JESU LI PUPIN I TESLA BILI U RATU? Pisalo se da se dva velika srpska imena sukobljavaju i ne poštuju, A ŠTA JE PRAVA ISTINA?

Zašto smo pristali da dva velika srpska uma posmatramo kroz antagonizam uprkos svim dokazima koji govore o brizi, poštovanju i odbrani.

Kome je bilo u interesu da posvađa Teslu i Pupina?

Kreiranje sukoba

Zbog čega već 1927. godine, u aprilu, u listu Politika izlazi tendenciozan i lažni članak u kom se dva velikana osuđuju na sukob i nepoštovanje? Da li danas znamo ko je čovek kome Politika daje prostor da kleveta, i to nikog drugog do dva najveća uma našeg naroda?

Tim kreiranim sukobom napadnut je Pupin. Osuđen je za materijalizam čovek koji je najveći darodavac od vremena srednjovekovnih srpskih kraljeva, on koji sve što stiče daje srpskom narodu. Osuđen je za sujetu Mihajlo Pupin, koji piše da mu je cilj da pravi ljude bolje nego što je on sam, darujući ovom svetu mentorskim radom nekoliko nobelovaca i najveće fizičare i elektrotehničare 20. veka.

Da je zrno neistine zasađeno u Politici bilo otrov koji se proširio na ceo svet, svedoči najprodavanija Teslina biografija koju piše Margaret Čejni, u kojoj se ovaj članak prevodi kao pravi izvor, a Pupin stavlja na stranu Tomasa Edisona i Guljelma Markonija.

Kroz maglu laži

Dokumenta koja stižu iz institucija u Americi govore koliko je istina za nas dobra, ali se teško probijaju kroz maglu laži.

Zamislite, univerzitet Kolumbija šalje sledeću Pupinovu izjavu:

„Ukoliko postoji nešto na svetu u šta čvrsto verujem, to je sigurno jedna stvar - da zasluge za demonstraciju praktičnog značaja naizmenične struje za motore u potpunosti pripadaju Tesli.“

Borio se za Teslu u njegovom ratu sa Edisonom jasno i silovito - tako da mu je prećeno da će izgubiti posao. Pupin je rekao da će uvek braniti istinu.

Nikad nisu lomili palčeve, nikada ga Pupin nije izdao u izumiteljskim borbama. Koliko laž može biti strašna pokazuje primer suđenja Tesle i Markonija. Pupin je bio svedok, ali to što je zaista rekao tog majskog dana nikad nije postalo poznato našem narodu. A rekao je da je Tesla, ne Markoni, pravi izumitelj bežičnog sistema i da je ovaj svoj izum ostavio besplatno na korišćenje čitavom čovečanstvu.

Ko je lud

U podmetnutim pričama Pupin ne samo da je osuđen na lažne reči već i na to da je zviždao Tesli na suđenju, da je govorio da je najveći izumitelj lud.

Osuđen je i da je zaustavio Teslino dobijanje Nobelove nagrade, a sve se odvijalo posle Pupinove smrti.

Nikola Tesla nikad nije imao svoje učenike, ali je na Pupinov poziv dolazio na Kolumbiju i predavao njegovim studentima. Tada od dekana i dobija počasni doktorat univerziteta Kolumbija. Nepoznato je da njegove naučne principe Pupin brani i pred Kongresom i u Američkoj akademiji nauka. Danas ne vidimo sliku gde Pupin širi ruke pitajući američke naučnike da li je moguće da ne vide sve divne doprinose Nikole Tesle.

Bili su različite ličnosti. Radili u različitim naučnim oblastima. Pupin je menjao sistem, Tesla mu nikad nije pripadao. Zrno koje ih je na jedno vreme razdvojilo nije se odnosilo na sujetu ili naučni sukob, već na Pupinovo očekivanje da početkom Velikog rata i Tesla krene u obračune i da izumiteljstvo stavi po strani.

I kad je dolazilo do neslaganja, briga nikad nije prestala.

