Nakon serije "Koreni" Igor Đorđević postao je miljenik domaćih reditelja, a u 2022. napisao je svoj prvenac "Bunar". Trenutno se na kanalu Superstar svakog radnog dana emituje druga sezona "Pevačice", u kojoj tumači glavnu ulogu, ujedno potpisujući režiju i scenario. Glumac za Kurir otkriva kako je za nastavak priče o tajnama srpske estrade izabrao Milicu Todorović i šta ga čeka u 2024. godini.
- Druga sezona "Pevačice", iako naslonjena na prvu, donosi dosta toga drugačijeg. Možda je najveća razlika, pored ritma i tempa događaja i scena u narativu priče, to što u ovoj sezoni imamo i putovanje u prošlost ne bismo li pokušali da rasvetlimo i tu misteriju koju zovemo "sudbinom" ili "nasleđem predaka". Prateći priču naših glavnih junaka, bivamo povedeni na put - od višestrukih svirepih ubistava, lažnih i pravih magijskih rituala i verovanja, pa sve do estradnih spletki... Ceo taj koktel tema smo izmućkali u šejkeru i dobili jednu uzbudljivu i autentičnu seriju, koja će vam držati pažnju do samog kraja.
Kako je došlo do odluke da stanete iza kamere i budete deo kreatorskog tima?
- Oduvek me je privlačila ideja da režiram. I kao glumca - to znaju reditelji s kojima sam radio (a tako je i Gaga Antonijević verovatno došao do ideje da me gurne u vatru zvanu režija) - uvek me je interesovala celokupna priča i način na koji će ona biti sklopljena i ispričana isto koliko i moj lik, koji treba da bude samo jedan tok, ili jedna boja te priče. Zahvaljujući mojim kolegama glumcima i celoj ekipi iza kamere, zaista sam se osetio kao da nisam na mestu koje mi ne pristaje. Pored toga, dosta sam učestvovao i u samom pisanju scenarija. Na kostur priče koji je Gaga Antonijević osmislilo, Nataša Drakulić, moja supruga Zorana i ja pokušali smo da nalepimo muskulaturu i tako učinimo da priča stoji na svojim nogama. Sada kada je sve gotovo, siguran sam da smo uspeli i da je serija odolela svim zamkama u koje upada većina serija, čineći ih klišeiziranim i konfekcijskim.
Glavna ženska uloga u drugoj sezoni pripala je pevačici Milici Todorović. Zbog čega ste doneli takvu odluku?
- Ona se svojim talentom, harizmom i tako ne fejk pozitivno-privatnom energijom praktično sama odabrala. Bila je dragocena na setu. Posvećenost, osećaj za meru u svemu, umeće da čuje drugoga osobine su koje njoj tako prirodno pristaju, a u stvari su tako retke. Gledao sam je kako se ponaša na snimanju i koliko je koncentrisana na kadar, i moram da priznam, bio sam istinski ljubomoran. Mislio sam, što ja ulupah ovolike godine učeći kad ova devojka dođe i zabavljajući se uradi sve na takvom nivou da smo svi impresionirani (smeh).
Zanimljiv odnos u seriji imaju likovi koje igraju Vuk Kostić i Marko Janketić. Čija je to krivica, vaša ili Nataše Drakulić?
- (smeh) Da, to je Natašino maslo. Neću baš sve adute ove serije da vam dam u intervjuu, ali je bilo uživanje gledati kako glumci napuštaju svoju komfornu zonu i to rade s velikom radošću.
Da li će Janketić nešto zapevati u seriji?
- Napravio je pesmu od uloge. Iako je, doduše, više plakao nego pevao. Ali otpevao je jedan stih "Čuda jada od Mostara grada", koji nas je mnogo veselio u montaži.
Ko je režirao kad ste vi snimali?
- To sam bez razmišljanja prepustio mom direktoru fotografije Igoru Šunteru, kojem beskrajno verujem. Pitao za mišljenje i Natašu Drakulić i Saru Marinković, ali i sekretaricu režije Anu Marčetu. Doduše, kad samo glumite, onda bar 80 odsto sami sebe režirate, 20 odsto to radi reditelj. Ima reditelja koji samo biraju ponuđena glumačka rešenja, dok ima glumaca koji ne mogu bez eksplicitnih indikacija reditelja. Kako god, meni je bilo uživanje jer sam bio okružen takvom ekipom.
