Dragan Đilas, glavna figura takozvane proevropske opozicije i prvi u redu da zauzme najunosnije poluge vlasti, dovoljno dugo je bio u vrhu državnog aparata da se pouzdano zna koliko bi štetno bilo dati mu novu priliku. Iza njegove petogodišnje vladavine Beogradom ostalo je očajno stanje u gradskoj kasi i devastirana javna komunalna preduzeća, o čemu je Kurir pisao.
Kupovina zgrade
Jedan od prvih velikih dilova koje je kao gradonačelnik izveo bila je kupovina zgrade bivšeg "Ineksa", tada u stečaju, koja je izvršena po osnovu ugovora o konzorcijumu pravnih lica zaključenom 10. novembra 2009. između JKP Gradska čistoća i Grada Beograda. Ukupna površina zgrade je 12.900 kvadratnih metara u Kraljice Marije 1 u Beogradu. Vlasništvo Gradske čistoće je bilo 60,1 odsto, a Grada Beograda 39,9 odsto. Gradska čistoća je za kupovinu platila 601.331.310 dinara, a novčana sredstva je obezbedila rebalansom poslovanja. Naime, nenaplativa potraživanja su pretvarana u dobit preduzeća, čime su fiktivno prikazana sredstva za kupovinu pomenutog objekta. Đilas je samo dan nakon odluke Upravnog odbora o potpisivanju konzorcijuma doneo rešenje u kom se daje saglasnost JKP Gradska čistoća na rebalans pomenutog plana poslovanja, koji je dva dana ranije (4. novembra 2009) usvojio UO, te su samim tim ozakonjena fiktivna finansijska sredstva.
UO je 2015. dao saglasnost direktoru JKP da sačini ugovor o zajedničkom upravljanju kupljenom imovinom. Međutim, 3. decembra 2012. u Službi za katastar nepokretnosti pojavio se dokument na osnovu kog je Grad Beograd upisao pravo svojine na poslovnoj zgradi na istoj adresi. Grad Beograd je do danas 100 odsto vlasnik ove nepokretnosti, bez obzira na to što je Gradska čistoća slala Službi za katastar nepokretnosti hitnu urgenciju o promeni vlasništva. Treba podsetiti da je Đilas u svoje buduće planove isticao prodaju JKP Gradska čistoća, a iz svih ovih mahinacija se vidi njegova namera da potencijalnom kupcu želi da proda preduzeće s pratećom opremom, skladištima i barakama, kao i 61 odsto vlasništva poslovne zgrade u Kraljice Marije 1, koja formalno nije u vlasništvu JKP.
Zarada na đubretu
I unutar ovog preduzeća događale su se brojne mahinacije. Tako je Gradska čistoća za vreme Aleksandra Stamenkovića, tada člana IO Demokratske stranke, 2011. pokrenula postupak za javnu nabavku 1.800 kontejnera. Sklopljen je ugovor s firmom "Blok". Iako je ugovorna obaveza ove firme bila da po završenoj ugradnji svakog kontejnera s lokacije ukloni nepotreban materijal i opremu i vrati prostor u prvobitno stanje, ništa nije ispoštovano, pa su milionsku štetu platili građani. Naime, JKP je moralo da angažuje Beograd put i uplati 170 miliona dinara za ove radove. U međuvremenu je ustanovljeno da ugrađeni kontejneri nisu ispunjavali propisane uslove kvaliteta, što je podrazumevalo hitne popravke i zamenu delova, za šta je inače Gradska čistoća s njima imala poseban ugovor za rezervne delove, ali ne i mogućnost realizacije. Razlog je bio bizaran - firma "Blok" nije potpisala zapisnik o primopredaji kontejnera. Angažovan je Gradski zavod za veštačenje i veštaci su zaključili da su uočeni nedostaci na 41 odsto od ukupnog broja kontejnera, te je procena ukupne štete na kontejnerima oko 108.775.000 dinara.
Po nalogu višeg javnog tužioca 2014. je priveden tadašnji direktor Gradske čistoće Aleksandar Stamenković po osnovu nameštanja tendera za postavku podzemnih kontejnera u nameri pribavljanja imovinske koristi konzorcijuma. Uhapšen je i Dušan Mandrapa, vlasnik firme "Blok". Tom prilikom policija je utvrdila da je država oštećena za 169.299.251 dinar.
Đilasov štetočinski talenat pokazao se i u nizu drugih poteza u Gradskoj čistoći. Uzrok dodatnih gubitaka bio je i ugovor o pristupanju duga, kojim se 2012. preduzeće obavezalo jednoj banci da će vraćati potraživanja poverioca, u ovom slučaju JKP Beogradski vodovod i kanalizacija, čiji je osnivač Grad Beograd. U decembru je napravljen aneks ugovora o dinamici vraćanja duga JKP BVK, i to u 24 mesečne rate, zaključno s januarom 2014. S obzirom na to da ovo preduzeće nije vraćalo dospele rate kredita, Gradska čistoća je u septembru 2012. izmirila dospele obaveze po kreditu u iznosu od 40,5 miliona dinara, a zatim i u oktobru još 15,5 miliona dinara. Inače, Gradska čistoća je i 2011. i 2012. godine uzela kredit kod iste banke, ukupno 350 miliona dinara, i to sve za potrebe BVK, po osnovu ugovora o zajmu. Do 2017. finansijska sredstva nisu vraćena.
Revizorski izveštaj pun nepravilnosti
Fantomski troškovi
Izveštaj državnog revizora u kontroli poslovanja iz 2012. navodi nepravilnosti u nabavci goriva od NIS Novi Sad u vrednosti od oko 350 miliona dinara. Pošto JKP nije imao pravilnik o vođenju troškova, revizor nije mogao da utvrdi da li je stvarno za potrebe posla potrošeno goriva u vrednosti od 342.475.000 dinara. Preduzeće je takođe prekoračilo troškove koji su se vodili kao "troškovi ostalih usluga", i to za skoro 27 miliona dinara, kao i "nematerijalne troškove", koji su za čak 56 miliona dinara bili veći od predviđenih. Revizor je pronašao i dokaze o davanju avansa raznim firmama.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