Period ćutanja

Usred, kako se to kod nas naziva - perioda ćutanja, Teslu u Njujorku pronalaze crnogorski dobrovoljci i on na papiru ispisuje Pupinove podatke i kaže im - pronađite ga, on će vam pomoći. I pomogao im je.

O toj razlici 1919. piše i Jelena Lozanić, ćerka profesora Sime Lozanića, veliki humanitarac i supruga čoveka koji je od svih stranaca najviše pomogao srpskom narodu - Džona Frotingema.

Piše da i posle više nedelja čekanja Tesla nije mogao da ih primi. Kako se ne viđa ni sa starim prijateljima, ali ih je Pupin primio, pokazavši im sonar na kom je u periodu rata radio, a naporima Jelene Lozanić je i pomogao.

Stotine strana dokumentacije, prepiske, crteži svedoče o istini iznad ličnih interesa, iznad spletki, podmetanja Pupinovom i Teslinom srpstvu, njihovoj veri.

Pisma konzulu

Najpotresniji svedok su pisma Nikole Tesle u kojima našeg konzula u Njujorku, gospodina Jankovića moli da mu pomogne da spase Pupinovo zdravlje. Znamo za pet pisama. U jednom Tesla kaže: „Mene Pupin ništa ne sluša, jede i pije kao da je zdrav čovek. Recite mu vi da ne sme da jede to suvo meso koje toliko voli i da ne sme da pije vino.“ Ali ubrzo zaključuje da ni njega neće da sluša, već predlaže da pošalju gospođu Janković - jer ona je žensko, možda nju posluša.

U drugom pismu Tesla navodi da Pupin boluje od iste bolesti kao i Edison, ali da Edisonu nije mogao pomoći, a Pupinu mora.

Važno je ukazati na sve tačke susreta Mihajla Pupina i Nikole Tesle, kao što su poreklo, odnos prema narodnoj tradiciji, ličnost majke, susret sa Amerikom, pojavnost u američkoj javnosti, posebno štampanim medijima, odnos prema umetnosti i umetnicima, zajedničke susrete i aktivnosti, ali i najvažnije - njihov susret na velikom putu naučnog stvaralaštva. Očevi idealizma u američkoj nauci, kako ih je prepoznavalo vreme u kom su živeli. Stalno su isticali da naučni rad mora biti za dobrobit čovečanstva.

Suze uz gusle

Da li danas znamo da su i Pupin i Tesla plakali dok su slušali guslara u Americi, da li smo se zagledali u štampu iz vremena njihovog života, koja ih je spajala u želji da spasu svet od ratova, da li znamo da su jeli slatko od pomorandžine kore prilikom poslednjeg susreta, dan pred Pupinovu smrt? Ovo je samo početak duge liste susreta dva velika genija, koja su delila strast prema umetnosti, čitala iste narodne pesme, a često iste ljude nazivala bliskim prijateljima. Uz mnoge podatke priča o sukobu se topi, a narasta ona o slozi i poštovanju.

Sedeći preko puta gospođe Vide Janković, ćerke onog gospodina Jankovića koji je, radeći kao konzul u Njujorku, viđao i Pupina i Teslu, pitam je kakav je bio Pupin. - Božanstven - odgovorila mi je pokazavši kutiju punu dukata: - Prvi put sam ga videla - reče mi - kad sam imala 13 godina. Tada mi je u ruku stavio veliki dukat, rekavši da će mi dok je živ svake godine davati duplo više. I dao mi je dva, pa četiri, pa osam i na kraju 16 dukata. Onda je otišao sa ovog sveta.

Teslu nije videla nikada, rekla je da se on nije družio kao Pupin.

Na sahrani

Jedna od najdragocenijih priča koje je ostavila je o poslednjem susretu dva velika čoveka. Dan pre Pupinove smrti majka gospođe Vide dolazi u hotel i kaže Tesli da je vreme, da ga u bolnici Pupin čeka. Čuvši ove reči, Tesla odmah uzima mantil i silaze do taksija koji ih je čekao. Neistinito se napominje da se dvoumio i čitavu noć razmišljao. Nije ni trenutak.

Bruklin Njujork standard junion, 12. maj 1915.

Pupin: Tesla je izumitelj bežičnog sistema

Prof. Pupin sa univerziteta Kolumbija svedočio je danas po podne kao ekspert pred federalnim sudijom Viderom u ime kompanije „Atlantik komjunikejšen“ u tužbi za navodnu zloupotrebu prava na patent podnetoj od strane kompanije „Markoni vajerles“ iz Amerike. Prof. Pupin je naveo da kada je Vilijam Markoni bio tek momčić koji je radio za gospodina Riđa u Italiji, on je iz radoznalosti uzemljio obe žice u eksperimentu da vidi kakav će rezultat dobiti i proizveo je bežične talase, a da nikad nije u potpunosti shvatio značaj toga. Prof. Pupin je odao priznanje za otkriće bežičnih talasa Nikoli Tesli, koji je „svoje otkriće“ dao svetu besplatno.

Očevici su videli suze u Teslinim očima, Pupin je ležao, a njegov prijatelj nikome nije dao da ostane u sobi. Znamo da su u razgovoru ostali više od sat i da su pojeli slatko od pomorandžine kore koje je gospođa Janković pripremila.

Iako nije više izlazio u javnost, Tesla je došao na Pupinovu sahranu, s podignutim okovratnikom mantila i šeširom na glavi.

Prethodnih decenija Pupin je ceo prekriven, ostavljen zaboravu, a Tesla izokrenut. Najbolje što je Tesla u Americi napisao o srpskom narodu nikad nije prevedeno na srpski. A pisao je o Marku Kraljeviću, o Milošu Obiliću, o Kosovskom boju... Prevodio je na engleski i Jovana Jovanovića Zmaja i narodne pesme.

Najteža osuda je njihovo lažno neprijateljstvo s mnogo detalja, ali i činjenica da priča počinje u Beogradu, ne u Americi, u kojoj žive. Razlike u stilu života i ličnostima ne mute istinu da su ovaj svet menjali nabolje i da je to čudesno delo dva Srbina.

Milutin Milanković

CELO SRPSTVO KLICALO SVOM VELIKOM SINU

Deo govora velikog Milutina Milankovića povodom Teslinog 80. rođendana:

„Tim svojim pronalascima, epoha u razvitku tehnike, Tesla je uzleteo visoko iznad naše sredine. Ali kada se popeo na vrhunac svoje slave, kada je pred Kraljevskim engleskim institutom u Londonu održao svoje predavanje i onda izvršio svoje senzacionalne opite na onom istom stolu na kojem je nekad Faradej eksperimentisao, Nikola Tesla je doleteo i u svoje staro sokolovo gnezdo da celiva grob svog oca Milutina, pravoslavnog sveštenika i nacionalnog borca, da zagrli svoju majku koja ga je bila zadojila srpskim mlekom, da poljubi desnicu našeg velikog pesnika Zmaja, koji ga je nadahnuo duhom svojim, i da ovde, u prestonici predratne Srbije, objavi celom svetu svoju pripadnost Srpstvu na svoj ponos što je iz njega iznikao. I celo Srpstvo, od Kršne Like, Tesline kolevke, pa do Timoka, klicalo je tada oduševljeno svom velikom sinu.“

U SLEDEĆEM NASTAVKU FELJTONA

Bio sam govedar u Banatu, pa sam uzet od svojih goveda da javljam ljudima dela Gospodnja u prirodi - snaga vere kao najveći pokretač Pupinovog dela

Kako je Sveti Sava, Pupinov zaštitnik, bio obavezna lektira u Americi, a istrgnut je iz srpskog izdanja njegove knjige

Kako je u Pupinove ruke stigla prva Pulicerova medalja data jednom Srbinu

Kurir / Aleksandra Ninković Tašić

Foto: Arhiva, Printscreen