Holivud potresaju štrajkovi i dok se čeka razrešenje tih zavrzlama, ekipe započetih projekata bore se sa nizom problema, pošto moraju da se pridržavaju pravila tamošnjih udruženja pri obustavi rada. U medijima se već pisalo o tome koliko se smeju dorađivati već nastali scenariji, kao i tome da li to znači da je glumcima ograničena mogućnost da tekst menjaju improvizacijama itd. Možda se meni samo tako čini, ali imam utisak da se publika ovim manje bavi nego pri prethodnim štrajkovima, što mi produbljuje drugi utisak - da je filmska industrija, a već je postalo deplasirano holivudske produkcije nazivati "filmskom umetnošću", jer ima sve odlike industrije, s budžetima od kojih se čoveku zavrti u glavi, postala otuđena od konzumenata, potrošača, baze, ljudi od kojih žive - od nas, od publike.
Lako je da ovako započet tekst zapadne u jalovo kukumavčenje o tome kako je nekada bilo bolje i - evo nemam nikakav problem sa time, možda jednoga dana i napišem tekst o odličnim filmovima koji danas iz raznoraznih razloga ne bi mogli da budu snimljeni. A svi ti filmovi sada važe za legendarne, kultne, značajne za američku kinematografiju. No, tu smo gde smo, a ovde gde smo došli bio je zajednički poduhvat. Isti ti otuđeni studiji imali su za njih najvažnije povratne informacije o tome šta publika želi da gleda prema ključnom parametru, a to je zarada. Ovo se čak i među najkonzervativnijim kritičarima retko spominje, ali sada kad dolazi do prezasićenja holivudskim preskupim megaprojektima, potrebno je osvrnuti se na to da je publika hrlila u bioskope do tačke kada su studiji ušli u začarani krug neprestanog snimanja istog ili sličnog, sa poslovnim procenama da će i sledeći takav projekat privući iste ljude. Ova sezona, sa "malim" filmom "Zvuk slobode" i "Openhajmerom" kao uspešnim na bioskopskim blagajnama, ocenjuje se kao novi trend među publikom; "Barbi", mada zanimljiv fenomen za sebe, ne može ući u tu kategoriju jer je zasnovana na popularnim lutkama.
Nedavno smo bili svedoci bizarnog događaja - ekipa serije "Prstenovi moći", nezadovoljna reakcijama publike, pribegla je njenom vređanju. To je znak tog otuđenja, iluzije o sopstvenoj ispravnosti i moralnoj veličini, što nije neobično kada se uzmu u obzir zarade. Međutim, suština je u još nečemu, a to je nepoštovanje izvornog materijala, ono što je najviše ražestilo obožavaoce i poštovaoce.
Sličnu odvojenost od stvarnosti pokazala je mlada glumica Rejčel Zagler u intervjuima povodom igranog filma "Snežana" (i sedam patuljaka), kada je izjavila da ne voli stari crtani film, kako je on "katastrofalno zastareo" i nadmeno pričala o tome kako u ovom filmu Snežanu neće spasti princ, već će ona postati nekakva liderka, kao što je i zaslužila. Ovakva bulažnjenja govore ne samo o nepoštovanju bajke na kojoj je film zasnovan, jer ispada da oni snimaju neku drugu priču koja se, eto, slučajno zove "Snežana" i tu postoje nekakvi patuljci, već i starog crtanog filma, koji je opstao sve ove decenije jer je bio neopterećen modernim socio-političkim fascinacijama i obraćao se svima, publici tadašnjoj i budućoj. I na stranu to, nije potrebno biti vidovit i znati da će stari crtać biti gledan i pošto nova "Snežana" u bioskopima prođe isto kao što je ove godine prošla "Mala sirena". PR stručnjaci su, poučeni sličnim događajima, upozorili "Dizni" da ovakve izjave potkopavaju izglede filma iduće godine.
Zanimljiv problem holivudskih filmova jeste i u tome što su naprosto preskupi. Da bi se zarada vratila, kažu da mora biti dvostruka u odnosu na budžet jer su tu i dodatni troškovi poput reklama itd. Poput kockara koji sav novac ulaže na jedno u ruletu, studiji počinju da gube novac. Da li je rešenje snimanje više manjih filmova koji očigledno ponovo masovno privlače publiku, videćemo. Ali svakako prisustvujemo kraju jedne ere.
Kurir.rs/ TV Ekran Nikola Popević
NE PROPUSTITE
Bonus video:
