FIlm "Ne igraj na Engleze" vratio je ovog glumca na veliko platno, a dok za TV Ekran priča o novom zadatku negativca, osvrće se i na važne prethodne uloge
Glumac Frano Lasić u svojoj karijeri snimio je više od 50 filmova i serija, kako u domaćoj, tako i u inostranoj produkciji. Veliki uspeh postigao je prvim pojavljivanjem na filmu Lordana Zafranovića "Okupacija u 26 slika". Kao stipendista otišao je u Ameriku 1983. godine gde je završio glumu i produkciju. Za vreme studija u Americi shvatio je popularnost serije "Dinastija", čija je prava na prikazivanje kasnije otkupio i omogućio da u noj uživa i publika na prostoru bivše Jugoslavije. Na bioskopska platna ovog proleća vraća se s filmom "Ne igraj na Engleze".
Koliko vam je bilo izazovno da tumačite lik Dimitrija, glavnog negativca?
- Svaka uloga je izazov za sebe, tako je i sa ulogom negativca. Ali, ovo nije klasičan negativac, provučen je kroz komične situacije te se zbog toga ne može okarakterisati kao loš lik. Dimitrije je samo glas egzekutive. Najlakše je raditi ulogu koja je ravna. U svakoj ekstremnijoj ulozi imate više mogućnosti da vodite lika i da mu se više približite, pa je važno imati dovljno vremena za pripremu.
Ponovo radite sa rediteljem Slobodanom Pešićem, posle 30 godina. Šta je obeležilo vašu saradnju?
- Ova uloga je mala, ali sve i da je to bio prolazak kroz kadar, prihvatio bih poziv Slobodana Pešića. Sa njim sam već radio na njegovom prvom filmu "Slučaj Hansa" iz 1987 godine, zajedno smo proputovali svet i napravili nešto što će ostati u sećanju. Nije mi bitno da li će uloga biti velika ili mala, uvek ću rado opet sa njim raditi, jer je on reditelj koji će se svim silama boriti za film.
Zaslužni ste za prikazivanje hit serije "Dinastija" na prostoru bivše Jugoslavije. Da li je bilo naporno snimanje njenog rimejka?
- Originalna serija je rađena davne 1987. godine. Dok sam studirao u Americi, propratio sam da je tamo bila pravi hit. Otkupio sam prava na nju i prodao ih Jugoslaviji, u kojoj je takođe zaživela. Adaptacija je urađena širom sveta i tako se otvorila prilika da se uradi i kod nas. Nadam se da smo uspešno snimili, jer je to velika serija. Priča je ostala ista samo je premeštena u ovo vreme i na naše podneblje. Rad na dugoj seriji, kao što je ova, je kao rad u rudniku. Svakog dana od jutra do mraka ste u studiju, a nakon snimanja morate da učite tekst za sutrašnje snimanje, to ume da umori glumca.
Da li je uloga u distribuciji originalne verzije bila razlog za učešće u domaćoj adaptaciji?
- Mnogi to misle, ali to nije tako. Ja sam glumac i svaki posao je za sebe. Ceo život sam "slobodnjak". Radio sam četiri godine u pozorištu i onda sam dao otkaz. U takvoj situaciji nemate garanciju posla i mesečnih prihoda, te se morati boriti za posao. Ne možete biti izbirljivi jer onda će neko drugi uzeti posao, a računi dolaze. Svi se trudimo da biramo uloge, koliko je to u našoj moći.
Koliko ste do sada odbijali poslove?
- Bio sam nekoliko puta u situaciji kada nešto nisam hteo da radim bez obzira da li mi treba posao. Kad se završi projekat, morate stajati imenom i prezimenom iza tog lika. Glumac nosi svoju ulogu na plećima i kada dođe do greške publika neće reći da je reditelj kriv, već glumac koji se nije snašao. Ne treba raditi uloge ako ne osećate tekst, jer će vam se sve to vratiti kao bumerang.
Kurir.rs/: Andrijana Stojanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
