„Maratonci trče počasni krug“ jedan je od filmova koji su obeležili 20. vek domaćeg filmskog stvaralaštva.
Snimljen je 1982. godine u režiji Slobodana Šijana, a sada, nakon tri decenije, dočekao je svoju digitalnu verziju, koja je restaurirana prikazana u Jugoslovenskoj kinoteci.
O tome kako je videti „nov život“ filma koji je stvarao pre toliko godina i koliko su Topalovići besmrtni razgovarali smo sa maestrom režije.
Loši uslovi
- Velika je stvar što su digitalizovali „Maratonce“. Ljudi nisu svesni da filmovi u stvari ne postoje u formi da mogu da se prikažu u bioskopskoj sali. Ima još uvek nekih tejpova da bi mogli da budu na televiziji, ali to je iluzija, nema dobrih filmskih kopija. Dok smo radili na rekonstrukciji i restauraciji, pogledao sam jednu kopiju, ona je potpuno crvena i ne može da se gleda. Ta filmska traka je pravljena da ne traje više od deset godina - kaže slavni reditelj i upozorava:
- Ovo je poslednji trenutak da se kultni filmovi spasu. S time se tek počelo, ali mi smo oko 1.000 filmova snimili u Srbiji. Mnogo je teško naći ko će sve to da spasava. Čitava jedna institucija bi morala da se samo time bavi.
Remek-delo
Šijan je naglasio da niko iz ekipe nije bio svestan da stvaraju remek-delo.
- Nikada ne možete da znate kada snimate film da li će on postati remek-delo. Zajedno s glumcima sam se trudio da napravim nešto dobro i ispostavilo se da je to postao omiljeni film različitim generacijama - rekao je reditelj. On je naglasio da je imao sjajne glumce, odličan tekst i to mu je bilo dovoljno da napravi nešto efektno.
- Siguran sam da bih i danas mogao da napravim podjednako dobar film. Možemo da pokušamo - kroz osmeh je zaključio Šijan.
Nismo se bojali zabrane
TADA SU „MARATONCE“ SHVATALI KAO KOMEDIJU, A NE KRITIKU DRUŠTVA
Slobodan Šijan istakao je da su, u vreme kad je film izašao, „Maratonci“ bili shvaćeni samo kao komedija i da nije bilo naznaka da će film biti zabranjen ili da će preći u „crni talas“.
- Imali smo nekih problema dok smo snimali, s obzirom na to da je film došao dve godine posle Brozove smrti. Ali ono što je zanimljivo jeste da je moj film u Jugoslaviji prihvaćen kao apsolutna komedija i tek kad je prikazan na svetskim festivalima, tamošnji kritičari su prepoznali u njemu ozbiljnu političku kritiku društva. Danas je mnogo jasnije šta je film tada govorio, ljudi u to vreme ipak to nisu videli na taj način - kaže reditelj.
Kurir / Mona Cukić
Foto: Dragana Udovičić, Printscreen
NE PROPUSTITE
