Od kad je sveta i veka postoji i prostitucija. Prodavanje tela kroz različite istorijske periode menjalo je svoj oblik, ali osnova uvek ostaje ista. Žena koja je uvučena u prostituciju trpi strašne posledice svog životnog puta, tokom radnog veka, pa i posle njega.
Istorija prostitucije
Kada kažemo da prostitucija postoji koliko i svet ne preterujemo. Prvi zapisi o ovakvom načinu zarađivanja novca datiraju još iz vremena sumera, odnosno potiču iz perioda od oko 2400 godina pre nove ere. U tim zapisima opisuje se hram-bordel, kojim su upravljali sumerski sveštenici u gradu Uruku. Sam hram bio je posvećen boginji Ištar i bio je dom za tri razreda žena koje su prodavali svoje telo. Ženama koje su pripadale prvom i najvišem rangu bilo je dozvoljeno da se prostituišu samo u okviru rituala na teritoriji hrama. Drugi razred je u hramu opsluživao posetioce i van rituala, a devojke iz trećeg razreda, koje su bile i najmanje cenjene i najmanje poštovane, samo su živele u hramu dok su radile po ulicama gradova.
U ranom hrišćanstvu prostitucija se takođe pominje, a oblici prostitucije kroz istoriju i kulture se menjaju. I dok većina kada se govori o prostituciji pomišlja na jednostavnu razmenu seks za novac, u istočnim kulturamo to nije bilo tako jednostavno. Gejše i konkubine nisu bile samo prostitutke u najosnovnijem smislu te reči. One su zabavljale muškarce, dobro su poznavale jezike, svirale su jedan ili više instrumenata, znale su da pevaju i vezu, igraju, ali su bile upoznate i sa svim kulturološkim i društveno-političkim promenama. One najbolje, koje su klijenti najviše voleli mogle su da biraju sa kojim muškarcem bi otišle u krevet i on bi se starao o njima, one koje nisu bile te sreće upadale bi u kandže prostitucije iz koje više ne bi mogle da se izvuku.
U srednjem veku vlasti postaju svesne problema koje prostitucija donosi, te bordeli, koji su i pre toga bili ilegalni, ali im se postojanje opraštalo, postaju zabranjeni i zatvarani. Prostitutke postaju zlo. Ipak, mnoge žene nastavljaju da se bave ovim poslom, a na određenim mestima i danas postoji četvrti koje su sinonim za prostituciju, kao što je ulica Crvenih fenjera u Amsterdamu.
Postojanje prve prostitutke u Srbiji zabeleženo je početkom 1800-tih, a žena koja je na taj način ušla u istoriju naše države zvala se Kata Nesiba. Prostitucija je tada bila osuđivana, ali ne i ilegalna. Kazne za žene uhvaćene u prostituciji bile su telesno zlostavljanje ili prognanstvo. Kata je čak tri puta bila proterivana sa različitih teritorija. Kazna zatvora uvedena je tek 1830. godine, dok je telesno kažnjavanje ukinuto tek 1873. godine, dok je prostitucija u Srbiji pravno regulisana tek sredinom XIX veka.
Najpoznatije četvrti za prostituciju su u to vreme bile “Crveni fenjeri” u Zemunskoj u Ulici Ribarskoj, na Dorćolu u Vidinskoj i u Ulici Cara Dušana, a današnja “Manakova kuća” bila je jedna od prvih beogradskih harema i poznato leglo kurtizana. Prostitutke nižeg ranga mogli ste naći na Zelenom vencu, u parku kod Ekonomskog fakulteta, u Savamali, te u nekim delovima Vračara.
Zašto žene postaju prostitutke?
Postoji velika razlika između prostitucije i trgovine ljudima, iako je kranji rezultat isti. Prostitucija je lični izbor, koliko god razlog bio težak i tužan, dok su žrtve trgovine ljudima u to uvučene prisilno. Kroz istoriju su i sami roditelje prodavali svoje ćerke u seksualni rad, ne bi li tim novcem prehranili ostalu decu, što je posebno poznato na teritoriji Kine, a danas se može sresti u Meksiku.
Važno je napomenuti da, iako su velika većina, nisu samo žene te koje žive život prostitucije. Muškarci su i kroz istoriju, posebno na teritoriji Antičke grčke, a i danas delovi ovog posla.
