NEĆE BITI POMAKA U DIJALOGU dok EU i SAD ne nateraju Prištinu da formira ZSO! Lajčak danas u Beogradu

Srbija ne namerava da nastavi razgovore o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine dok se ne formira Zajednica srpskih opština, što kosovski premijer Aljbin Kurti i dalje odbija da učini i insistira na tome da na kraju procesa može biti jedino međusobnog priznanja. To su okviri u kojima specijalni predstavnik EU za dijalog Miroslav Lajčak dolazi danas u Beograd, pošto je prethodno bio u Prištini, a sve u sklopu priprema za novi sastanak predsednika Srbije Aleksandar Vučića i Kurtija 18. marta u Ohridu.

Umesto odlučnosti da natera Kurtija na obavezu iz Briselskog sporazuma, Lajčak je u Prištinu doneo priču o 15 modela za ZSO, što je još jedan pokazatelj da su pomaci na tom planu nemogući i da od Ohrida ne treba imati velika očekivanja, ocenjuju sagovornici Kurira.

Uloga SAD

Ministar odbrane Miloš Vučević juče je rekao da sastanak u Ohridu neće biti dan D, ali i najavio da će biti još mnogo teških dana i mnogo složenih razgovora, pregovora, diplomatije, odbrane državnih i nacionalnih interesa.

Predsednik Aleksandar Vučić u subotu je rekao da ide u Ohrid, ali i napomenuo da je ZSO uslov bez kojeg se ne može u bilo kakve dalje razgovore u dijalogu. On je podsetio i da ZSO nije samo pitanje srpskog insistiranja već je tema svih razgovora i da mora da bude osnovana, jer je dogovorena u Briselu.

- Ne znam šta neko očekuje od Ohrida. Otići ću ja na Ohrid, neću nikada reći da ne mogu da razgovaram... I tamo ću reći isto što i sada ovde vama, a što znaju i oni - izjavio je Vučić.

Na pitanje o 15 modela za ZSO, za koje je Lajčak rekao da ih je predložio Prištini, predsednik Srbije je rekao da ne zna kakve modele evropski predstavnik pominje, ali da je uveren da on sigurno zna šta je potpisano u Briselu u četiri dokumenta - u osnovnom sporazumu, principima, impelentacionom sporazumu i odluci o upravljačkom timu.

Srđan Graovac iz Centra za društvenu stabilnost podseća za Kurir da obavezu da se formira ZSO ima ne samo Priština već i EU, kao treći potpisnik Briselskog sporazuma.

- Upravo zbog toga je bilo vrlo neprijatno slušati Lajčaka, koji nakon razgovora s Kurtijem u Prištini pokušava da relativizuje to i da odbaci obavezu da se prvo ZSO mora sprovesti u delo. Ne vidim da može da dođe do pomaka u ovom trenutku baš zbog tih poslednjih Lajčakovih izjava, čak mi se čini da su one, uz Kurtijeve poruke, pokazatelj da su nemogući pomaci na tom planu. Sve sam ubeđeniji da je neminovna promena vlasti u Prištini da bi se pravio dogovor o ZSO. Ono što brine jeste to što su evropski pregovarači čak spremni da Kurtiju, koji odbija ZSO, izađu u susret. Oni nemaju tu odlučnost da Kurtija nateraju da to sprovede. Odlučnost Vašingtona će biti presudna. Ako je Amerikancima u interesu da se pravi neki dogovor, onda će oni preuzeti ključnu ulogu. EU se pokazuje definitivno nesposobnom da vodi ovaj proces - kaže naš sagovornik.

Odugovlačenje

Bivši diplomata Branko Branković ocenjuje za Kurir da je na delu političko odugovlačenje svega što je trenutno vezano za Kosovo.

- U Ohridu ne očekujem da išta bude. Ispričaće se i vratiti kući, jer Amerikanci i ceo zapadni svet čekaju šta će i kako će da se završi čitava stvar oko Ukrajine. Kurtijeva priča i ovo što sad Lajčak izlazi sa nekih 15 predloga - u funkciji su političkog odugovlačenja i sprečavanja bilo kakvog napretka. Tim pre što u takvoj političkoj situaciji u kojoj se Zapad nalazi ne mogu očekivati od nas bilo kakva popuštanja u vezi s Kosovom. Pošto im to ne odgovara, oni sve ove razgovore zapravo odlažu dok se ne raščisti situacija po pitanju Ukrajine - smatra naša sagovornik.

Potvrda da od Kurtija ne treba očekivati ništa konstruktivno došla je upravo od njega. Najavljujući sledeći sastanak s Vučićem 18. marta, Kurti nijednom rečju nije pomenuo ZSO, već je poručio da potpuna normalizacija odnosa zahteva međusobno priznanje.

- Nadam se da odbijanje Srbije da potpiše predlog u Briselu nije pokazatelj da se ne slaže sa sadržajem. Svakog dana svedočimo kreativnosti i konstruktivnosti. Smatramo da osnovni sporazum između Kosova i Srbije predstavlja napredak ka međusobnom priznanju između dve države. Verujemo da potpuna normalizacija odnosa zahteva takvo priznanje kao centralni deo sporazuma - izjavio je Kurti.

Kurir.rs