Gasovod "Južni tok", iako ga je ruska strana ukinula 2014. godine, bio je još jedna zlatna koka za visokog funkcionera SPS i generalnog direktora "Srbijagasa" Dušana Bajatovića. Dok je projekat bio aktivan, Bajatović je, kako otkriva izvor Kurira, stigao da svojim mahinacijama i brojnim štetnim ugovorima čak udvostruči planirane troškove za izgradnju - sa prvobitno procenjenih 1,7 milijardi evra vrednost projekta naduvana je na više od tri milijarde evra. Samo nekoliko meseci pre gašenja projekta ugovor za cevovod kroz Srbiju bio je težak čak 2,1 milijardu evra.
Štetni ugovori
Naš izvor objašnjava kako je Bajatović u ovom poslu praktično podredio srpske interese ruskim, jer je sračunao da će tako izvući veću korist za sebe.
- Tri dana pre održavanja parlamentarnih izbora u Srbiji 2014. Bajatović je navodno, bez konsultacija s Vladom Srbije, u Moskvi dao saglasnost za raspisivanje tendera za izgradnju srpske trase "Južnog toka", pri čemu je dogovoreno da taj tender osvoji "Centrogas", inače ćerka firma kompanije "Gasprom". "Centrogas" bi naknadno raspisivao tendere za podizvođače i dodeljivao poslove srpskim preduzećima. Bajatović je već u sklopu priprema za realizaciju ovog projekta uticao na to da se zaključi veliki broj štetnih ugovora tako što je logične poslovne celine podelio na više zasebnih segmenata, te su za realizaciju svake od njih zaključivani ugovori s različitim podizvođačima. Tako su gotovo udvostručeni planirani troškovi izgradnje srpske deonice "Južnog toka", prvobitno procenjeni na 1,7 milijardi evra - kaže izvor Kurira.
Naša saznanja ukazuju da je Bajatović uz konsultaciju s rukovodstvom "Gasproma" sačinio novu procenu vrednosti projekta "Južni tok" na oko tri milijarde evra. Pošto je cevovod kroz Srbiju bio 49 odsto projekta, to je značilo i da je ukupan iznos budžetskih sredstava potrebnih za izgradnju srpskog dela "Južnog toka" podignut na 1,5 milijardi evra.
- S obzirom na ovu novu procenu, Srbija bi, u slučaju da je projekat realizovan, zbog nedostatka potrebnih sredstava bila primorana da se na duži vremenski period odrekne prihoda od naplate rente na tranzit gasa u korist većinskog ruskog partnera, koji je i inače hteo da projekat finansira u celosti.
Ruske veze
Kad se podvuče crta, "Južni tok" je sasvim dovoljno "živeo" da nanese štetu Srbiji, koja, prema nekim procenama, iznosi između 400 i 700 miliona evra. Papirološki i zvanično, Srbija je do ukidanja uložila 30 miliona evra u pripremne radove i to je novac koji je otišao u nepovrat. Stvarni gubici se pak računaju i izvan ovih okvira. Podsetimo kako je sve krenulo. Bajatović je na mesto direktora "Srbijagasa" privremeno postavljen u jesen 2008. godine. Nekoliko meseci kasnije tadašnji predsednik Srbije Boris Tadić i predsednik Rusije Dmitrij Medvedev u Moskvi potpisuju čuveni energetski sporazum, koji je, između ostalog, podrazumevao da 51 odsto NIS ode u ruke "Gasproma" za 400 miliona evra. Spekulisalo se da je NIS dat za male pare, jer je Bajatović potpis stavio na dokumenta o saradnji na izgradnji gasovoda "Južni tok" i skladišta gasa Banatski Dvor, i to u istom procentu 49:51 u korist "Gasproma". O uvećanju cene srpske deonice "Južnog toka" pisao je i Insajder. Računica je da je ona od najave projekta do potpisivanja ugovora sa izvođačem porasla za čak 700 miliona evra. Zaključuje se da bi gasovod dugačak 400 kilometara bio plaćen neverovatnih 2,1 milijardu evra da ruska strana krajem 2014. nije odustala od projekta. Bajatovićeva objašnjenja o povećanju cene "Južnog toka" bila su najblaže rečeno nesuvisla. On se pravdao povećanjem cene čelika, ali je tada istraživanje Insajdera pokazalo da je cena čelika padala dok je cena "Južnog toka" rasla.
Izvor Kurira koji je dobro upućen u projekat kaže da nije postojao nijedan ekonomski razlog za povećanje vrednosti "Južnog toka".
- Svakome ko je bio uključen u ovaj projekat potpuno je jasno da su na izgradnji gasovoda kroz Srbiju rađene mahinacije na štetu naše države. Bajatović je, naravno, bio pod pritiskom, drmala mu se fotelja i morao je da osigurava svoju budućnost. Radio je to preko svojih ruskih poslovnih partnera i po njihovom nalogu je tokom 2014, kada se najviše spekulisalo da će biti smenjen, navodno u kratkom vremenskom periodu zaključio veliki broj necelishodnih ugovora s podizvođačima. Zauzvrat je očekivao novo nameštenje u Rusiji - otkriva naš izvor.
Dušan Bajatović nije odgovarao na pozive i poruke koje su mu slali novinari Kurira.
ČINJENICE
- Prvobitna cena izgradnje deonice "Južnog toka" kroz Srbiju procenjivana je na 1,4 milijarde evra
- Do kraja 2013. godine cena je prvo povećana na 1,7 pa na 1,9 milijardi evra.
- Konačno sredinom 2014, samo nekoliko meseci pre obustave projekta, ruska firma "Centragas" potpisala je ugovor da deonicu u Srbiji izgradi za 2,1 milijardu evra, što je za 700 miliona više nego što je inicijalno bilo najavljeno
Lična karta "Južnog toka"
Zajedničko preduzeće "Južni tok Srbija", u kom vlasnički udeo u srazmeri 51:49 imaju ruska kompanija "Gasprom" i srpsko JP "Srbijagas", formirano je 2009. godine u cilju izrade studije izvodljivosti i izgradnje dela magistralnog gasovoda "Južni tok" kroz Srbiju. Sedište kompanije bilo je u švajcarskom gradu Cugu, dok je u Novom Sadu osnovana njena ćerka-firma, a Bajatović je izabran za direktora srpskog dela firme i predsednika UO. Ruska strana je zvanično obustavila projekat "Južni tok" krajem 2014.
Ekipa Kurira
NE PROPUSTITE
