Srbija je po zastupljenosti žena u parlamentu iznad evropskog i svetskog proseka, mada će u novom sazivu Narodne skupštine biti manje žena nego u prethodnom, podaci su Međuparlamentarne unije (IPU). Takođe, na čelu novog saziva parlmaenta biće žena, Ana Brnabić.
Posle izbora u decembru, Srbija ima 91 poslanicu, što je 36,4 odsto, dok je u prethodnom sastavu najvišeg predstavničkog tela bilo 95 žena, prenosi agencija Beta.
Prema podacima IPU, udeo žena u nacionalnim parlamentima na globalnom nivou bio je 26,9 odsto. Srbija je, sa 38 odsto žena u parlamentu pre decembarskih izbora, bila na 37. mestu od 186 rangiranih zemalja.
Na prvom mestu na listi IPU je Ruanda, gde žene čine 61,3 odsto poslanika donjeg doma parlamenta, zatim Kuba sa 55,7 odsto i Nikaragva gde je 53,9 odsto dama.
Jednaku zastupljenost žena i muškaraca u nacionalnim parlamentima imaju Meksiko, Andora i Ujedinjeni Arapski Emirati.
Na dnu listu su Jemen, Tuvalu i Oman, koji nemaju nijednu poslanicu. Vanuatu, Palau i Antigva i Barbuda imaju po samo jednu ženu u donjem domu parlamenta.
Od evropskih zemalja, najveći procenat žena među poslanicima imaju Island (47,6 odsto), Švedska (46.7 odsto) i Finska (46 odsto), a najmanji Kipar (14,3 odsto) i Mađarska (14,6 odsto) Zastupljenost žena u sadašnjem sazivu Evropskog parlamenta je 39,9 odsto, dok u nacionalnim parlamentima evropskih zemalja ima u proseku 31,6 odsto žena, prema podacima Istraživačke službe Evropskog parlamenta (EPRS).
Sadašnja Evropska komisija, navodi EPRS, bila je rodno najizbalansiranija u istoriji EU, sa 13 komesarki i 14 komesara, i ženom na njenom čelu. Na regionalnom i lokalnom nivou, međutim, žene su i dalje nedovoljno zastupljene u svim članicama EU.
U izveštaju IPU "Žene u parlamentu 2023" navodi se da se procenat poslanica povećao za 0,4 odsto posle izbora održanih 2023, a sličan rast je zabeležen 2022. Taj rast je, ipak, nešto manji nego ranijih godina, saopštio je IPU, navodeći da je posle izbora 2021. i 2020. zastupljenost žena povećana za 0,6 odsto.
IPU je u izveštaju ukazao na nekoliko visoko rangiranih liderki koje su 2023. napustile politiku, a mnoge od njih su kao glavne razloge navele izgaranje na poslu i povećano onlajn uzmeniravanje. Među njima su premijerke Finske i Novog Zelanda, Sana Marin i Džasinda Ardern.
U saopštenju EPRS se navodi da su žene i dalje nedovoljno zastupljene u članicama EU na svim nivoima političkog odlučivanja, kao i u političkim partijama, a da nasilje nad politički aktivnim ženama mnoge obeshrabruje da uđu u političku arenu.
EPRS kao najčešće prepreke za ulazak žena u politku navodi i ličnu percepciju žena o sopstvenim sposobnostima i troškovima i rizicima kandidovanja za funkciju, nejednak pristup ključnim resursima kao što su vreme, novac i političke mreže, nejednake porodične obaveze, političke kulture u kojima dominiraju muškarci u strankama i parlamentima, stereotipe u širem društvu i odsustvo ženskih uzora.
NE PROPUSTITE
Bonus video:
