Milorad Telebak iz Banjaluke od raspada Jugoslavije do danas radi na očuvanju srpskog jezika i unapređenju jezičke kulture.
O jeziku piše jednostavno, svima razumljivo, čak i duhovito, po čemu je gotovo jedinstven među srpskim lingvistima. U Biblioteci grada Beograda nedavno je predstavio svoje tri knjige „Pravogovor“, „Kako se kaže“ i „Šta se krije iza etimologije“.
Da li se danas može govoriti o postojanju jezičke kulture?
- Jezička kultura postoji u svakom vremenu. Drugo je pitanje kakva je ona. Od sredine prošlog veka jezička kultura najšire javnosti bila je na visokom nivou. Srpskom (tada srpskohrvatskom) jeziku pridavan je odgovarajući značaj u nastavi na svim nivoima obrazovanja. I sredstva informisanja su tome davala značajan doprinos. Jezik i stil štampe bili su primereni čitaocima: rečenice kratke i jasne, reči domaće, poznate. Danas, međutim, ništa od toga ne postoji. Jezik je napušten i zapušten i zato je jezička kultura pala na niske grane.
Ko je krivac za takvo stanje?
- Krivi su upravo oni koji su nekada bili zaslužni: škola, sredstva informisanja, pisci, govornici jezika. U poslednje tri decenije gramatika i pravopis uče se samo u osnovnoj školi. U srednjim se predaje samo književnost, kao da je cilj škola da obrazuju književnike, i to nepismene književnike!
Kako ocenjujete stanje u srpskim medijima?
- U medijima rade novinari koji su proizvod škole u kojoj se jezik niti uči, niti nauči. Zato svakodnevno slušamo i čitamo mnoga ogrešenja o norme srpskog standardnog jezika. Mediji negativno utiču, kvare jezik i jezički osećaj svojih gledalaca, slušalaca, čitalaca.
Kome bi trebalo zabraniti da se pojavljuje na malim ekranima?
- Kao najuticajnija, televizija najviše kvari jezik. O artikulaciji, dikciji i jezičkoj kulturi ne vodi se računa prilikom angažovanja novinara, kojih ima čak i sa govornom manom! Za ekran je, dakle, potrebno mnogo više od zgodne plavuše!
Šta treba uraditi da se stanje popravi?
- Srpski jezik treba vratiti u škole kao glavni predmet. Mediji, naročito televizija, treba da se odgovorno odnose prema jeziku. Svi koji govore u mikrofon treba da pohađaju odgovarajuće kurseve jezika i govora. I narod treba da promeni odnos prema svom jeziku. Ako ne sačuvamo svoj jezik i pismo, nećemo sačuvati ni sebe!
