U nastavku filma "Munje" srca publike svojom ulogom osvojio je Miloš Đorđević.
Glumac nije prvi put u karijeri stao na visoke potpetice, a paralelno s premijerom ove priče zablistao je u predstavi "Očevi i oci". Za Kurir on otkriva anegdote sa snimanja komedije Radivoja Raše Andrića, ali i govori o tome kako doživljava svoj posao.
Novi hit Narodnog pozorišta u Beogradu je predstava "Očevi i oci" po romanu Slobodana Selenića u režiji Veljka Mićunovića. Da li će ova uloga obeležiti vašu karijeru?
- Imam osećaj da mi je nekako ova uloga legla i došla u pravom trenutku u životu. Rad s Mićunovićem je bio prijatan i lako sam se na više nivoa povezao s tim komadom. Pozitivne reakcije publike me nisu iznenadile.
Neke stvari o kojima Selenić piše kao da se dešavaju i danas. Imate li isti utisak?
- Selenić je naš klasik i neke stvari se kod nas stalno vrte ukrug. Pravimo uvek iste greške, što nam je u genetskom kodu. Mi smo narod koji ima tako burnu istoriju, ali je zastrašujuće koliko politika ima uticaja na porodicu i njen raspad. Danas postoje isti problemi, a mi se kao umetnici nadamo da ćemo, opominjući publiku, ići bar jedan korak napred i da nećemo praviti iste greške.
Trenutno se u bioskopima prikazuju "Munje: Opet", u kojima imate vrlo zanimljivu ulogu.
- (Smeh) Kakav dijapazon, od Milutina Medakovića do voditeljke trandže u noćnom klubu u Beču. U "Očevima i ocima" mi je bila novina diskretna igra, jer su moja glumačka sredstava uvek bila jaka. Što se tiče "Munja", kad me je Raša pozvao da budem voditeljka trandža, rekao sam mu: "Dobro. Nije problem. Glumom se i bavim zbog tih krajnosti." Kad je meni zabavno, biće i publici. Jedino sam mu tražio da to ne bude neka prostota, nego dama i gospođa. U dogovoru s kostimografom ona nosi odelo i turban. Mnogo sam se zabavio na snimanju i drago mi je što sam deo te priče.
Kako izgleda život u ženskim cipelama?
- Tokom karijere sam odigrao dosta uloga homoseksualaca i transvestita i nikad se nisam toga plašio. Kad sam bio mlađi, ta ženska strana ličnosti kod mene je bila dosta izražena. Karijeru na televiziji sam počeo igrajući trandžu Draganu u seriji "Folk" koja piše velike hitove. To je samo jedna u nizu mojih muških dama.
Da li je Raša gledao "Folk"?
- Mislim da to nije povezao. Nas dvojica smo radili seriju "U zagrljaju Crne ruke" i mislim da je zbog toga stigao poziv.
Kako su snimane te scene? Da li ste videli Beč?
- Nismo morali u Beč, već smo snimali te scene u Beogradu. Sećam se da je na snimanju bio veliki broj statista, koji su, kada su me videli, bili izbezumljeni. Posle tri dana snimanja dečko, koji je godina mog sina, rekao mi je: "Hej, matori, ti si najluđi na ovom snimanju." "Munje" su mi lepa epizoda.
Šta kažete na prvi deo filma?
- Nisam rođen u Beogradu i nisam vezan za tu priču i način života. Meni je sve to bilo egzotično i zabavno. Voleo sam prvi deo filma, ali mislim da je za drugi deo napravljen dobar kompromis da u nastavku bude elementa za fanove "Munja", a da se ubace i neki mladi glumci, koji će dati novu priču. Ne znam koliko su filmom zadovoljni okoreli fanovi prvog dela, ali je ispao zanimljiv na kraju.
Publika može da vas gleda i na Terzijama.
- Radio sam na fakultetu u Novom Sadu jedno godinu dana kao asistent tehnike i uvek me je zanimao mjuzikl. Međutim, zapevao sam tek pre nekoliko godina na Terazijama. Uskočio sam u predstavu "Zona Zamfirova", a i u Madlenijanumu uradio operetu "Pariski život". Nadam se da će biti još uloga. Želeli su da igram u "Producentima" umesto kolege Dugalića, što sam prihvatio. Mislim da će to biti spremno naredne sezone.
Kakav je Kokan Mladenović bio za saradnju kad ste došli da igrate u "Zoni"?
- Gledao sam snimak predstave, a posle smo imali probe. Kokan mi je jedino ispravljao malo taj niški govor. Radio sam s njim kao mlad glumac i odlično smo se razumeli.
Kako doživljavate svoj posao glumca?
- Gluma nije samo posao. Shvatio sam da je moja misija da izazivam osmeh kod ljudi i da obojim svet malo lepšim bojama. Živimo u mračnom vremenu. Najveći kompliment mi je kad se sretnem s publikom, koja mi se zahvaljuje što sam im omogućio da ta dva sata u pozorištu ne misle na svoje probleme. Ljudi odu kući nasmejani i lakše zaspe, a meni bude puno srce.
Plaši li vas da će i vaša deca izabrati da se bave glumom?
- Ne plaši me. Svet glume je prelep. Želim samo da moja deca budu živa i zdrava, pa ako će ih usrećiti gluma, i ja ću biti srećan. Nema niko od nas prava da se meša u njihove izbore. Mogu da im samo pomognem. Ne znam koji posao nije težak. Naš jeste, ali je prelep.
Imate li vremena za režiju?
- Ne stižem da režiram. Uzeo sam drugu klasu na Fakultetu savremenih umetnosti. Uživam u radu sa studentima. Moram da nađem vremena za režiju, ali više kako bih pomogao ženi, a ne da uradim nešto veliko i ozbiljno. Imam dovoljno obaveza i posla.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
