EOGRAD - Potpredsednica Vlade Srbije za evropske integracije Suzana Grubješić izjavila je da se za ubrzanje procesa evropskih integracija Srbiji neće postavljati novi teški uslovi, ali da je neophodno primeniti sve što je dogovoreno sa Prištinom i da u nastavku dijaloga predstoje teški pregovori.
"Nema tu novih i teskih uslova. I ovi već postojeći nisu ni lagani ni jednostavni, ali kad je bilo šta što je u vezi sa Kosovom bilo jednostavno? Neće biti jednostavno primeniti sve što je dogovoreno, neće biti jednostavno pripremiti platformu za taj dijalog na najvišem politickom nivou. To su složeni poslovi koji su pred nama", rekla je Grubješić.
Ona je napomenula da su telekomunikacije i energetika dva pitanja koja su ostala nezavršena u tehničkom dijalogu, dok će politički dijalog voditi najviši politički predstavnici Srbije, na čelu sa predsednikom republike
Grubješić je istakla da čitav proces pregovaranja treba da bude transparentan i da građani Srbije treba znaju šta je dogovoreno i šta sve podrazumeva sprovođenje takvih dogovora.
"Ubrzanje procesa evropskih integracija je nešto na šta se ova vlada obavezala, a stranke koje čine vladajuću koaliciju su to stavile i u koalicioni sporazum", navela je Grubješić, koju 30. avgusta očekuje susret sa komesarom za proširenje Štefanom Fileom u Briselu.
To znači, dodala je, da treba primeniti sve ono sto je prethodna vlada dogovorila i da treba dijalog podići na viši politicki nivo.
Uitana koji od postignutih dogovora sa Prištinom će biti najteže sprovesti, ona priznaje da nijedan nije lagan.
"A tek nam predstoje dogovori oko telekomunikacija i energetike i tu će isto biti zaista teških pregovora, pogotovo o energetici jer se radi o resursima i imovini", precizira Grubješić. Ipak, kako kaže, nema dileme da ono što je dogovoreno mora da se primeni jer bi bilo kakvo drugo rešenje rušilo kredibilitet ove vlade.
"Ne možete da očekujete da bilo koja nova vlada dođe i kaže - puj pike ne važi ono što je prethodna dogovorila. Ne. Vi svoj kredibilitet potvrđujete i time sto ispunjavate i obaveze koje je vaš prethodnik dogovorio", ističe Grubješcih napominjući da je sve što je dogovoreno poznato.
"Šta je sve dogovoreno - znamo, samo ne želimo da postoje razlicicita tumačenja i ne želimo da se nastavi praksa da jedno pričate u Briselu, drugo u Beogradu, imate izjave za inostranu i za domaću javnost. Čitav proces treba da bude transparentan i da građani Srbije znaju o čemu vi pričate, o čemu ste se dogovorili i šta sve podrazumeva sprovođenje takvih dogovora", navela je potpredsednica vlade.
Ona je odbacila bilo kakvu mogućnost da primena dogovora dovede do priznanja nezavisnosti Kosova, makar i indirektno.
"Mi smo rekli svi, i ova i prethodna vlada i ona pre nje, da nema priznanja Kosova. Besmisleno je tražiti nijanse šta je implicitno, eksplicitno, indirektno, direktno - takve izjave više sluze za domaću javnost", objasnila je Grubješić i dodala da se jasno zna šta znači priznanje i da su tu linije odavno povučene kroz Rezoluciju 1244 I Ustav Republike Srbije.
Kako primećuje, nema potreba za strah od svakog poteza koji napravite, "od svakog susreta s Albancima, od rukovanja ili ne znam čega da ste time indirektno priznali Kosovo".
Govoreći o nastavku dijaloga sa Prištinom, potpredsednica vlade je izrazila očekivanje da će u narednih nekoliko nedelja tim predsednika Tomislava Nikolića izaći sa predlogom platforme i da će nakon toga svi kojih se to tiče biti pozvani da se upoznaju sa platformom i daju svoje sugestije i mišljenja.
Ona sama ne preporučuje se, kaže, da bude deo pregovaračkog tima, ali s obzirom da je pitanje Kosova usko vezano za evropske integracije veruje da će biti informisana o svemu.
"Potreban nam je konsenzus da bismo ovaj posao zaista obavljali kako valja", naglasila je ona.
Grubješić kaže da neće licitirati datumima za početak pregovora sa EU i davati rokove jer to se u prošlosti pokazalo kao vrlo kontraproduktivno.
