Prošlo je skoro 18 godina od martovskog pogroma tokom kog su Albanci najpre u Kosovskoj Mitrovici, a potom i u drugim delovima Kosova i Metohije,organizovali proterivanje Srba, uništavanje njihove imovine i verskih objekata.
Čović je istakao da je udar bio iznenadan, a da reakcije Kfora nije bilo.
- Ja pratim povremeno izjave na temu 17. marta 2004. godine i video sam da pričaju ljudi koji baš nemaju poima o tome. To je specifična godina. Mi smo tada imali konstituisanje nove vlade, 15. marta, faktički su nas uhvatili u nekakvom raskoraku. Jedna vlada je došla dok je druga otišla. Ono što je interesantno jeste da naše službe, vojne i policijske, nikakvu informaciju nisu imale na tu temu. Isto tako ni Kfor ni Unmik nisu davali nikakvu informaciju. Mada kasnije se ispostavilo da je Kfor bio direktno u toj koordinaciji jer se dole ništa slučajno ne događa bez konsultacije sa njima. Isto je interesatno da su Albanci isto 17. marta zapalili i uništili sve one objekte koje smo mi u nekom mukotrpnom radu od početka 2000. godine obnovili. Udar je bio iznenadan, a reakcija Kfora katastrofalna. Bilo je pripadnika Kfora koji su se vrlo korektno ponašali. To je bio italijanski Kfor koji je uspeo da zaštiti manastir Dečane, a ovi ostali, Nemci i Britanci, više su glumili fotoreportere - istakao je Čović za Jutarnji program na Kurir televiziji.
Ispričao je na koji način se odigrala noć između 17. i 18. marta.
- Ja sam sa jednom grupom ljudi iz Koordinacionog centra u noći 17. na 18. mart ilegalno prešao na prostor KiM. Preko Medveđe otišli smo pravo u Gračanicu i imali smo šta da vidimo. Graničanica je visila o koncu da padne. Šveđani su obezbeđivali njihov kontingent, ali su bili smešni. Albanci su ih hvatali za uši i udarali nogom u zadnjicu. Čuo sam se sa komandantom Kfora koji mi je rekao da ne možemo da se vidimo, jer on ne može u Beograd, a ja sam mu rekao da smo tu na pola sata od njih. Odmah je došao i pojavili su se Amerikanci, koji su nesporno dole veliki autoritet, a tako je Gračanica preživela i ostala neoštećena. Da su probili došlo bi do oružanog sukoba jer su naši ljudi unutra bili naoružani. To su pretežno bili pripadnici padobranske jedinice. On je prvih pola sata, umesto da pričamo o tome šta se desilo, insistirao na tome kako smo mi došli i prešli granicu - rekao je Čović.
NE PROPUSTITE
Naveo je da se 2004. godine promenilo i pitanje rešavanja KiM kad je na vlast došla Koštuničina vlada sa (Miroljubom) Labusom i (Mlađanom) Dinkićem iz tadašnjeg G17 i Vukom Draškovićem iz SPO. Koordinacioni centar je prema njegovim rečima bio razrešen dužnosti.
- Mi smo imali dve spremne vojne formacije sa oko hiljadu ljudi koje su mogle da dejstvuje sa severa KiM i sa prostora Bujanovca. To je prelomni trenutak za rešavanje pitanja prostora KiM jer je tada politika nažalost promenjena. Mislim da je to bilo pod velilkim uticajem Labusa i Dinkića i Draškovića. Naša politika je do tada bila Savet bezbednosti i isključivo Savet bezbednosti i sprovođenje svih planova. Mislim da je to Koštunica sagledavao, ali nije mogao da se odupre jer bi mu onda pala vlada - rekao je Čović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
