ukupno 56 miliona stanovnika i milion kvadratnih kilometara površine. Kada su Barbados i Madagaskar priznali Kosovo, u Prištini su organizovali vatromet. Ali, slušajte, dokle god se oni nerviraju, znam da radim dobar posao.
Ima li anegdota s tih vaših egzotičnih putovanja?
- U Africi i dalje je jako prepoznatljiv kult Tita. Kada dođem, prvo što kažem jeste to da se nalazim na čelu partije koju je Tito osnovao. Nosim sa sobom slike Tita i njihovih predsednika iz tog vremena. Kada kažem da sam predsednik Titove partije, odmah padne grljenje i ljubljenje. Ne shvatamo da je Jugoslavija najveći brend koji smo imali. Posle toliko godina od Titove smrti i sam dan Afrike je 25. maj kao po Danu mladosti. Tada je Hajle Selasije zakazao prvi sastanak organizacije afričkih država za 25. maj u Adis Abebi u čast Tita. U Egiptu vas vode i pokazuju vam televiziju koju je otvorio Tito. Hotel Hilton u Kairu otvorio je Tito... Prvi međunarodni poziv predsednik Kenijata uputio je Titu.
To je dobra strana, a šta je loša?
- Pa nema vakcine za malariju. Ujede vas komarac i ne znate da li je malaričan ili ne. Hrana mi ne prija.
Šta su vam služili?
- Meso od kamile, krokodila... Afrički jelovnik je za mene najbolja dijeta. Smršao sam šest kilograma. Ali, saradnici ponesu na put krem-bananice, čipseve, smoki, plazmu... Čim uđem u avion kopam po kesama i tražim grickalice. Šalu na stranu, kada odete tamo, nema toga puno da se jede, hranu morate da nosite. Postoji i priča da sam se otrovao od kozjeg gulaša u Burkina Faso...
Imate problem sa šećerom, kako to sve izdržavate?
- Imam, ali ne idem kod lekara.
Zašto?
- Ne stižem.
Ili se možda plašite da idete kod doktora?
- Znate onu poslovicu:“Nisam lud da idem kod lekara, pa da mi nešto nađu“. Došao je doktor da me pregleda i da ispituje reflekse. On po kolenu, ja ništa... ne reagujem. On ponovo, ja ništa. Tada mu kažem: „Doktore, ja sam kao mali Radojica. Možeš da udaraš koliko hoćeš, sve mogu da istrpim“.
Imate li neke amajlije koje nosite?
- Sa sobom nosim ikone Svetog Vasilija Ostroškog i Svete Petke.
Da li ste se nekad u avionu molili i ljubili ikone?
- Prošle godine na avionu se pokvario mehanizam za odleđivanje. Kada su počeli da se spuštaju, taj led je krenuo da otpada. Čujete samo „buf.. buf..“ Preživeli smo, kao što vidite... Jednom smo se Vučić i ja vraćali iz Moskve. U jednom trenutku čuje se „kvrc“. Puklo staklo na falkonu. Pilot je polako spuštao avion i nekako smo sleteli. Bila je rizična situacija, ali šta da radite...
Da se vratimo na politiku. Kada vam je bilo najteže?
- Kada su o meni pravili lažne afere.
Mislite na aferu sa Mišom Bananom?
- Sve stvari koje su teške služe samo da bi vas ojačale.
Šta biste rekli Miši Banani kada biste se sreli...
- Ništa. Bio sam zloupotrebljen. Prošla su sva ta suđenja i kao što je poznato, ja nemam nikave veze sa bilo čim. Tadiću i njegovima u to vreme bilo je zgodno da na mene vrše politički pritisak. To je bilo moje najveće razočaranje. Ušao sam u koaliciju sa DS, a oni su sve vreme radili protiv mene i čuvali u fioci neke stvari sve dok nisam otišao sa Vučićem, a znali su da to nije krivično delo, nego da je dobro za kompromitaciju.
Da li biste ponovo ušli u koaliciju sa Tadićem?
- Nije moguće da Boris Tadić ponovo bude neka vlast.
Kakvo je sada vaše mišljenje o Vuku Jeremiću. Zvali ste ga da bude deo SPS?
- On je otišao pogrešnim putem, s onima koji su sve najgore pričali o njemu i isključivali ga iz stranke.
O svojim strahovima PLAŠIM SE JEDINO ZA LUKU I ANDREUKoji je vaš najveći strah?
Najveći strah vezan je za moju porodicu, imajući u vidu šta sve proživljavaju kada je bezbednost u pitanju.
Šta preživljavaju?
Svakodnevno dobijam preteća pisma, mahom iz Hrvatske. Andrea i Luka već su oguglali na to. Najgore je kada dobijate pretnje da će vam oteti decu. Porasli su uz policiju, a to nije lako. Oni ni dan-danas ne mogu da idu gde hoće. Andrea se stalno ljuti zašto je policija stalno prati i što ne može da se druži sa svojim drugaricama kao druga deca.
O pevanju U KAFANI SAM SEBI PEVAMKoje pesme naručujete u kafani sa prijateljima?
Nikad ne naručujem pesme u kafani. Sam sebi pevam i onima koji se oko mene zadese. Traže mi da pevamo duete, ali to odbijam.
Od A do Š
A - Andrea. Moja mezimica.
B - Bata Živojinović. Omiljeni glumac, veliki socijalista, ostavio je dubok trag u SPS.
V - Vučić. Radimo zajedno u interesu Srbije.
G - Govornica. Nastupi u UN i Briselu važni su za međunarodno pozicioniranje Srbije.
D - Dragan Marković Palma. Koalicioni partner i prijatelj.
Đ - Đorđe Milićević. Želim mu brz oporavak.
E - Emica. Moja draga sestra.
Ž - Žitorađa. Tu sam odrastao.
I - Izbori. Nije da ih prizivamo, ali uvek smo spremni za njih.
J - Javnost. Srbija prepoznaje vrednosti za koje se SPS zalaže.
K - Kosovo. Od rešenja tog pitanja zavisi budućnost naše dece.
L - Luka. Sin, naslednik, ponos
Lj - Ljubav, to je ono što vas pokreće
M - Moskva. Strateški spoljnopolitički partner Srbije.
N - Nova godina.
Nj - Njiva, nemam objašnjenje. Prvo mi je palo na pamet
O - Opozicija. Stvarno ne znam šta ti ljudi rade.
P - Pacoli i pevanje. Pacolija volim da nerviram, a volim i da zapevam.
R - Radnici. Vredni ljudi čine većinu našeg biračkog tela.
S - Sanja i SPS. Moja supruga, oslonac i podrška. U SPS sam uložio celog sebe.
T - Tito. Pa kad sam naslednik
Ć - Ćevapi. Ne mogu da im odolim.
U - Ujedinjene nacije
F - Fudbal. Najbitnija sporedna stvar na svetu
H - Hrana. Svi znaju da sam slab na dobar zalogaj.
C - Ceca. Zemljakinja i dobra drugarica.
Č - Čola. Velika balkanska zvezda.
DŽ - Džoker. Vi procenite šta je asocijacija.
Š - Šećer. Visok šećer je moj verni pratilac. Političke aktivnosti uzimaju svoj danak.
(Kurir.rs/S. Mališić - S. Slamnig /Foto: Nemanja Nikolić, Marina Lopičić, Privatna Arhiva, Profimedia)
