PUTIN VEROVAO DA ĆE RAZJEDINITI EVROPU Ambasadorka Švedske za Kurir: Umesto da podeli, pa vlada - suočio se s ujedinjenom Evropom

Ruski vojni napad na Ukrajinu - prijateljsku, demokratsku, slovensku i pravoslavnu bratsku naciju koja nije predstavljala nikakvu pretnju svom susedu - tektonska je promena za Evropu i čitav svet. Čovek koji je pokrenuo rat se trenutno suočava s neprijatnom istinom - ruski predsednik Vladimir Putin je očito verovao da će invazija razjediniti Evropu. No, ovaj put, umesto da podeli pa vlada, nehotice je pokrenuo najveći izazov sopstvenoj hegemoniji s kojim se ikad suočio - ujedinjeni kontinent. Jedinstvo i odlučnost EU od istorijskog su značaja, ističe u intervjuu za Kurir ambasadorka Švedske Anika Ben David. Ona pozdravlja to što je Srbija glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje agresija koju je Rusija izvršila na Ukrajinu, dodajući da računa na to da će naša zemlja "u potpunosti da se uskladi s restriktivnim merama EU protiv Rusije".

Napad Rusije na Ukrajinu je tema broj jedan u svetu. Slažete li se sa ocenom da je taj rat označio kraj sveta kakvog smo do sada poznavali?

- Slažem se. Ruski vojni napad na Ukrajinu - prijateljsku, demokratsku, slovensku i pravoslavnu bratsku naciju koja nije predstavljala nikakvu pretnju svom susedu - tektonska je promena za Evropu i čitav svet. Rat Rusije protiv Ukrajine predstavlja flagrantno nepoštovanje osnovnih pravila i principa međunarodnog zakona, uključujući i Povelju UN, kao i direktno kršenje međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima. Sve gorenavedeno zabranjuje promene granica pomoću sile. Svedoci smo da ruske oružane snage sada namerno ciljaju civile. Većina su žene i deca, pošto je veći deo muškaraca regrutovan. Užasni su nedavni napadi na Marijupolj, na porodilište i dečju bolnicu, kao i na pozorište, u kom je utočište potražilo više od hiljadu žena i dece. Kao majka, stalno mi je pred očima slika žene u poodmakloj trudnoći koju spasavaju od granatiranja. Sada znamo da nisu preživele ni ona, ni njena nerođena beba. Ovakvoj upotrebi sile nema mesta u 21. veku. Rat nikad nije rešenje, kao što su narodi Balkana bolno iskusili krajem prošlog veka. Stavljajući svoje nuklearne snage u pripravnost, Rusija je krenula potpuno neodgovornim putem. Švedska i EU najoštrije osuđuju rat koji Rusija vodi protiv Ukrajine. Pozivamo Rusiju da odmah prekine vojne akcije, povuče svoje oružane snage i u potpunosti poštuje teritorijalni integritet, suverenitet i nezavisnost Ukrajine. U mislima smo uz ukrajinski narod, koji je danima i noćima izložen užasima. Pre samo tri nedelje vodili su normalan život - išli su u školu i na posao, spremali večeru, prali veš, gledali Netfliks i slušali muziku. U mislima smo i uz ruski narod, koji hrabro demonstrira protiv rata uprkos represiji, pa čak i zatvoru.

Da li je odgovor Evropske unije mogao da bude oštriji u ovom slučaju?

- Čovek koji je pokrenuo rat se trenutno suočava s neprijatnom istinom. Putin je očito verovao da će invazija razjediniti Evropu. No, ovaj put, umesto da podeli pa vlada, nehotice je pokrenuo najveći izazov sopstvenoj hegemoniji s kojim se ikad suočio - ujedinjeni kontinent. Jedinstvo i odlučnost EU od istorijskog su značaja. Dokazali smo - i još uvek dokazujemo - sposobnost EU i njenih država članica da sprovedu brzu, odlučnu i koordinisanu akciju. Nastupili smo kao jedinstven blok i osudili vojnu agresiju Rusije. Ujedinjeni smo u solidarnosti i nastavićemo da podržavamo Ukrajinu i ukrajinski narod. U proteklih nekoliko nedelja države članice EU, uključujući i moju zemlju, preduzele su mere koje je do tada bilo teško zamisliti.

A da li je Evropa spremna da prihvati izbeglice iz Ukrajine?

- Prošle nedelje EU je prvi put aktivirala Direktivu o privremenoj zaštiti. To znači da će osobama iz Ukrajine bez odlaganja biti ponuđeno privremeno boravište i radne dozvole u državama članicama EU. Broj onih koji napuštaju Ukrajinu je bez presedana u novijoj istoriji. Više od tri miliona ljudi, većinom žena i dece, napustilo je svoje domove. Prvog marta predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen najavila je pomoć od 500 miliona evra za rešavanje neposrednih posledica rata, uključujući i sredstva za izbeglice.

