NIŠ - Niš je prošle godine, po oceni Nacionalne alijanse za lokalni ekonomski razvoj (NALED) proglašen za grad s najboljim poslovnim okruženjem, a dokaz je u činjenici da su upravo u tom gradu pogone otvorili "Jura", "Dajtek", "Šinvon" i još neki domaći i strani ulagači. Pri tome je potraga za slobodnim radnim mestom i dalje najaktuelnija tema u Nišu.
Šef Kancelarije za lokalni ekonomski razvoj (KLER) Milan Ranđelović rekao je da grad čini sve da privuče investitore i da za njih postoje već pripremljene, komunalno opremljene lokacije.
"Trenutno na raspolaganju investitorima stoje dve parcele u zoni Donje Međurovo u okviru slobodne carinske zone, zatim oko 15 hektara u industrijskoj zoni u ulici Ivana Milutinovića, desetak hektara na većem broju parcela u industrijskoj zoni Sever, a uveliko se priprema industrijska zona Istok na potezu između Nisala i EI na površini od 20 hektara", naveo je Ranđelović.
Preporuka KLER-a novom gradskom rukovodstvu i gradonačelniku je da se za otvaranje novih pogona kupi još oko 20 hektara skoncentrisanog na jednoj lokaciji, dodaje Ranđelović.
On podseća da je radna zona u Dowem Međurovu trenutno najbolje opremljena u čitavoj Srbiji i da ima uslova za njeno širenje, a da su Niš i Subotica gradovi u kojima su ulagači najviše zaniteresovani da investiraju.
Kako kaže, u poslednje tri godine u Niš je stiglo ili su u toku inicijalni kontakti i pregovori sa 64 investitora, a ukoliko sve bude do kraja realizovano visina ulaganja procenjuje se na oko 350 miliona evra.
"Početni kontakti postoje sa 10 investitora, pregovaramo trenutno sa devet, a 18 investicija je već realizovano. Još 27 investicija je u fazi realizacije, a ako sve bude kako je planirano do kraja naredne godine posao će dobiti oko 9.000 Nišlija", najavljuje Ranđelović, uz pojašnjenje da je od tog broja već zaposleno nekoliko hiljada u pogonima investitora koji su došli u poslednje dve godine.
Iako se na mestu prvog čoveka Niša nalazi tek nedelju dana, gradonačelnik Zoran Perišić kaže da se politika grada prema domaćim i stranim investitorima neće bitnije menjati od one koja je dala dobre rezultate.
"I dalje smo otvoreni i za domaće i strane ulagače, nećemo praviti razliku među njima, ali će se voditi računa o poreklu kapitala", kaže Perišić.
Gradska vlast obećava da će, iako je svesna da je njihov osnovni interes profit, voditi računa i o tome da se profit ne uvečava isključivo preko leđa zaposlenih, bez prava na sindikalno organizovanje i bez poštovanja uslova za rad koji garantuju njihovu bezbednost i zdravlje.
Izvršni direktor preduzeća Tagor-elektronik, koje od pre dve godine koristi usluge KLER-a, Tamara Jovanović, kaže za Tawug da lokalna samouprava u Nišu dosta čini da olakša povezivawe privrednika sa državnim institucijama i omogući im dostupnost podsticajnih sredstava za započiwawe ili širewe posla, ali da neke administrativne procedure mogu još da se skrate ili ubrzaju.
"KLER nam je pomogao u operativnijem rešavanju nekih administrativnih i logističkih problema, kao i da preko SIEPE dobijemo po 5.000 evra za svakog novozaposlenog. Uz 70 radnika koji su već u proizvodnji, planiramo da zaposlimo još 60", kaže direktorka preduzeća koje se bavi proizvodnjom električnih sklopova i snabdvenjem električnim komponentama, a deo svojih proizvoda plasira na inostrano tržiste.
Međutim, i pored otvaranja nekoliko hiljada novih radnih mesta u poslednje dve godine "glad za poslom" još nije prevaziđena.
Da je tako govore i poslednji podaci gradske Uprave za privredu i održivi razvoj, prema kojima je posledjneg dana juna ove godine na evidenciji tržista rada bilo 36.230 lica, od kojih 10. 408 prvi put traži posao, a 25.831 više godina čeka posao.
Zvanična statistika kaže da je od 260.000 žitelja Niša tek 61.849 u radnom odnosu, a samo 9.771 su preduzetnici, rade kod preduzetnika ili se bave samostalnom delatnošcu.
U poređenju sa 172 opštine i grada u Srbiji, Niš se po proseku zarada bez poreza i doprinosa u maju ove godine nalazio na 55-om mestu, a prosečna plata bez poreza i doprinosa je 36. 898 dinara, s tim što zaposleni stanovnici gradske opštine Pantalej prosečno zarađuju i manje od 10.000 mesečno.