"Em iritirate javnost kad se nešto ne ispuni u roku koji ste predvideli, em zanemarujete činjenicu da je to partnerski odnos i da ne zavisi sve od Srbije nego od EU koju cini 27 zemalja koje treba da postignu konsenzus o tome da li Srbija i kada treba da dobije datum za otpocinjanje pregovora", objašnjava potpredsednica vlade.
Prema njenim rečima, ukidanje "paralelnih struktura" na severu Kosova koje je pred dobijanja statusa kandidata pominjala Nemačka, nije među uslovima koji se postavljaju za ubrzanje evrointegracija Srbije, a koje je naveo Evropski savet.
Ona podseća da treba da se držimo zaključaka Evropskog saveta sa Samita u decembru gde se jasno kaže šta se podrazumeva pod tzv. normalizacijom odnosa sa Kosovom, a to su regionalna saradnja, dozvola Euleksu da deluje na celoj teritoriji Kosova, sprovođenje postignutih dogovora i dogovor oko telekomunikacija i energetike.
"Paralelene strukture" sigurno nisu ni školstvo, ni zdravstvo, ni srpske opštine na severu Kosova i da sa Nemačkom treba bilateralno utvrditi na šta se konkretno taj zahtev odnosi.
Kao važno pitanje za Brisel ona je navela i reformu pravosuđa o kojoj će, kako napominje, sigurno biti reči i u sledećem godišnjem izveštaju Evropske komisije.
"Raduje me što novi ministar pravosuđa (Nikola Selaković) neće kretati od nule jer onda reform ne bismo završili nikada, ali će mu biti potrebno dosta i vremena i podrške da se taj posao obavi kako valja", ističe potpredsednica vlade.
Potpredsednica vlade i funkcionerka URS-a podsetila je da su se članice vladajuće većine brzo i lako dogovorile oko osnovnih principa na kojima treba da funkcioniše vlada, a to su evropske integracije, ekonomija i socijalna zaštita, borbe protiv korupcije i kriminala.
"Ako sudim po dosadasnjoj saradnji, mislim da će ovo biti jedna stabilna i dugotrajna vlada", zaključila je Grubješić.
Kasa je prazna
Kad je reč o ekonomskoj situaciji u zemlji Grubješić smatra da je u neposrednoj budućnosti najvažnije napuniti državnu kasu da bi mogle da se isplaćuju plate i penzije.
"To je najurgentije. A Ministarstvo finansija sprema mere fiskalne i finansijske konsolidacije kako bismo izdržali do kraja godine. Bukvalno koristim taj izraz jer se radi o opstanku", navela je ona, dodajući da se od sledeće godine mogu očekivati konkretni rezultati tih mera i neki boljitak.
Srbija, podsetila je Grubješić, trenutno ima najveći budžetskih deficit u svojoj istoriji, a kasa je prazna.
"Vidimo da poreze nisu baš svi plaćali. Koliko god se bivši direktor poreske uprave (Dragutin Radosavljević) hvalio da je dobro radio, ako vam dobar deo stanovništva i privrede, i to bolje stojećeg, ne izmiruje redovno svoje obaveze znači da taj posao ipak niste dobro radili", napominje ministarka i kaže da predstoji i poreska reforma, i reforma Poreske uprave.
Država će zato, smatra ona, morati da štedi i ukidanjem nepotrebnih agencija i svih parafiskalnih nameta koji opterećuju privredu, ali je neophodan i novi aranžman sa MMF bez kojeg će Srbija teško moći da održi makroekonomsku stabilnost.
Možda i dobiju srpskog Sanadera
Upitana da komentariše slučaj "Agrobanke" i medijsku potragu za "srpskim Sanaderom", a budući da je borba protiv korupcije još jedno pitanje na kojem insistira Brisel, potpredsednica vlade je rekla da "pošto su neki iz bivše vlasti stalno prizivali srpskog Sanadera, u ovom procesu možda ga i dobiju".
"Možda im se želja i ostvari baš kroz Agrobanku. Nisam ni tužilac ni sudija ali je dobro što se krenulo od Agrobanke", kaže Grubješić i podseća da su u toj banci lažirani podaci i da je čitav lanac kontrole zatajio, jer nemoguće je da s jeseni banka bude pozitivna a već kad je došla zima bude u minusu od 300 miliona evra.
"Ali nije samo Agrobanka - ako smo se već dotakli banaka, tu je i Razvojna banka Vojvodine, tu je i Privredna banka Beograd. Znači, kontrola bankarskog sektora je definitivno zatajila, supervizija Narodne banke sigurno nije odradila dobar posao i sad su taj posao preuzeli istražni organi", konstatuje Grubješić.
