Poslednjih godina nasilje u školama je postalo svakodnevna pojava koja se, nažalost, često prećutkuje. Roditelji okreću glavu sve dok njihovo dete ne bude ugroženo, a nastavnici problem guraju pod tepih. U porodici se najpre uče osnovne moralne vrednosti kao što su humanost, poštovanje drugih, tolerancija, lepo ponašanje, ali i samopoštovanje i samopouzdanje. S takvom osnovom vaše dete će biti otpornije na loše uticaje sredine, ali uvek može postati žrtva. Zato je bitno da ga naučite kako da reaguje na nasilje i na koji način da se odbrani. O ovoj temi razgovarali smo sa Jelenom Holcer, pedagogom, koja je roditeljima dala deset važnih saveta.1. Ne žmuriteRadi potrebe da dete zaštitite što više, tešite se da se nešto neprijatno ili opasno neće baš njemu dogoditi. Međutim, protiv mraka žmurenje ne pomaže. Morate upoznati dete sa činjenicom da svet nije sasvim bezbedan i da se samoodbrana podrazumeva. 2. Informišite seIako se u medijima prvenstveno govori o fizičkom nasilju, u školi najviše ima verbalnog nasilja. Ne zaboravite da zlonamerna kritika, zadirkivanje, izrugivanje i drugo loše ponašanje vršnjaka, za dete može biti veoma bolno i ostaviti unutrašnje povrede i ožiljke. Samo zato što nisu vidljive, ne znači da manje bole.3. DozvolaNe, neću, ne dam, ne dozvoljavam – treba da budu dopuštene reči u vašoj porodici. Podrazumeva se da to nije hirovito „ne“ ili izraz razmaženosti, već argumentovano i čvrsto kao izraz dečjeg prava da izrazi svoj stav. Nažalost, u današnje vreme to je šifra opstanka i dete mora znati da ga upotrebljava. 4. Verbalna samoodbranaNaučite dete da sukobe rešava nenasilnim putem. Razgovarajte o različitim svakodnevnim situacijama i kažite mu kako treba da se ponaša. Nemojte mu pritom reći kako nikada ne sme da se suprotstavi, na primer, učiteljici ili baki i deki, a ostalima može, jer tako kod njega formirate duple kriterijume, koji će ga zbuniti. A zbunjeno dete u potencijalno opasnim situacijama neće znati kako da reaguje. 5. Fizička samoodbranaObjasnite detetu da u slučaju kada je fizički ugroženo, treba da se ponaša na odgovarajući način. Na primer, kada oseti takvu situaciju, najbolje je da odmah ode ako može, i to da potrči u pravcu gde ima ljudi. Ako je potrebno, neka ih upozori na nasilnu osobu. Ukoliko dođe do tuče, treba da zna da je udarac laktom u stomak (kada ga neko drži sleđa) veoma bolan, kao i šutiranje u cevanicu, udarac kolenom među prepone, zavrtanje malog prsta... 6. SamopouzdanjeNajbolja preventiva je dečje samopouzdanje. Naime, svaki nasilnik traži dete koje ćuti i trpi to što mu radi. Samouvereno dete nikad nije laka žrtva. 7. UzoriRazmislite ko su uzori vašoj deci. Da li oni umeju da se odbrane ili možda propagiraju nasilno ponašanje? Kakav ste vi model za kopiranje? Da li rešavate konflikte nasilno ili nenasilno? Upravo vaš pristup rešavanju problema biće obrazac koji će dete kopirati. Podrazumeva se da što je starije, to na njega sve više utiču vršnjaci. Međutim, čak i taj uticaj (koliki će biti, koliko će trajati, kako se manifestovati) zavisi od baze koju ste kod deteta formirali vi. Zato, pokušajte da budete što bolji model za kopiranje, a sve sukobe uvek prvo rešavajte razgovorom. 8. MedijiNapravite predah od kompjutera i televizora. Umesto toga, ponudite detetu porodične rituale, sve ono što možete da radite zajedno i u tome uživate. Ne dozvolite da vas dete obrlati pričom kako nešto prate svi iz njegovog društva, kako ste zastareli. Naime, izraz „svi” obično podrazumeva mali broj drugova ali ga dete koristi da bi generalizovalo ono što želi da vam dokaže. 9. RazgovorNe čekajte da se nasilje dogodi da biste o tome razgovarali sa svojim detetom. Takođe, nemojte čekati ni da se ono dogodi baš vašem detetu. Pitajte svog mališana koliko se često to događa u njegovoj školi, da li je nekada bio prisutan, kako se osećao, šta je uradio, da li su se umešali nastavnici... Važno je da dete razume kako je loše i ako samo prisustvuje nasilju nad nekim drugim a ne čini ništa da pomogne. Pritom, pozivanje pomoći je najčešći i najpoželjniji način da nasilje spreči, a ne uletanje u fizički sukob. 10. NeodustajanjeS razgovorom o nasilju i poželjnim oblicima samoodbrane nemojte nikada prestati. Jer, kako dete bude raslo i uspevalo da preraste potencijalne opasnosti jedne razvojne faze, u sledećoj fazi sačekaće ga nova iskušenja i moguće opasnosti. Nasilno ponašanje u uzrastu od pet godina sasvim je drugačije od onog kada dete ima 12 ili 15 godina. Nema nikakve garancije da će vaše dete, samo zato što je bilo uspešno u prevazilaženju nasilnog ponašanja okoline u jednom uzrastu, biti uspešno i u sledećem. Zato je od velike važnosti da o tome razgovarate u svakoj razvojnoj fazi jer svaka od njih krije svoja iskušenja i opasnosti. (Izvor: yumama.com)
Pripremila : Vanja Ostojić
Dobar san –odlične oceneDeca koja spavaju dovoljno dugo i kvalitetno postižu bolje rezultate u školi. To je rezultat istraživanja američkih naučnika, koji je objavljen u časopisu „Pediatrics”. Osim dužine sna, važno je i vreme kada dete ide na spavanje. Naime, deca koja su do treće godine odlazila u krevet uvek u isto vreme, u sedmoj godini postigla su mnogo bolje rezultate na testovima čitanja i matematike, a bila su bolja i u sportskim aktivnostima, u poređenju s decom koja nisu imala uredan ritam spavanja.
Grdnja štetna koliko i batineIstraživanje sprovedeno na univerzitetima u Pitsburgu i Mičigenu, čije rezultate objavljuje časopis „Child Development”, pokazalo je da vikanje i grdnja deteta povećavaju opasnost od razvoja depresije i agresivnog ponašanja, i da mogu imati iste posledice kao i fizičko kažnjavanje.