Žene ulaze u prostituciju iz različitih razloga, već smo pomenuli da je jedan od tih razloga trgovina ljudima. Svojevoljan ulazak u prostituciju uglavnom podrazumeva da je žena ostavljena da se sama snalazi, a da je na krajnjoj ivici siromaštva. Mnoge žene ni ne znaju da imaju mogućnost da na neki drugi način zarade za život jer ne veruju u svoje sposobnosti ili nemaju odgovarajuća znanja da nađu posao.
Posledice prostitucije na telo i psihu prostituke
Psihološke posledice:
- Gubitak samopouzdanja
- Samoobjektivizacija
- Gubitak sopstvene ličnosti
Dragana Pejović, advokatica iz Novog Sada, je za "021.rs" objasnila je kako žene koje uđu u prostituciju sebe doživljavaju. One su pre svega žrtva svoje porodice, nasilnog supruga ili loših roditelja:
- Njima se nameće na neki način uloga hraniteljke porodice, a što je najstrašnije, te žene prihvataju tu ulogu i smatraju da su heroine koje će ulaskom u prostituciju steći materijalna sredstva za izdržavanje porodice.
Fiziče posledice:
- Degradacija karlice ili slabost karličnog dna
- Zapaljenja stomaka
- Trudnoća
- Problemi sa varenjem
- Uništeno okruženje creva
- Oralne bolesti koje utiču na zube, usta, vilicu
- Bol. Uglavnom uvek i svuda. Glavobolje. Preko udaranja, napetosti, posebno grčeva u ramenima i vilicama kroz beskrajno ponavljan oralni s*ks. Bol u grlu. Bolovi od glave do pete. Bolovi u zglobovima kuka
- Poremećaji spavanja
- Polno prenosive bolesti
Sve ovo ne podrazumeva fiziče posledice agresivnog snošaja, prebijanja i polnih bolesti, konzumacije alkohola, nikotina i droga, koji se često dešavaju u njihovim životima, a koji su i sami posledica prostitucije, piše i "sex-crimes.laws.com".
Kako im pomoći?
Širom Evrope u poslednje vreme se otvaraju sigurne kuće za prostituke. U tim sigurnim kućama one imaju mogućnost da se ugreju, pojedu nešto toplo i kuvano, ali i potraže medicinsku i psihološku pomoć, te da nauče nove veštine i osposobe se za rad u drugim sektorima.
Prostitucija u brojevima
Savetovalište za alternativnu prostituciju u Portlandu u Oregonu sprovelo je istraživanje koje prikazuje prostituciju u brojevima, a ovo su rezultati:
- 84% žena kaže da ih makroi primoravaju na prostituciju
- 78% žena su bile žrtve silovanja dok su bile prostitutke ( 48% žena makroi su silovali, u proseku 16 puta godišnje, 79% žena siluju muškarci koji ih kupuju, u proseku 33 puta godišnje)
- 84% žena su žrtve nasilja (63% žena su pretučene od makroa, u proseku 58 puta godišnje, 81% žena su pretučene od muškaraca koji ih kupuju, u
- proseku 45 puta godišnje)
- 49% su žrtve kidnapovanja
- 53% su žrtve seksualnog mučenja
- 27% žena ima telesna oštećenja kao posledice mučenja
- 73% žena misli često o samoubistvu kao načinu da pobegnu od svega ( 65% su pokušale samoubistvo, 38% su pokušale samoubistvo nekoliko puta)
Šta se dešava kada prestanu da rade?
Šta se dešava sa prostitutkama kada prestanu da rade je tema o kojoj malo ko nešto zna i o kojoj se manje priča. Brojne prostitutke svoje karijere završe u zatvoru, ali šta se dešava sa ostalima?
U Meksiku su odlučili da pomognu "damama noći" i napravili su "Xochiquetzal House", kuću za pensionisane prostitutke. U toj kući žene nalaze utočište, dobijaju hranu, medicinsku pomoć, mesto gde mogu da nauče sve o svojim pravima, a mogu i da pohađaju kurseve koji će im pomoći da porade na samopouzdanju i da se nose sa svim traumama iz nekadašnjeg života, prenosi "Mondo".
(Kurir.rs/A.G.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
