Poziv evropskih zvaničnika da Srbija defakto prizna Kosovo može biti samo njihova želja, a nikako način za rešavanje kosovskog pitanja, ocena je sagovornika Kurira, koji ukazuju da se ovakvim pristupom Evrope sve više udaljavamo od dijaloga i iznalaženja konstruktivnog dogovora.
Naime, posle odvojenih sastanka evropskih zvaničnika u Briselu pre tri dana s predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i premijerom takozvanog Kosova Aljbinom Kurtijem, saopšteno je da se očekuje da Kosovo i Srbija postignu brz dogovor o detaljima u dijalogu pod posredstvom EU.
Bez budućnosti
- Kako bi bio postignut brz napredak u primeni Sporazuma o putu normalizacije, pozivamo Kosovo da pokrene proceduru za uspostavljanje Zajednice srpskih opština, kako je propisano u nacrtu Statuta, a Srbiju na defakto priznanje - poručili su, između ostalog, u zajedničkom saopštenju francuski predsednik Emanuel Makron, nemački kancelar Olaf Šolc i premijerka Italije Đorđa Meloni.
Analitičari su saglasni u oceni da sa ovakvim zahtevom dijalog nema budućnost, kao i da nema ni šanse za postizanje bilo kakvog dogovora.
- Nismo nigde trenutno po pitanju dogovora ukoliko oni insistiraju na priznanju jer je to za Srbiju neprihvatljivo. Jasno je rečeno od strane Srbije, i tu neće biti promene, da Srbija nikad neće ni defakto ni de jure priznati Kosovo! Zato ova poruka može da se kvalifikuje samo kao njihova želja i ako budu samo na tome nastavili da insistiraju, onda neće biti ni nikakvog napretka u dijalogu. Oni to traže još od 2008. godine i tu nema ništa novo, a jedino rešenje je politički dijalog uz traženje komprimisnog rešenja, što je i jedina garancija za mir i stabilnost. Treba ih podsetiti i na sednicu Saveta bezbednosti UN od pre nekoliko dana, na kojoj je potpuno jasno potvrđeno da je Rezolucija 1244 na snazi i da je to međunarodnopravni okvir za rešavanje kosovskog pitanja i jedina garancija mira i stabilnosti - ocenio je za Kurir karijerni diplomata Zoran Milivojević.
Razdvajanje pre spajanja
I nekadašnji šef diplomatije SR Jugoslavije Vladislav Jovanović podsetio je da je predsednik Vučić više puta jasno ponovio da neće nikad priznati Kosovo ni defakto ni de jure.
- Sa ovim predstavama, i taktikama šest prema jedan, sve više liči na strašni sud nego na pokušaj dogovora. Ne verujem da i sami evropski zvaničnici veruju da će u ovome uspeti. Ali tu smo gde jesmo, a ako je ovo stav, razgovori više vode ka daljem razdvajanju nego ka spajanju dve nepomirljive linije - kazao je Jovanović za Kurir.
On ukazuje da je zapadni svet napravio nešto na šta nije imao pravo, te da sada ima u rukama "opštinsko dete" s kojim ne zna šta će.
- Ta takozvana država bez matične države Srbije ne može da ide dalje. Zato joj je stalo da raznim dovijanjima, što se kaže, prevede Srbiju žednu preko vode. Ali jasno je da Srbija principijelno stoji na stavu da nikad neće priznati Kosovo - zaključio je Jovanović.
Dejan Miletić Neke zemlje sebi dale za pravo da oštre zube na Srbiji
Dejan Miletić iz Centra za proučavanje globalizacije za Kurir ističe da evropski predstavnici ne bi ni smeli da izlaze sa ovakvim zahtevima, imajući u vidu da pet članica EU ne priznaje Kosovo.
- Zato je ovaj zahtev protiv njihovih zakona i politika. Ali očigledno je da određene države članice EU daju sebi za pravo da krše sve te principe i da na Srbiji oštre zube i prete, treniraju strogoću... Ipak, ne postoji cena koju nismo spremni da platimo da sačuvamo svoje i nikad se neće desiti da priznamo Kosovo. Ako nastave da insistiraju na takvoj diplomatiji, na njima je da vide šta će da rade, jer mogućnost kompromisa po tom pitanju s naše strane nije realna - konstatovao je Miletić.
Branko Branković Traže priznanje Kurtijevog predloga ZSO
Bivši ambasador pri UN Branko Branković za Kurir kaže da je poziv na defakto priznanje zapravo bačena koska za obe strane, i Kosovo i Srbiju.
- Mislim da su to ubacili ispod žita da vide kako ćemo mi da reagujemo. A kako nisu rekli da traže defakto priznanje nezavisnosti Kosova, ja to tumačim kao priznanje toga što će Kurti da uradi sa ZSO, jer on ponavlja da ZSO treba da se formira u skladu s kosovskim ustavom, što pak nije ono što je dogovoreno Briselskim sporazumom. Zato se od Srbije traži da prizna to što Kurti zamisli, odnosno predloži za ZSO - kaže Branković i podseća da defakto znači priznanje, ali bez potpisa, već stanje na terenu, dok de jure znači potpisano priznanje, po zakonu.
I. Žigić/
NE PROPUSTITE
