U petak, 24. februara, navršava se godinu dana rusko-ukrajinskog rata! Na samom početku svet je očekivao - a i sam ruski predsednik Vladimir Putin najavio - da će to biti kratka "specijalna operacija", a danas se, posle 12 meseci, gotovo niko više ne usuđuje da prognozira koliko će još trajati ovaj sukob na tlu Evrope.
Istoričar Predrag Marković napisao je autorski tekst za Kurir u kojem analizira najvažnije aspekte ovog krvavog sukoba i prognozira ishod:
BRATOUBILAČKI RAT SE MOŽE TRAJNO OKONČATI SAMO AKO SE NIKO NE OSETI KAO POTPUNI GUBITNIK
Ratovi ne samo da se uvek odvijaju mimo plana nego često dovode do obistinjavanja onih strahova zbog kojih su pokrenuti. Tako je Austrougarska godinama priželjkivala uništenje Srbije, koju je videla kao mogući centar okupljanja Južnih Slovena. Ona nije htela svetski, već lokalni rat. Veliki rat ne samo daje okupio sve Južne Slovene oko Srbije (sem Bugara) nego je izbrisao Habzburško carstvo sa lica zemlje. Otomansko carstvo je ušlo u Prvi svetski rat u nameri da nadoknadi gubitke iz ratova s balkanskim državicama i Rusijom. I ono je izgubilo sve. Amerikanci su pokretali više ratova da spreče širenje svojih protivnika, komunista u Vijetnamu, fundamentalista u Avganistanu. Završilo se suprotno njihovim očekivanjima.
Rusija je pokrenula rat u Ukrajini smatrajući da mora da spreči dalje prodiranje Zapada u zemlje za koje Rusi smatraju da su sudbinski povezane s njima. Već sada je jasno da je ovaj rat gurnuo Ukrajince u zagrljaj Zapada, što se naročito vidi u gradovima koji su nekad bili potpuno proruski, kao što je Odesa. A simboli neutralnosti, Švedska i Finska, postaće članice NATO. NATO će prići na 400 km od Sankt Peterburga. Na drugoj strani, vladajući krugovi SAD i EU prerano su se obradovali ruskim teškoćama u ovom ratu. Nemački tenkovi će samo ubediti ruski narod da se borba vodi za opstanak Rusije. Drugo, ovaj rat će gurnuti Rusiju u još čvršći zagrljaj Kine. Stvoriće se savez ogromne snage na istoku, koji će, u najmanju ruku, biti vrlo nepoverljiv prema Zapadu. To bi bio gubitak za Zapad epohalnih srazmera.
Najveći teoretičar rata u ljudskoj istoriji Sun Cu rekao je da za postizanje mira mora da se izgradi "zlatni most", preko koga bi protivnik mogao da se dostojanstveno povuče. Najstabilniji mir u novijoj istoriji, onaj posle Bečkog kongresa, 1815. godine, ostvaren je zato što poražena Francuska nije sasvim ponižena. I ovaj strašni, bratoubilački rat na obalama Dona može trajno da se okonča samo ako se niko ne oseti kao potpuni gubitnik.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
