"Neće da se druže sa nama jer smo sirotinja". Ovako je svoju drugaricu iz škole citirao trinaestogodišnji Dušan Rašković iz sela Svinjište na krajnjem jugu Srbije. Sa roditeljima i dve sestre živi u veoma lošim uslovima, u kući koja je građena pre više od 70 godina, a i tada kao pomoćni objekat.
Priča o porodici Rašković mnoge je duboko pogodila i veliki broj ljudi želi da im pomogne. Za početak da žive u boljim uslovima.
Priču o ovoj porodici predstavila nam je humanitarna organizacija "Srbi za Srbe", a predsednica ove organizacije, Marija Morović, je u "Pulsu Srbije" približila život ove porodice javnosti.
Morović je prvo objasnila na koji način nađu porodice kojima je pomoć neophodna.
- U najčešćem broju slučajeva, mi za porodice saznamo putem društvenih mreža. Tako je bilo i sa porodicom Rašković, njihov komšija nam je detaljno predstavio uslove u kojima žive i poslao nam njihov kontakt. Posetili smo ih na leto ove godine, a sada je u toku kampanja i nadamo se da će sledeći Božić imati novi dom - započela je predsednica humanitarne organizacije.
Nakon toga, ona je izdvojila nekoliko reči za ovu porodicu, rekavši da su složni i da su veoma prijatni domaćini.
- Ova priča je digla celu Srbiju na noge, dobijali smo dosta poruka i poziva. Prvi utisak o porodici je taj put do njih, žive 40 kilometara od centra Kuršumlije, a običnim autom je nemoguće doći do njih, trebalo nam je jako terensko vozilo. Drugi utisak prilikom upoznavanja je taj da su oni vredna domaćinska porodica, oni imaju dosta životinja koje uzgajaju, pa tako deca nisu gladna. Njihovi roditelji se brinu o njima i lepo su ih vaspitali. Možete videti da su veoma složni i da to njihovo siromaštvo nose dostojanstveno - rekla je Morović, pa nastavila:
- Kada su nas dočekali u kuću, bili su veoma pedantni i pravi domaćini. Međutim, krov samo što se nije srušio, a pod je zemljan. Objekat prvobitno nije bio namenjen za funkciju kuće za ljude, već kao pomoćni objekta, odnosno štala za životinje. Oni nemaju kupatilo, a struju i vodu imaju. Doduše, vodu za piće vade iz bunara. Neophodno je porodici pomoću u smislu da im obezbedimo osnovne uslove za život i da nađemo kuću koja je bliže Kuršumliji, kako bi deci olakšali put do škole.
Nedugo zatim, predsednica humanitarne organizacije je opisala put do škole koje deca moraju da pređu:
- Oni se trude oko životinja koje uzgajaju i imaju deo zemlje. Deca idu u školu do koje moraju da pešače 5 kilometara. Nakon toga ih preuzima školski autobus koji prevagne 20 kilometara puta kako bi stigao do škole.
Na kraju, ona je spomenula jedan humanitaran primer, kao i to da deca žele kupatilo i društvo.
- Ljudi nam se javljaju putem društvenih mreža, neki doniraju novac, a neki neke stvari koje žele da poklone porodici. Lutka, starija ćerka, koja je dobila ime po nadimku svoje bake, je odlična u matematici, a cilj joj je da postane programer, dok sa druge strane nema ni mobilni telefon. Sa obzirom na to, jedan od humanih ljudi nam je pisao da želi da joj pokloni lap top. Deca su nama rekla da su njima neophodni kupatilo i društvo, kada čujete da deca nemaju društvo, to bude baš žalosno - rekla je Morović.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
