KONAČAN DOGOVOR BEOGRADA I PRIŠTINE DO 2024! Kakvo je polazište francusko-nemački predlog i kako ga Srbija može popraviti?

Izaslanik EU za dijalog između Beograda i Prištine Miroslav Lajčak najavio je 2024. kao godinu koja bi mogla da bude rok za postizanje sporazuma Beograda i Prištine, uz podsećanje da će tada biti održani i izbori u SAD i Uniji. Lajčak je posle sastanka u Prištini sa kosovskim premijerom Aljbinom Kurtijem izjavio da činjenica da sada, kada nema izbora na Kosovu i u Srbiji, ide u prilog postizanju konačnog sporazuma jer je to period od skoro dve godine koji strane u procesu mogu da iskoriste da pokušaju da postignu dogovor.

Svaki dan važan

- Svaki dan je važan. Ono što sam rekao nekoliko puta, imamo jedinstven kalendar koji nam ide u prilog i ne prekidaju nas izbori, a imamo i jedinstven savez SAD-EU, koji podržava Velika Britanija. Imamo taj otvoren prozor koji traje do izbora u SAD i EU 2024. godine - objasnio je Lajčak, i upozorio da "neće biti dobro ako ne bude pomaka do 2024. godine", kada će tada, zbog izbora, fokus SAD i EU biti negde drugde.

Predlog koji je došao od savetnika francuskog predsednika Emanuela Makrona i nemačkog kancelara Olafa Šolca trenutno je najozbiljnija i poslednjih nedelja najčešće pominjana polazna osnova za predstojeće pregovore o budućem konačnom rešenju, ocenjuju sagovornici Kurira.

Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije objašnjava za Kurir da je to zapravo model dve Nemačke iz 1971. godine.

- Model podrazumeva da se ne suprotstavljamo ulasku Kosova u UN, a da istovremeno ne priznajemo Kosovo. To je osnova rešenja, ali takva da o njoj može dalje da se razgovara. Po njihovom viđenju, takvo rešenje podrazumeva kompromis, a kompromis je da mi ne moramo da priznamo Kosova, ali zato moramo da ga pustimo u međunarodne organizacije. Pitanje je samo šta mi za to dobijamo. Čemu se nama izlazi u susret? Ova priča o 2033. kao godini ulaska u EU i nije neka ozbiljna nagrada, a ogroman je ustupak koji nam traže. Sve što se pominje je vrlo široko, neodređeno i nema konkretnih predloga. Ako vam neko traži takav ustupak, morala bi albanska strana da pravi takođe velike ustupke i u našu korist - naglašava naš sagovornik.

Zaštita za Srbe

Istraživač organizacije Novi treći put Dragoslav Rašeta ocenjuje da francusko-nemački predlog ostavlja izvestan manevarski prostor za Srbiju, jer u ovom trenutku ne uvodi priznanje kosovske nezavisnosti u raspravu.

- Bilo da je se ide ka modelu dve Nemačke, Južnom Tirolu ili kantonima u Švajcarskoj, vidimo da neće biti previše pomeranja od onoga što Srbija tvrdi da je crvena linija za nju, a to je Zajednica srpskih opština, i od onoga što organi u Prištini smatraju važnim za njih, a to je dobijanje stolice u UN. To će biti glavna težišta na kojima će dve strane razvijati svoju strategiju. Pustiti Kosovo u UN a ne priznati ga formalno kao državu može biti prihvatljivo ukoliko kontrausluge budu dovoljno prihvatljive za Beograd. Bez formalnog priznanja Srbiji ostavlja se neki manevarski prostor da politički zaštiti Srbe na severu KiM ili da u budućnosti traži još povoljnije rešenje za konačan status. Jer, po ovom rešenju, formalno priznanje se pominje tek za 10 godina, kada bi Srbija postala član EU - napominje Rašeta.

Analena Berbok

Međusobno priznanje za članstvo u EU

Ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ponovila je stav nemačke vlade da je neophodno međusobno priznanje Srbije i Kosova i upozorila da bez toga nema članstva u EU. Ona je apelovala na Srbe na KiM da preregistruju svoja vozila na kosovske registarske tablice. Cilj Berlina je, kako je naglasila, da zapadni Balkan stavi u fokus EU.

- Napredak u dijalogu o normalizaciji odnosa je ključan, jer rešavaju praktična pitanja koja imaju uticaj na život građana, a to je potrebno na putu ka EU - izjavila je ona.

Kurir.rs