Godinu iza nas obeležila je serija "Bunar". Da li ste zadovoljni reakcijama publike i kritike i da li ima izgleda da se priča nastavi?
- Premijera na Superstar kanalu je imala impresivnu gledanost i pored Svetskog prvenstva u fudbalu, koje se tada emitovalo. Onda je serija završila na TV Prvoj, u terminu sat pred ponoć, gotovo bez nikakve kampanje. Mislio sam da će joj to osigurati anonimnost, ali prevario sam se. I pored toga što nije odjeknula u mejnstrim medijima, ona je začuđujuće zapažena. Recimo, dobili smo nagrade za scenario i režiju na Fedis festivalu, Zoran Cvijanović je dobio Zlatnu arenu za glumu na istom festivalu. Kad vidite konkurenciju i kredibilitet ljudi koji su bili u žiriju, ne možete a da ne osetite ponos. Ljudi me na ulici presreću i pitaju kad će nastavak "Bunara", da li pišem? To su sve stvari koje mi govore da smo uradili nešto vredno. Tako da sada s tim vetrom u jedrima upravo pišem drugu sezonu "Bunara" i snimanje treba da počne na leto.
Snimali ste ovog leta i "Kalkanske krugove". Šta nas čeka u velikom finalu serije?
- Odgovor mi je, razumećete, vrlo ograničen, zbog opasnosti od spojlera, ali od reditelja čujem da je ova sezona bolja i od prve i od druge. Ja im verujem jer poznajem i Gordana Matića i Milana Karadžića i samozavaravanje nije deo njihovog karaktera.
Jednu od poslednjih rola ovde je ostvario Žarko Laušević. Da li ste imali prilike da delite kadar?
- Nažalost, nismo. Ali smo se čuli. On je bio jedan od retkih koji je sebe mogao da nazove umetnikom a da to nikad nije uradio. Strašno mi je neumesno da pričam o našim privatnim, pa i profesionalnim odnosima, pogotovo kada je njegov odlazak i dalje tako blizu. Ali mreže i novine su pune toga. Nepodnošljivo mi je neprijatno kad to vidim, jer me podseti da je u vremenu u kom živimo to postalo i normalno i poželjno.
Prvo ste postali priznat, a tek onda popularan glumac... Čemu ste stremili na početku karijere?
- To je zanimljivo opažanje. Da prvo budete priznat pa popularan? Hoćete da kažete da u mom poslu obično ide obrnuto, prvo popularan pa priznat. Da budem potpuno iskren, sebe ne svrstavam u te kategorije. Mene i dalje zanima čovek, i koliko god zvučalo pretenciozno, stvarno me interesuje ljudska psiha i duša, koja se manifestuje kroz njegovo ponašanje i njegovu sudbinu. Kažem i dalje, jer što sam stariji, malo se i plašim da taj žar ne zgasne... To je valjda prirodno. S vremenom ljudi vam više postanu teret, pre nego zagonetka i inspiracija. Ali, srećom, rano sam to otkrio, da bismo se bavili čovekom, morate da okrenete pogled ka unutra.
Da li sada osećate teret slave?
- Ma kakve slave! Osećam teret slave Svetog Jovana, koju slavim u januaru (smeh).
Zašto?
- Da svim gostima bude kao kod svoje kuće, pa malo bolje.
Lagano okrećete leđa veoma uspešnoj godini iza vas, šta vas na poslovnom planu čeka u 2024?
- Kao što rekoh, najvažnija stvar koja me očekuje je "Bunar 2". To sad pišem, a izveštaj s terena je da je borba ljuta između ambicije i lenjosti. Jednu moju staru ideju za dugometražni film sam izvukao iz ladice i poslao na konkurs za razvoj scenarija. Ideja je prošla, što me obavezuje da se i time pozabavim. To me u stvari baš raduje. Ali film je potpuno druga vrsta igre, i to će se, ako sve ide po planu, snimati 2025. Eto. Ideja mi nikad nije manjkalo. Što kaže Gete: "Ideja i ludost su isto". Bar u početku. A ludaci i deca uvek govore istinu.
Kurir.rs
NE PROPUSTITE
Bonus video:
