Najnovije vesti

KRVAVA ODMAZDA CRVENOM DIKTATORU NA BOŽIĆ! Trideset godina od streljanja Nikolaja Čaušeskua!
Foto: Profimedia

Rumunska revolucija

KRVAVA ODMAZDA CRVENOM DIKTATORU NA BOŽIĆ! Trideset godina od streljanja Nikolaja Čaušeskua!

Specijal

Čak i ako su mnogi od nas te 1989. bili deca, u glavi nam je ostala jasna slika streljanog bračnog para Čaušesku, Nikolaje i Elene, mrtvih babe i dede ispred nekog zida. Bio je to šok za ceo svet - diktator i omražena prva drugarica komunističke Rumunije izrešetani su pred kamerama. Tog 25. decembra, na Božić, pre 30 godina svet je gledao smaknuće diktatora u režiji države, a revoluciju koja je tamo ukinula komunizam, direktno je prenosila TV Beograd i slala sliku u svet. Bio je to prvi živi prenos revolucije ikada.

foto: Profimedia

A samo nekoliko dana ranije sve je izgledalo potpuno „normalno“: Čaušesku, koji je čvrsto vodio državu još od 1965, sa Elenom je bio u Iranu... Okidač je došao tamo gde se niko ne bi nadao - progon mađarskog pastora Lasla Tekeša iz Temišvara, kritičara vlasti, pokrenuo je 16. decembra protest koji je eksplodirao. Vojska i zloglasna tajna policija Sekuritatea išle su na narod, padali su i mrtvi. Poseta Iranu se prekida, režim dovlači ljude na miting podrške u Bukurešt, sa balkona Centralnog komiteta kreće govor. Ispostaviće se poslednji diktatorov.

foto: Profimedia

Već u sedmom minutu masa zviždi, kreće haos, državna kamera diže objektiv u nebo da se na TV ništa ne vidi... „Zatočeni“ tirani sutradan helikopterom s krova iste zgrade za dlaku beže narodu. I taj 22. decembar se računa kao dan pada komunizma u Rumuniji. Sleću u dvorac Snagov, ali na pola sata, moraju da beže, stižu u Trgovište, gde ih policija hapsi i predaje vojsci. Sudbina im je time zapečaćena, a tog 24. decembra uveče Jon Ilijesku potpisuje dekret o uspostavljanju „izvanrednog vojnog suda“. Ipak, ključna figura bio je ministar odbrane Viktor Stankulesku, koji posle gušenja nemira u Temišvaru okreće „ćurak“. Upravo zbog žrtava u Temišvaru biće 2008. osuđen na 15 godina robije.

Slike obišle svet... Ubijeni tiranini
Slike obišle svet... Ubijeni tiraninifoto: Profimedia

U komandu garnizona sutradan se sudilo svega 55 minuta - smrtna presuda za bogaćenje i genocid. Ruke su im vezali na leđa i odveli ih do zida toaleta u dvorištu. Čaušesku je otpevao deo „Internacionale“, a Elena odbrusila: „Je..te se“ - rafali u 14:51 bili su brzi, kamera je jedva stigla da „pribeleži“ streljanje. Nikolajeu je lice moralo da bude netaknuto, da bi ga svi prepoznali.

Neverovatan kraj ljudi koji su u šaci i bedi držali 20 miliona Rumuna, koji su bukvalno živeli u zlatu (i kupatilo im je bilo zlatno). S prosečnom platom od četiri dolara, s redovima za hleb i mleko, restrikcijama struje, ubitačnim dekretima, siročadima, sidom... Rumuni su morali da ćute i trpe. Čaušesku je rešio i uspeo jedini na svetu da vrati svaki dinar duga, a bilo ga je 12 milijardi dolara.

foto: Profimedia

„Zlatno doba“ Rumunije, koje je zvanično počelo 1972, osmišljeno je posle njegove posete Kini i Severnoj Koreji, godinu dana ranije, gde uzima „pelcer“ od Kim Il Sunga, pa kreće rušenje, raseljavanje, „urbanizacija“, „industrijalizacija“... Čaušesku je upamćen i kao neposlušni „sin“ Istočnog bloka - odbio je da napadne Čehoslovačku 1968, Rumunija je 1974. smelo potpisala ugovor sa Evropskom zajednicom, a 1984. bila i na Olimpijskim igrama u Los Anđelesu. Ali, sve je to bila propaganda. A život je bio surov, baš surov...

Rumunija je sad članica NATO i EU, ali standard naroda nije ni izbliza dobar. Podosta je i onih koji obilaze Čaušeskov grob.

Biografija

Nikolaje Čaušesku

foto: Profimedia

• rođen 26. januara 1918. u selu Skorničeštiju

• četiri razreda osnovne škole

• sa 11 godina otišao u Bukurešt i postao obućarski šegrt

• 1932. pridružio se ilegalnoj Komunističkoj partiji Rumunije, zbog čega je i zatvaran

• 1946. oženio se Elenom

• 22. marta 1965. postao generalni sekretar Komunističke partije Rumunije

• 28. marta 1974. postao predsednik Rumunije, kada je ta funkcija i uvedena

• streljan 25. decembra 1989.

Rumunski parlament

SIMBOL MEGALOMANIJE OD TRI MILIJARDE EVRA

foto: Stock

Kuća naroda, kako je Čaušesku nazvao današnji rumunski parlament, neverovatno je delo usred bede čija gradnja je koštala današnjih tri milijarde evra. To je danas najveća upravna zgrada na svetu posle Pentagona, a da bi je sagradio, Čaušesku je uništio staro gradsko jezgro, a to je 19 pravoslavnih i šest protestantskih crkava, šest sinagoga i 30.000 domova. Zgrada troši struje koliko i 250.000 stanovnika! A priča se i da se jedan srpski turista izgubio u ovom zdanju i da je obezbeđenju trebalo 14 sati da ga nađe.

BROJKE:

- 350.000 kvadrata

- 1.100 prostorija

- 12 nadzemnihspratova

- 8 spratova ispod površine

- 70.000 ljudi gradilo u tri smene

- 3.000 ljudi nastradalo tokom gradnje

- 700 arhitekata radilo na projektu

- 700.000 tona čelika i bronze ugrađeno

- 1.000.000 kubika transilvanijskog mermera ugrađeno

- 3.500 tona kristala u zgradi

- 900.000 kubika drveta ugrađeno

- 480 kristalnih lustera

- 250 kg teška svaka zavesa koja je ručno rađena

- 250.000 kvadrata tepiha

- 16 m visoki svodovi

Sve gore i gore SIDA

Režim je 1966. zabranio kontracepciju i abortuse, pa su zbog ilegalnih pobačaja mnoge žene umrle. Kako je rastao broj siromašnih, beskućnika i siročadi, došlo je i do epidemije side u osamdesetim. Iako su odštampani posteri koji ukazuju na opasnost i prevenciju, Čaušesku ih je zabranio, pa se ta pošast samo širila.

Ekshumacija GROB

Čaušeskuovi su sahranjeni odvojeno u neznane grobove na bukureštanskom groblju Genča, da bi tek 2010, na zahtev porodice, „sumnjivi“ leševi bili eshumirani i na osnovu DNK analize utvrđeno je da su to zaista oni, te su zajedno i pod svojim imenom sahranjeni na istom groblju.

Čovek koji je streljao Čaušeskuove

UBIO SAM IH BRZO

- Ustrelio sam ih veoma brzo. Smatram da sam im omogućio da umru dostojanstveno - govorio je Bojeru Jonel, padobranac iz streljačkog voda koji misli da su baš njegovi rafali usmrtili Čaušekuove, i dodao da su još bili veoma zaljubljeni i tražili da umru zajedno, što im je i ispunio, uprkos presudi koja je drugačije nalagala.

Kurir.rs/ Autor Jelena S. Spasić Foto: Profimedia

Prijavite se na newsletter.

Svakog dana besplatan pregled vesti na vaš e-mail.

* Obavezna polja

RAZMENA SADRŽAJA

Inicijalizacija u toku...