U dvorištu Vlade Republike Srbije u sredu, 12. marta 2003. u 12.25 ubijen je premijer Zoran Đinđić. Svedoci govore da su se čula dva pucnja i jedan vrisak. U izuzetno teškom stanju Zoran Đinđić je prebačen u Kliničko-bolnički centar.
Dve hirurške ekipe obavile su kompleksnu operaciju. U 13.30 časova konstatovana je klinička smrt demokratski izabranog premijera, Vlada Srbije je uvela je vanredno stanje.
Atentat je izvršio Zvezdan Jovanović, pripadnik Jedinice za specijalne operacije, sa prozora kancelarije 55 na drugom spratu zgrade Zavoda za fotogrametriju u Ulici admirala Geprata 14.
Povodom godišnjice ubistva premijera u specijalnoj emisjii Kurir televizije gostovali su Zoran Živković, najbliži saradnik Zorana Đinđića i bivši premijer Srbije i Mijat Lakićević, publicista, novinar i urednik "Novog magazina".
Lakićević se osvrnuo na pobunu JSO iz 2001. godine, kada je iznet zahtev da se smeni Dušan Mihajlović i kada premijer odlazi na pregovore u Kulu.
- To je još jedan zanimljiv detalj. Kada se desila pobuna Đinđić nije bio u Srbiji već u Americi. O pobuni ga je valjda obavestio Čedomir Jovanović. Kad se Đinđić vratio u Srbiju on je na sastanku vlade upitao: "Da li mi imamo jedinice sposobne da se tim specijalcima suprotstavimo?" Dobio je odričan odgovor. Vojska nije bila pod njegovom kontrolom. Ministar odbrane je bio Crnogorac. Nije se od vojske mogla dobiti potvrda da će ona učestvovati na strani vlade Srbije - rekao je Lakićević.
Živković je ispričao kao je premijer odlučio da lično ode na pregovore sa pripadnicima JSO.
- Nije bila sednica vlade i nije ga Čeda obavestio. Meni su tad javili da je obezbeđenje nestalo, jer je pobunjena JSO bila zadužena za obezbeđenje Onda sam ja podigao sve. Sa Šutanovcem sam išao kolima do vlade gde nije bilo nikoga osim jednog penzionisanog lica. Ulazimo tamo i Zoran kaže: "Zvao sam Dušana Mihajlovića i Gurija da dođu. Zoran ih je tada pitao: "Imamo li snage za to?", a oni su rekli da nemamo. Onda je on rekao: "Idem ja". Tako je otišao u Kulu na pregovore. Pobuna je smirena, ali već smo tada znali za veze zemunskog klana i JSOa - rekao je Živković.
Dodao je da je bio u planu žestok obračun sa organizaovnim kriminalom koji je trebalo da se desi nedelju dana nakon 12. marta:
- 10. marta je Čume dao izjavu. Trebalo je sledećeg ponedeljka da ja postanem ministar odbrane i da smenim sve tadašnje funkcionere. Te generale iz 90-ih. Negde 20. marta trebalo je da krene veliki obračun sa organizovanim kriminalom. Ne samo sa JSO i zemunskim klanom, nego sa svima. Oni su to očigledno saznali i ubrzali proces likvidacije. Sigurno su dobili pomoć od klana Milošević.
Sagovornici su se dotakli puštanja na slobidu Dejana Milenkovića Bagzija koji se sumnjiči za prvi atentat na premijera kod hale Limes:
- Za mene je to misterija kako je Dejan Milenković Bagzi pušten na slobodu. Kada čitate ta razna svedočenja o tome, ispada da je to s jedne strane sticaj okolnosti, ali i velike neodgovornosti ljudi koji su u tome učestvovali. Prosto ne verujete da su toliko mogli da budu naivni - rekao je Lakićević i dodao:
- Dosta je doprinela atmosfera koja se stvarala u javnosti. Đinđić je bio kriminalizovan i mogle su se čuti najteže optužbe na njegov način. S druge strane kada se pričalo da bi moglo da dođe do atentata na premijera to se omalovažavalo. Prelazilo se olako preko poslatih signala.
Lakićević tvrdi da je teorija o tzv. "trećem metku" ne stoji.
- Ta priča o trećem metku je potpuno oborena. To jednostavno ne odgovora istini.
Živković je objasnio da su se mogla čuti tri zvuka, a da o tri metka nema govora.
- Moguće je da su se čuli tri zvuka. Jedan je zvuk metka koji je pogodio Zorana, drugi koji je pogodio Veruovića, a taj treći zvuk je zvuk ulaska metka u Zoranovo telo. To se isto čuje. Čujete kako je nege ispaljen metak, a negde nakon jedne sekunde čujete kako ulazi u telo. To je bolje da ne čujete kako zvuči. Takođe imate priznaje Zvezdana Jovanovića da je pucao dva puta. Stvar je sasvim jasna - Živković.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
