Vladimir Putin i Rusija brutalno su napali Ukrajinu i važno je da svi osudimo takvo ponašanje, poručila je u ekskluzivnom intervjuu za Kurir Karen Donfrid, pomoćnica državnog sekretara SAD za evropske i evroazijske poslove.
Rekli ste da je odluka Srbije da se osudi ruski napad na Ukrajinu moćna poruka i da sada očekujete borbu protiv dezinformacija. Na šta ste mislili?
- Kada sam to rekla, govorila sam o rezoluciji Generalne skupštine UN kojom se osuđuje ruski napad na Ukrajinu i kojom se Rusija poziva na hitno povlačenje iz te zemlje. Mislim da je moćno to što je Srbija jedna od 141 države koje su podržale tu rezoluciju. Samo pet zemalja je glasalo protiv nje. Srbija se pridružila svetu i svim susedima u osudi Rusije. To je jasna, snažna, jedinstvena poruka koja pokazuje želju Srbije da bude deo evropske zajednice. Pozdravila sam je. Što se tiče dezinformacija, zabrinjavajuće je što toliko dezinformacija Kremlja o ratu pojačavaju pojedini mediji, uključujući i one u Srbiji. S druge strane, bilo je objektivnog i odgovornog izveštavanja u srpskim medijima, uključujući tu i Kurir. Ali postoje neosnovane informacije koje dnevno guraju pojedini mediji kako bi opravdali ono što je brutalan i nehuman rat. Uprkos tome šta pojedini tabloidi pišu, činjenica da je Rusija pokrenula invaziju na Ukrajinu, nema ničega humanog u tome što rade. I mislim da je važno da te činjenice budu jasne.
Da li očekujete da Srbija uvede sankcije Rusiji, imajući u vidu da su Srbija i druge zemlje na zapadnom Balkanu zavisne od ruskog gasa i nafte. Da li je to moguće?
- Na Srbiji je da odluči da li će uvesti sankcije Rusiji. Ali da vam kažem zašto su SAD uvele sankcije Rusiji. SAD sa mnogim evropskim saveznicima i partnerima uradile su to iz jednog razloga - želimo da sprečimo Putina da nastavi ničim isprovociran rat protiv Ukrajine. Putinovo blatantno kršenje međunarodnog prava mora da bude zaustavljeno, odmah. Sarađujemo sa EU, s celom međunarodnom zajednicom da pošaljemo jasnu poruku da, ako Rusija nastavi invaziju - suočiće se sa strašnim posledicama. EU je poručila da očekuje da zemlje koje žele da budu deo te zajednice ujednače svoje odluke s drugim članicama. SAD podržavaju evropski put Srbije, pa znam da će se Srbija suočiti s tim odlukama. Želim da kažem da svi mi koji smo uveli sankcije Rusiji suočavamo se s nekim posledicama i radimo na tome da ih ublažimo, ali sankcije će imati uticaja na sve naše ekonomije. Imajući to u vidu, uticaj na rusku ekonomiju je snažan i vidimo kako se ruski marketi zatvaraju, a rublja drastično pada. Nema nikakve sumnje da ove sankcije negativno utiču na Rusiju.
Da li planirate nove sankcije protiv Putina i Rusije? Senat SAD je pre nekoliko dana proglasio Putina ratnim zločincem.
- Ruska invazija na Ukrajinu 24. februara pokrenula je više paketa sankcija. Odmah smo uveli deo sankcija, ali nismo stali. Nastavljamo da uvodimo sankcije protiv Rusije jer se brutalna invazija nastavlja. Vidimo kako svakog dana, svakog sata ubijaju ukrajinske civile. To nije prihvatljivo. Nastavićemo da uvodimo teške mere protiv Rusije.
Kako definišete poziciju Kine u ovom trenutku?
- To je važno pitanje. Bez sumnje ste videli da je predsednik Bajden dva sata razgovarao sa Si Đinpingom u petak. Videli smo da se Kinezi i Rusi, Si i Putin, dogovaraju o deklaracijama u vreme Zimskih olimpijskih igara. Videli smo i ujednačavanje stavova o Ukrajini. Predsednik Bajden želeo je da jasno kaže Siju kako Amerika vidi konflikt u Ukrajini, da je Rusija agresor, da je ona prekršila međunarodno pravo. Kina tradicionalno brani važne principe suvereniteta i teritorijalnog integriteta zemalja i SAD bi želele da Kina i dalje brani te principe i jasno kaže Rusiji da mora da prekine invaziju, zaustavi nasilje. Mislimo da Kina ima važnu ulogu ovde u uspostavljanju mira na evropskom kontinentu. I pratićemo Kinu. Predsednik Bajden je jasno rekao da ako Kina pruži podršku Rusiji u kontekstu invazije, to će uticati na naše odnose sa NRK.
