U godini jubileja kada se obeležava 85 godina od smrti Branislava Nušića, večeras i sutra na sceni Kapetan Mišinog zdanja u Beogradu premijerno će biti izvedena predstava "Dr" u režiji Vesne Stanković. Čuvenog Životu Cvijovića oživeće glumac Narodnog pozorišta Vladan Gajović, koji je inače s kolegom Tihomirom Stanićem pokretač ideje letnje scene i pozorišta Teatrijum.
Kako ste reagovali kad je stigao poziv od koleginice Vesne Stanković da igrate ovu ulogu?
- Bio sam skeptičan jer je Nušić. Uvek sam imao želju da ne igram njegove komade. Svi trče i vole da ga izvode, a ja ne zato što se, kao i Sterija, igra po nekom šablonu. Međutim, Vesna je napravila sjajnu dramatizaciju, gde je od 17 likova napravila šest. Naravno, nigde se ne oseti da neko fali. Uspela je sve da sačuva. Radili smo komad kao da je današnje vreme, a na kraju sam i sam sebe iznenadio.
Nušić oduvek važi za savremenika.
- Kao da je danas pisao ovaj komad. Dr je titula, a moj lik Života kaže: "Imam koliko mi treba u životu, ljudi me cene, ali kad bih imao jedno dr ispred imena..." Sve to reši tako što kupi svom sinu diplomu i titulu. To je napisano još pre sto godina, a mi i danas tako živimo.
Ovo ipak neće biti prvo izvođenje komada?
- Igrali smo ga 1. juna na Ubu, a tek sada stižemo u Beograd. Videćemo kako će publika da prihvati predstavu. Reakcije na Ubu su bile fenomenalne i ljudi nisu mogli da veruju da je to pisao Branislav Nušić. Vesna nije dodala nijednu reč.
Prvi ste podržali ideju Tihomira Stanića da pokrene Teatrijum.
- Tri godine već traje. Tika i ja smo tu počeli 1982. godine. Uskočio sam u čuvenu "Mušicu", gde su igrali Neda Arnerić, Lazar Ristovski, Ivica Klemenc i Goran Bukelić. Zamenio sam Gorana, pa je to ostala moja predstava, a Petar Zec me je posle zvao i za ostale. Igrale su se do 1985, kada je sve zamrlo. Tika me je pozvao pre tri godine. Krenuli smo sa idejom da to oživimo, a nismo imali velike pomoći od države. Uspeli smo prve sezone da uradimo i "Don Žuana", a druge "Teslu, svetlopis u vremenu". Ljudi su sada navikli da dolaze svako veče.
Kako je počelo vaše druženje s Tikom?
- Upoznao nas je Petar Zec i njegovo pozorište Dvorište. Igrali smo "Venecijanku" s Nedom Arnerić i Majom Lalević. Stanić i ja smo generacija, ali je on studirao u Novom Sadu kod Mijača, a ja u Beograd kod Bajčetića.
Izjavili ste da se dobre predstave prave u pozorišnom bifeu kad se okupe veliki glumci. Ima li danas takvih druženja?
- Nema. Ne mogu da kukam na omladinu. Retko ima takvih zaluđenika za pozorište kao što smo bili Tika i ja. Od mlađih retko ko se zarazi tom igrom. Svi hoće odmah i sada pare i popularnost. U pozorištu to sporo ide, a ovde je sve drugačije. Nemaš, kao u Narodnom pozorištu, da dođeš i drugi te oblači, sprema, šminka i svlači. Sve moraš sam. A sve velike predstave napravljene su u bifeu. Dešavalo se da pijemo celu noć, a posle izađemo na scenu da probamo šta smo smislili.
Igrate godinama u Narodnom pozorištu, u "Velikoj drami" već dve decenije. Šta je tajna tog komada?
- Fenomenalni tekst Siniše Kovačevića koji ima malo krvi i mesa. Kad čujem u pozorištu strane reči performans ili dramska instalacija, odmah vidim da od te predstave neće biti ništa. Znam samo za elektroinstalaciju. Lepo kaže Siniša: "Izađi i kaži tekst." Nema tu neke filozofije. Gluma nije velika tajna, dovoljno je da imaš dobrog pisca i reditelja.
Gledamo vas u mnogim TV serijama.
- Vratio sam se zbog Tike. Bio sam raskrstio s tim zbog svojih privatnih stvari. Imao sam od čega da živim. Međutim, kako je Tika povukao ručnu što se tiče pića i cigareta, krenuo sam za njim. Kad smo se sreli, isforsirao je da izađem na kasting za "Ubice mog oca". Ponovo me je zarazio. Pauza je bila osam godina. Tika kaže da nije namestio da dobijem ulogu Mileta u "Ubicama", a ne verujem mu. Drago mi je što sam dobio tu ulogu. S Vukom Kostićem sam privatno dobar prijatelj, a igra mi sina, pa su se lepo sklopile kockice. Sada snimam treću sezonu serije "U klinču".
Kako vam se dopala uloga u "Padu"?
- Nisam zadovoljan. Mnogo je korišten motiv pada. Smeta mi što se iz žive slike prelazi u pad. Mislim da je to stvar tehnike. Znamo svi šta se tada dogodilo u Podgorici. Nisam se sa Žarkom video od te 1993. godine. Igrom slučaja trebalo je da se sretnemo na snimanju "Košara", ali do njega nije došlo. Žao mi je što nismo sarađivali, ali nadam se da će biti prilike.
Kakav je posao glumca?
- Vrlo stresan i lep. Vidite, uspeo je da mi zadrhti glas od uzbuđenja kad smo pomenuli Žarka.
(Kurir.rs)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