Da se osvrnemo i na druge teme... Rekli ste da Švedska u potpunosti podržava članstvo Srbije u EU.

- Švedska je prijatelj Srbije. S ponosom ističemo da je srpska dijaspora u našoj zemlji druga po veličini u Evropi. U protekle dve decenije uložili smo gotovo 300 miliona evra u Srbiju. U pitanju su bespovratna sredstva od švedskih poreskih obveznika, namenjena podršci reformama koje Srbija sprovodi na svom evropskom putu. Švedska i EU čvrsto veruju da Srbija pripada evropskoj porodici. Nama je važno da Srbija postane članica EU. Uvereni smo da je evropski model demokratije, ljudskih prava, vladavine zakona, životne sredine, jednakosti i ekonomskog razvoja najbolja agenda za budućnost srpskog naroda. Evropska unija je oduvek jasno stavljala do znanja da želi da Srbija bude njen deo. Računamo na doprinos Srbije evropskom projektu, kao i ravnopravnijoj, održivijoj i bezbednijoj Evropi. Pre nekoliko nedelja Evropska komisija je aktivirala značajan investicioni paket od 3,2 milijarde evra za potrebe podrške 21 saobraćajnog, digitalnog, klimatskog i enegetskog projekta na zapadnom Balkanu. Ovaj plan može da obezbedi dodatne investicije u iznosu do 30 milijardi evra u periodu od sedam godina. To je pravo partnerstvo u cilju modernizacije.

U kojim oblastima Srbija treba da uloži više napora u procesu evropskih integracija?

- Na svom evropskom putu Srbija treba da se pozabavi neophodnim reformama i da ih sprovede. Ključne oblasti su vladavina prava, medijske slobode, borba protiv korupcije i organizovanog kriminala i javne nabavke. Kao država koja je kandidat za članstvo, od Srbije se očekuje da se uskladi sa spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Pozdravljamo to što je Srbija glasala za rezoluciju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, kojom se osuđuje ruska agresija prema Ukrajini. Računamo na to da će Srbija u potpunosti da se uskladi s restriktivnim merama EU protiv Rusije. Dirljivi su izrazi solidarnosti naroda Srbije povodom trenutne humanitarne krize do koje je doveo napad Rusije na Ukrajinu. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji su bili veoma tragični, odneli su više od sto hiljada života i raselili milione ljudi. Te situacije i prilike su bile drugačije od onih u Ukrajini, ali su ljudska patnja i solidarnost iste. Iz tog razloga sam zabrinuta zbog količine dezinformacija i pogrešnih informacija u srpskim medijima o ratu u Ukrajini. Važno je da građani imaju tačne informacije utemeljene u činjenicama da bi mogli da donesu valjane odluke. Narativ Kremlja o nacističkom režimu narkomana u Kijevu, kao i o genocidu u Donbasu, bez sumnje je apsurdan. On služi isključivo kao izgovor da se vodi rat protiv jedne nevine zemlje i njenog naroda. EU je mirovni projekat. Države i narodi koji su bili vekovni neprijatelji sada žive u zajedništvu i jedinstvu. To isto svi mi želimo i za zapadni Balkan i čitavu Evropu.

Da li je proširenje Evropske unije moguće u narednom periodu? Da li je EU u krizi?

- EU je jača i jedinstvenija nego ikada ranije. Što se tiče procesa pridruživanja, važno je napomenuti da je on zasnovan na zaslugama. Sve zemlje kandidati za članstvo dobijaju poziv da se pridruže kada se ispune kriterijumi iz pregovaračkih poglavlja. Neprihvatljivo je da rezervisani stavovi, koje ima jedna država članica, trenutno blokiraju pridruživanje dve zemlje kandidata za članstvo. Kada se uslovi za otvaranje pregovora ispune, pregovori će početi odmah. Bilateralni problemi ne treba da budu odviše zastupljeni u pregovorima o pridruživanju.

O životu u Srbiji

Zanimljivo je biti ambasador u Beogradu

U Srbiji ste šest meseci. Koliko ste uspeli da upoznate našu zemlju i šta vam se najviše dopalo?

- Ovih prvih šest meseci je bilo sjajno. Vrlo je zanimljivo i inspirativno biti ambasador Švedske u Srbiji. Naša ovdašnja ambasada je druga po veličini u Evropi, ima širok spektar bitnih pitanja za razmatranje i pruža snažnu podršku srpskim reformama. Čvrste veze između naša dva naroda održavaju se i kroz srpsku dijasporu, koju čini 130.000 ljudi. To je jedan procenat naše populacije. Srbija je zemlja prijateljski nastrojenih ljudi i izvanredne gostoprimljivosti. Priroda je divna i lako je putovati bilo kuda. Radujem se upoznavanju ove zemlje u predstojećim godinama i jačanju veza između Švedske i Srbije.

Boban Karović