Istoričar umetnosti, likovni kritičar, scenarista i reditelj Đorđe Kadijević ima velike zasluge što je Milić Stanković, poznatiji kao Milić od Mačve, postao jedan od najznačajnih srpskih i evropskih slikara druge polovine 20. veka. Naime, umetnik je tada po savetu svog prijatelja i kuma prešao sa arhitekture na likovnu akademiju.
Preminuo je 2000, a povodom 90 godina od njegovog rođenja u domu "Jevrema Grujića" u Beogradu publici je na uvid ponuđeno više od 60 dela iz prve tri decenije njegove karijere na izložbi "Nebeski Milić". Bio je to povod da za Kurir, autor čuvene "Leptirice", ispriča priču o svom velikom prijatelju, ali i otkrije planove za snimanje novog filma.
Kakve vas uspomene vežu za Milića?
- Najlepše. On je kao umetnik bio pacifista, a privatno čovek vezan za zavičaj. S njim sam imao veoma blizak i porodični odnos. Po dolasku u Beograd, dok nije dobio mesto u Studentskom domu, živeo je kod nas. Obojica smo se, po želji roditelja, upisali na studije arhitekture. Bilo je to kad još nismo znali šta smo, šta želimo. Ali, video sam da on crta, pa sam mu rekao da je to "dosta vešto". Pokazao mi je pun blok skica i crteža. I ja sam ga, već na početku naših studija, ubedio da inženjerski posao, a to je i arhitektura, ipak, nije umetnost.
Za Milica kažu da je bio slikar srpskog seljaka i svog zavičaja. Koje vam je njegovo delo favorit?
- Imam repliku njegove slike koja je izložena baš na ovoj izložbi. Naslikao ju je ponovo i dobio sam je na poklon. Sad kad pogledam u nju, imam osećaj da sam u mojoj sobi. Najviše sam voleo kod njega što on nije bio slikar svog zavičaja, nego sveta. To me kod njega posebno oduševljava.
Najavljeni ste kao supervizor nove makedonsko-srpske serije "Kainove senke".
- To je stalo. Načelno sam im dao saglasnost da za saradnju, ali sam dobio da budem supervizor tog projekta.
Radite li nešto novo?
- Spremam film o Nato ratu. Mi smo svašta snimali, ali ne i film o jednom takvom velikom događaju. Napravio sam priču koja ne staje ni na jednu, ni drugu stranu. Moj film pokazuje apokalipsu našeg istorijskog prostora još iz antičkih vremena do danas koji je trpeo više nego i jedan drugi kraj Evrope. Sve se valjalo preko nas. Nato bombarovanje je vreme zajedničke nesreće i Srba i Albanaca, što mnogi ne shvataju. I onda umesto da budu bliski, otimaju se oko prostora sa koga su jedni i drugi. Tu temu pokušavam da iskažem kroz film.
Ko biste voleli da to igra?
- Rano je da govorim o podeli. Snimanje novog filma spremam za proleće u vreme kad se rat i desio.
Paja je stekao svetsku slavu, ali nije bio najveći naš slikar
Remek-delo "Odmor bašibozuka" Paje Jovanovića (1859-1957) vraća se u Srbiju i država ga je pre dva dana kupila na aukciji kuće "Sotbi" iz Londona za 350.000 evra. Kako komentarišete tu vest?
- Vraćanje dela naših velikih umetnika je velika vest. Imamo većih slikara od Paje u umetničkom smislu, ali on je stekao svetsku slavu. Njegova dela možete naći u muzejima i kolekcijama na svim kontinentima.
Kurir.rs/ Ljubomir Radanov
NE PROPUSTITE
