Posle kraće bolesti srpski pisac, dramaturg i akademik Dragoslav Mihailović preminuo je u 93. godini u Beogradu, saopštila je njegova porodica.
Za više od šest decenija, koliko je pisao, objavio je dela "Kad su cvetale tikve", "Petrijin venac", "Čizmaši", "Goli otok", "Crveno i plavo", "Gori Morava", "Lov na stenice" i stvorio likove koji će i dalje nastaviti da žive, kaže za Kurir njegov kolega i prijatelj, akademik Dušan Kovačević.
- Jutros kad sam čuo da je Dragoslav Mihailović otišao tamo gde su već mnogi njegovi bližnji i veliki prijatelji pisci, bilo mi je veoma žao i teško. Upoznali smo se pre više pola veka i proveli smo mnoge godine u druženju, pričama i velikom prijateljstvu. Čitao sam sve njegove knjige, koje su tek izašle prethodnog dana iz štampe, ali i dva neobjavljena rukopisa. Ono što je danas neosporno jeste činjenica da je Dragoslav za života postao jedan od najznačajnijih pisaca u istoriji naše književnosti. On je napustio ovaj svet i ostavio žive besmrtne likove iz svojih romana i priča, koji će zauvek hodati zemljom Srbijom - rekao je Kovačević.
Dragoslav Mihailović rođen je 17. novembra 1930. u Ćupriji, gde je završio osnovnu školu i Gimnaziju, a potom i Filozofski fakultet u Beogradu na grupi za jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik.
- Dragoslav Mihailović je bio pisac čija dela je prožimao jedan veoma dubok i upečatljiv humanizam i osećaj za pravdu. On je kao retko ko umeo da ispriča priču takozvanog malog i običnog čoveka, govoreći direktno kroz njega, njegovim rečima, jednostavnim, narodnim jezikom. Mislim da je to čovekoljublje bilo osnovna karakteristika Mihailovićeve proze, i to je njegov opus učinilo vanvremenim, a njega jednim od najvećih pisaca našeg jezika i naše književnosti - kaže za Kurir pisac Dejan Stojiljković.
Ministarka kulture Maja Gojković uputila je danas telegram saučešća povodom smrti književnika i navela da je Mihailović životom posvećenom umetnosti ostavio neizbrisiv trag, a svestranošću i bogatim stvaralačkim opusom dao snažan pečat kulturnoj sceni Srbije, pre svega kultnim književnim delima neretko pretočenim u pozorišne ili filmske komade.
- Iako smo danas svi na gubitku, ostaće da živi u srcima svih nas i generacija koje dolaze formirajući se kao ličnosti uz junake iz romana 'Kad su cvetale tikve' i mnogih drugih svevremenskih dela - istakla je Maja Gojković.
Do punoletstva je ostao bez oba roditelja, da bi sa 19 godina bio uhapšen po prijavi Udbe. Goli otok je jedva preživeo, ali ostavio je dragoceno svedočanstvo o ostrvu smrti, na koje su odvođeni politički neistomišljenici.
- Prvi dokument protiv mene napisan je u mom dosijeu kada sam imao 18 godina! Da li znate šta znači poslati dečaka od 19 godina na Goli otok? Ja se tad nisam još redovno ni brijao. A uhapsili su me najviše zato što sam se bio pobunio protiv hapšenja dvojice mojih drugova iz razreda. U to vreme bio sam član srednjoškolskog odbora Narodne omladine. I smatrao sam da imam pravo da kažem da udbaši to ne smeju da rade - zapisao je pisac.
Dragoslav Mihailović bio je najveći disident među književnicima, a predstava po njegovom romanu "Kad su cvetale tikve" u Jugoslovenskom dramskom pozorištu bila je 1969. zabranjena navodno po nalogu Josipa Broza Tita lično, o čemu je objavljena i knjiga "Kako je Tito razbijao 'Tikve'".
Od 1981. godine bio je član Srpske akademije nauka i umetnosti i dobitnik brojnih priznanja, među kojima su i Oktobarska nagrada Beograda (1967), Andrićeva nagrada (1976), Zlatna arena za scenario u Puli (1978), nagrada "Bora Stanković" (1994), Ninova nagrada (1984), Nagrada Narodne biblioteke Srbije (1985), Nagrada Vukove zadužbine (1994), Kočićeva nagrada (2011), nagrada "Ramonda serbica" (2016). Roman "Čizmaši" iz 1983. ovenčan je Ninovom nagradom kritike, a potom Nagradom Narodne biblioteke Srbije za najčitaniju knjigu godine. Po ovom delu je 2015. snimljena serija, koja imala izuzetno veliku gledanost. Prošle godine je dobio nagradu "Radoje Domanović" za ukupan doprinos srpskoj književnoj satiri, koju dodeljuje Udruženje književnika Srbije. Mihailović bio je uzor mnogim mladim piscima, pa čak i nobelovcu Peteru Handkeu.
- Dragoslav mi je pomogao da sagledam istoriju Balkana iznutra pišući o Golom otoku - napisao je Handke u predgovoru za delo "Reči od mramora" Roberta Hodela, koji je napisao iscrpan životopis našeg znamenitog pisca. Imao je dvoje dece ćerku, glumicu Milicu, i sina, slikara Branislava, koji su nasledili očev umetnički gen.
Vreme i mesto sahrane Dragoslava Mihailovića biće naknadno saopšteni.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