Slušamo svakog dana kako je prekršeno međunarodno pravo. Da li je prekršeno i 1999, kada je napadnuta SR Jugoslavija, i to bez odobrenja Saveta bezbednosti UN?
- Verujem da su ova dva slučaja različita u suštinskom smislu. Ne želim da raspravljam o devedesetim, ali mislim da su akcije međunarodne zajednice da se zaustavi dobro dokumentovano državno nasilje i etničko čišćenje civila na Kosovu, koje je sprovodio Miloševićev režim, suštinski drugačije nego ono što se radi danas da se zaustavi rat Rusije protiv Ukrajine. Mislim da smo to videli početkom 2014, kada je Rusija preuzela Krim, a vidimo ga, na brutalan način, i od 24. februara. To je kršenje osnovnih principa međunarodnog prava i povelja UN. Zato je važno da svi ustanemo i osudimo to ponašanje. Zbog toga smatram da je moćno što je Srbija deo tog globalnog koncenzusa postignutog na Generalnoj skupštini UN.
Da li ste očekivali da će napad biti brz i da li vas je Putin iznenadio?
- Možda je još veće iznenađenje za Putina što se invazija nije završila brzo kako je Putin mislio da hoće. Deluje da je Kremlj frustriran nesposobnošću ruske vojske da postigne mnoge od ciljeva koje je postavio u Ukrajini. Sve nas inspiriše otpor koji pokazuje ukrajinski narod. Ne sećam se ko je to rekao, ali sećam se reči da se ispostavilo da se ruska vojska nije sukobila samo sa ukrajinskom vojskom već sa 44 miliona Ukrajinaca koji se bore za suverenitet svoje zemlje. Videli smo da ruske snage imaju velike gubitke, i kada je reč o ljudskim gubicima i kada je reč o tehnici. Vidimo da se Ukrajinci snažno bore da zaštite svoju zemlju. Vidimo i da je ukrajinska vojska jača i sposobnija nego što je bila 2014. I mi u SAD smo ponosni što pomažemo Ukrajini da se brani.
Da li su SAD, EU i NATO mogle da podrže Ukrajinu više? Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski rekao je da je razočaran podrškom Zapada.
- Nisam predsednik Zelenski, ali razumem zašto traži više od svih nas. Razumem to. Ali želim da kažem da je izvanredno što su SAD i naši saveznici pružili podršku Ukrajini. Nastavljamo da svakog dana tražimo da Putin izabere put diplomatije, ali dokle god on bira rat, mi ćemo da pružimo što više podrške Ukrajini. To smo videli pre sukoba, ali i tokom konflikta. Pružili smo ogroman nivo bezbednosne podrške. Više od tri milijarde dolara od 2014. Samo prošle nedelje je bilo 800 miliona, Kongres je odobrio i paket od 13,6 milijardi dolara za Ukrajinu... Da, Zelenski može i mora da traži više, ali mislim da je ono što smo uradili veoma značajno i bez presedana. Nastavićemo da pružamo i ekonomsku i humanitarnu pomoć.
Kada će se rat završiti? Šta vi mislite, koliko će sukob trajati i kako će svet izgledati posle?
- Samo jedna osoba na svetu to zna, a ta osoba je Vladimir Putin. Ovo je rat izbora, a rat je izabrao Vladimir Putin. On je pogrešan na svaki način. Postoje principi koje branimo. Principi da svaka zemlja ima pravo da bira svoju politiku, principi da se granice ne menjaju silom, principi o suverenitetu... Realnost su nevini ukrajinski civili koji umiru zato što je predsednik Putin izabrao ovaj rat, izabrao je da napadne susede. Na svaki način je ovaj rat pogrešan. To objašnjava zašto je toliki deo međunarodne zajednice stao i osudio ga. Ali Vladimir Putin može da ga završi i danas, ako hoće. Svi moramo da ga pozivamo da to uradi.
Kurir.rs/Boban Karović, Zoran Mihajlović
NE PROPUSTITE
