Dovoljan je samo jedan mandat vlade da Srbija zaista postane članica Evropske unije 2026. godine, ali da li će se to i dogoditi je pitanje na koje niko ne može da ponudi jasan odgovor. Naime, da bi 2026. naša zemlja postala članica Unije, neophodno je da 18 meseci ranije zatvori sva pregovaračka poglavlja, potpiše pristupni ugovor koji bi potom ratifikovale zemlje članice Unije.
Nije tajna da je agenda Evropske unije takva da do kraja mandata aktuelne Evropske komisije i Evropskog parlamenta dobije novu zemlju članicu, ali niko iz Brisela nikada nije javno rekao ništa više do da se „nada“ da bi to mogla biti Srbija. Tačnije, Evropska komisija je govorila o „prvoj sledećoj članici sa Zapadnog Balkana“.
Kada se pogleda kako stvari stoje na terenu, tom cilju je najbliža Crna Gora koja je juna ove godine otvorila i poslednje pregovaračko poglavlje, dok je Srbija otvorila 18 od 35. Ostale zemlje, poput Severne Makedonije, Albanije i Bosne i Hercegovine, nisu ni blizu tom cilju. Ukratko, Srbija koja nije još na pola puta u pregovaračkom procesu bi trebalo da za samo 27 meseci završi ono što nije uspela za sedam godina.
Naime, našu zemlju 2022. čekaju predsednički izbori, u prvih šest meseci 2020. godine nije otvoreno nijedno pregovaračko poglavlje, a za celu 2019. godinu su otvorena samo dva. Da bi posao bio uspešno završen u ambicioznom roku, neophodno je da poslednje pregovaračko poglavlje bude zatvoreno u septembru 2024. godine. Tek onda sledi šestomesečno pisanje pristupnog ugovora, a onda i ratifikacija u zemljama članicama.
Koliko je realno da se ciljevi obistine zavisi od mnogo stvari, najteže će biti zatvoriti poglavlja 23 i 24 koja se tiču temeljnih prava i vladavine prava. Tu je važna tema promena Ustava Srbije koja kasni tri godine, a u koju se mora uneti niz promena, pre svega kada je reč o nezavisnosti pravosuđa. Tu je poglavlje 35 rezervisano za rešavanje statusa Kosova. To su ujedno i poglavlja koja su prva otvorena i biće poslednja zatvorena.
(Kurir.rs / Foto: Printskrin)
NE PROPUSTITE
