Može li čemu još služiti escajg osim da se njime jede?
Može, i te kako, ako pitate lozničkog doktora Branislava Trifunovića koji se skulpturom bavi poslednjih šesnaest godina i od starih kašika, noževa, viljuški, kutlača i ostalih delova escajga pravi neobične skulpture. Njih 25 izložio je u Galeriji "Mina Karadžić" na izložbi "Tice Zelenike" otvorenoj u sklopu programa ovogodišnjeg "LilaLo" festivala.
Prosto je neverovatno da se od starih kašika i ostalog pribora za jelo mogu napraviti skulpture ptica, urađene tako kvalitetno da posmatrač odmah zna šta gleda. Trifunović kaže da mu je, pošto se jedan period bavio intenzivnije pticama, ideja bila da predstavi samo skulpture "tica" koje su vezane za Drinu i njenu okolinu.
- Radim uglavnom sa prohromom, odnosno sa escajgom, ali sam ubacio i neke elemente od metala, gvožđa, žice, otpadnog i reciklažnog materijala, sve do auto delova. Čisto da se vidi šta sve može da se koristi u ostvarivanju ideja. Pre početka uglavnom imam viziju kako će skulptura izgledati, imam sliku u glavi, onda to prebacim na crtež, neki kroki. Onda vidim da li je to tehnički moguće uraditi sa materijalima kojima raspolažem. Neke od njih nastaju mesecima, desi se da nekada bude ono o čemu se razmišljalo, ali i da ode sasvim drugim tokom i umesto zamišljene figure ispadne nešto sasvim šesnaesto. Što ima više elemenata, to je figuru lakše uraditi, najteže su one koje ih imaju jako malo, dva, tri, a treba postići nešto uz minimalnu intervenciju na materijalu. Inače, nekada se figura nametne sama po sebi - priča Trifunović koji je samostalno izlagao u Šapcu, Zaječaru i Banji Koviljači, a sada to čini prvi put u Loznici.
U početku se mučio da po otpadima nađe parče prohroma, nerđajućeg materijala, a onda je na ideju supruge Slavice počeo da koristi escajg. Ona mu je rekla da su i kašike, viljuške, noževi iz escajga od takvog materijala i onda je krenuo da koristi ono što je imao upotrebljivo po kući.
- Desilo se da se moj rođak razvodio i da je prilikom podele imovine dobio polovinu escajga koji mu nije ništa značio. Dao ga je meni tako da sam dobio popriličnu količinu materijala što mi je dalo vetar u leđa da više radim. Kasnije je krenulo prikupljanje, ili kupovina po otpadima, buvljacima. Mislio sam da će toga biti koliko hoćeš, da svi imaju stare vijuške i kašike, ali se ispostavilo da se ljudi teško toga odriču. Problem je kada se naiđe na nešto što je legura jer od toga ne može ništa da se uradi, tako da nije lako doći do materijala - priča autor izložbe.
O njegovom stvaralaštvu akademski slikar Drago Simić kaže da Trifunović stvara umetnička dela od predmeta koje svi koristimo svakodnevno.
- On spajanjem elemenata escajga ili drugih metalnih delova uz pažljivu i minimalnu intervenciju, stvara određenu formu. U svojim radovima dočarava pokret, umetnički veoma zrelo, i od ideje do realizacije dolazi lako - rekao je Simić ističući da je ovo grana vajarstva koja se zove asamblaž, koja podrazumeva spajanje, sklapanje različitih delova i stvaranje trodimenzionalne kompozicije u prostoru.
Posetiocu su sa znatiželjom gledali izložene skulpture, fotografisali ih, a jedan je doneo autoru na poklon punu kutiju starog escajga da ga pretvori u umetničko delo.
Inače, nesvakidašnja izložba organizovana je uz podršku Centra za kulturu "Vuk Karadžić", Biblioteke Vukovog zavičaja i Turističke organizacije Loznice.
T.Ilić
NE PROPUSTITE
