FILIP SA 2 FAKULTETA BATALIO STRESAN PRESTONIČKI ŽIVOT: Preselio se u majčino selo Ojkovicu, tu je i započeo ovaj biznis!

BEOGRAD - Tridesetogodišnji Filip Matović, rodom iz Gornjeg Milanovca, živeo je, studirao i radio u Beogradu osam godina. Za to vreme je završio dva fakulteta i stekao zvanja diplomirani ekonomista i menadžer. Prošle godine je rešio da napusti stresan prestonički život.

Preselio se u selo Ojkovica na obroncima Zlatara i otvorio kamping odmorište.

Filip je detinjstvo proveo u očevom selu Gornji Branetići, podno planine Rajac, i majčinom selu Ojkovica. Deda s majčine strane usadio mu je ljubav prema selu i Zapadnoj Srbiji. Ojkovicu je posećivao često, prvenstveno s porodicom, a potom i s društvom, tokom srednjoškolskih i fakultetskih dana.

„Svi su imali isti komentar: ’Nemoj ovo nikada da prodaš, ne znaš koliko si bogat. Imaš mir, koji nema cenu. Nešto ovde moraš da napraviš‘. Vođen tim komentarima i mišljenjima, stasavala je ideja da u Ojkovici nešto napravim“, priča Filip za „Sputnjik“.

Tokom pandemije korona virusa, Filip je, kao i većina ljudi, svoje poslove obavljao putem interneta. Jednog dana je „stavio prst na čelo“ i upitao se zašto bi plaćao stan u Beogradu kada može da se odseli u prirodu i nastavi da radi od kuće. Stan je otkazao pre Nove godine i vratio se u Gornji Milanovac. Ovog proleća se preselio u Ojkovicu, gde je počeo da se bavi turizmom.

„Ponela me je misao da pronađem unutrašnji mir i spokoj. Naravno, ne kažem da to nisam imao u Beogradu, ali, jednostavno, brz tempo života, pun stresa, nezadovoljstvo poslodavaca... Sve se to nagomilalo u meni da bih na kraju rešio da hobi pretvorim u zanimanje, pošto još od malih nogu dosta planinarim i kampujem i imam dosta kontakata s ljudima iz tog sveta“, kaže Filip.

Iako je gradnja na teritoriji Ojkovice zabranjena, jer selo pripada Specijalnom rezervatu prirode „Uvac“, Filip je u Opštini Nova Varoš saznao da je bavljenje turizmom dozvoljeno.

Po ideji svoje školske drugarice, rešio je da na imanju, koje se nalazi na 1.150 metara nadmorske visine, otvori kamping odmorište. Stupio je u kontakt s Kamping asocijacijom Srbije, odakle je dobio podršku i savete o tome kako da svoj plan sprovede u delo.

„Pogled od milion dinara“, kako ga je Filip nazvao, obuhvata Zlatarsko jezero, odnosno najširi tok reke Uvac i šumovito prostranstvo koje ga okružuje. Do proplanka s pozicijama za šatore dovodi asfaltni put. Voda je sprovedena od porodične kuće do sanitarnog kontejnera, koji sadrži umivaonike, toalet, tuš kabine i spoljnu česmu za pranje sudova.

„Ljudi koji kampuju obično imaju sve što im je potrebno od opreme. Oni, naravno, mogu da donesu svoj šator i postave ga na poziciju koja je slobodna, ali moj koncept poslovanja je orijentisan na grupe posetilaca, konkretno na planinarska društva, turističke agencije i bajkere. Da oni ne bi sve to donosili, ja sam razmišljao o tome da dođu kod mene na gotovo, postavljeno. Pošto granice prema svim zemljama još nisu otvorene, ove godine ću se obazirati prevshodno na srpske turiste“, predočava Filip.

Kamping odmorište nazvao je „Filipov breg“ po istoimenom zaseoku, koji, inače, nosi ime po njegovom navrdedi. Filip ima 20 šatora, 10 za tri osobe i 10 za šest osoba, a gostima na korišćenje daje i roštilj, talandaru i kotlić. Internet još nije uveo.

„Želeo sam da napravim, kako sam ja to nazvao, ’vaj-faj detoks‘ zonu, gde će ljudi, jednostavno, uživati u čarima prirode, disati ovaj vazduh i slušati cvrkute ptica, a, Bože zdravlja, dogodine ću se više obazirati na strance, prevashodno ljude iz Zapadne Evrope, tako da ću za njih morati da napravim ’hotspotove‘, putem kojih će moći da zovu prijatelje ili okače nešto na društvene mreže“, pojašnjava Filip.

Ojkovica je od Beograda udaljena 240 kilometara, odnosno oko tri i po sata. Filip ističe da se u tom delu Zlatara niko ne bavi turizmom. Planira da sezone kampovanja otvara u maju, a zatvara u oktobru. Prve goste je već imao, a biće ih još u julu i avgustu.

„Svestan sam da ove godine ne mogu da ostvarim značajnu dobit, ali cilj mi je da što više ljudi sazna za Ojkovicu. Dosta njih je čulo za Kokin brod, jer je uz magistralu, ali retko ko je skrenuo na putu ka Jasenovu i prošao pored Ojkovice. Imanje je veliko, mogao sam da napravim 50 kamp-parcela, ali to nije poenta. Poenta je da ljudi dođu, odmore se i ne razmišljaju o problemima. Što kaže moj budući poslovni partner: ’Burazeru, da sam došao ovde samo da sedim, slušam tebe i gledam ovo jezero, meni više ništa ne bi bilo potrebno‘“, prepričava Filip.

(Kurir.rs/Sputnjik/Stefan Đurić)