Još otkad su se pojavili trejleri za film "Napoleon", javile su se i sumnje koliko je verno prikazana ova značajna istorijska ličnost. Kada se film pojavio, nije bilo neobično što je dočekan s negativnim kritikama. Napoleon je, iako značajan, ostavio takav trag u istoriji da nije teško biti kritičan prema njemu i onome što je radio. Međutim, ono što je naročito zanimljivo jeste koliko su glasne kritike zbog istorijskih netačnosti, pa se postavlja pitanje kada je i zašto za igrani film precizno prikazivanje događaja postalo baš toliko značajno. Znamo da su mnoge istorijske ličnosti u filmovima prikazane tako da sa zapisima nemaju velike veze, otkud sad tolika povika baš oko Napoleona?
Činjenica je da je od Napoleonovog uspona do vlasti u Francuskoj, kao i uspešnih, ali i katastrofalnih vojnih pohoda, prošlo dovoljno vremena da se prema njima ljudi mahom odnose bez dodatnih povišenih emocija zbog svežih sećanja na te događaje. Ali možda baš zbog toga, i kada se doda da je Napoleon dovoljno značajna i zanimljiva istorijska ličnost da čak i ljudi sa prosečnim obrazovanjem o njemu znaju makar ponešto, eto razloga zašto je "Napoleon" Ridlija Skota ispao baš ovako.
Čini mi se da su autori filma imali nameru da snime epski spektakl za publiku 21. veka sa idejom šta ta publika očekuje. A snimanje za "modernu publiku" je jalova rabota i zato se film neobično mnogo bavi odnosom sa Žozefinom, dok preko velikih istorijskih događaja, od kojih bi svakome mogao biti posvećen zaseban film - "Napoleon" preleće munjevitom brzinom, bez ikakve šanse da gledaocima približi širi kontekst.
Odnos sa suprugom Napoleona prikazuje kao slabića podložnog uticaju, poput onih ljudi koje, kad sretnete, osetite određenu nelagodu. Ovakav pristup, koliko god možda imao nameru da se jednostavnim filmskim jezikom velikom vođi doda ljudska, emotivna dimenzija, ima za posledicu to da gledalac tog čudaka ne može da poveže s kolosalnim vojnim kampanjama koje je Napoleon vodio.
Naprosto, iz filma nije jasno zašto je toliko ljudi, znanih i neznanih, stajalo uz Napoleona čak i u njegovim najtežim trenucima. Da bi se Napoleonu dala ljudska dimenzija sumnjivog kvaliteta, žrtvovani su njegova harizma, prodornost, hrabrost i naročito vojna genijalnost. Ovo poslednje se vidi u svega jednom detalju (granatiranje zaleđenog jezera), koji čak nije ni ključan za tu vojnu pobedu.
Nemam ništa protiv tumačenja filmova u društveno-političkim kontekstima vremena kada su nastali, to je legitiman pristup. Filmovi su često pristrasni i to je razumljivo. Zbog toga sam obratio posebnu pažnju na Napoleonov rat s Rusijom. Istorija je tu neumoljiva, on jeste zauzeo Moskvu. Međutim, umesto nečega što bi se moglo nazvati antiruskim, postoje glasovi koji "Napoleona" nazivaju antifrancuskim filmom. Zbog viševekovnog antagonizma, ovoj teoriji posebnu dimenziju donosi činjenica da je Ridli Skot Britanac.
Nisam ni blizu toliko dobar poznavalac Napoleona da bih mogao da sudim o tome koliko i šta on Francuzima znači kao istorijska ličnost, ali ovaj film ne bih mogao nazvati antifrancuskim. Fokus je nespretno prebačen na površno prikazan lični život, a ostale istorijske nepreciznosti, u šta bih ubrojao i bizarne detalje poput granatiranja piramida (što se nije dogodilo), pripisao bih jednako nespretno odrađenoj želji da se filmu dodaju upečatljive scene.
Koliko je na Ridlija Skota uticalo britansko tumačenje istorije, koje nije naklonjeno Napoleonu, jeste pitanje za razmišljanje, mada je ovaj režiser i ranije imao sličnih pristupa prošlosti. Na primer, film "1492: Osvajanje raja" o Kolumbovoj plovidbi, u kom je apsurdni lik negativca Mohike, ili vrlo jednostrani "Pad crnog jastreba" o obaranju američkog helikoptera u Somaliji.
Dva i po sata je premalo za celu priču o Napoleonu. Trebalo bi da se pojavi i verzija od oko četiri sata, ali zaista ne znam koliko ovde ima prostora za napredak.
(Kurir.rs / TV Ekran)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
