Intervju, reditelj i glumac, o svom ostvarenju na najvećoj filmskoj smotri
EMIR KUSTURICA ZA KURIR: Fest će ličiti na koncerte Halida Bešlića
Pop kultura -
Beograd ima publiku za sve, zato festival treba da teži autorskom filmu i da bude kao u vreme Jugoslavije i Tita
Voleo bih da Fest ponovo bude ono što sam ja u njemu video kada sam bio mlad autor, on je to izgubio, rekao je proslavljeni reditelj Emir Kusturica na početku razgovora za Kurir, čiji je povod bio premijera njegovog filma „Na mliječnom putu“, koji će upravo i otvoriti ovogodišnji festival, a u domaće bioskope kreće nakon njegovog završetka 5. marta.- Fest je nekada, zahvaljujući Jugoslaviji, koja je stajala između svetova i bila, kako bismo mi rekli, mezimče Hladnog rata, dobijao sve filmove koje nisu dobijali Bugari, Česi i drugi. Onda je Tito umro i on je prestao da bude to, a ja sam devedesetih pomagao da bude ono što sam mislio da treba. Mislim da treba da se orijentiše ka autorskom filmu i prikuplja što više takvih filmova, jer su u krizi, a ne da promoviše novi film. Potpuno je besmisleno da bude smotra distributera jer oni nisu više ono što su bili u vreme kada je festival nastao. Fest treba da teži jedinstvu s autorskim filmom jer Beograd, nažalost, ima uvek dovoljno publike i za Dina Merlina i za Bregovića, ali i za Halida Bešlića, a da pritom to nažalost ne govorim za ovu prvu dvojicu, nego za ovog trećeg i za sve nalik njemu koji dolaze.Neformalan... Novinarka Kurira u društvu Emira Kusturice
Šta je to što su Fest i film uopšte izgubili?
- Da tragedija više nema smisla, to je zadao Holivud. On je nametnuo parametre u kojima je oteo uzbuđenje i učinio ga veštačkim. A onda je, marginalizujući i onemogućavajući filmove koji teže suprotnom, napravio sistem u kome se, da bi film bio planetarno viđen, u njega ulaže 200 miliona dolara, a da bi bio stvarno viđen, potrebno je još dva puta toliko. Problem je što se čovek podražava većem i ne traži izvor u sebi. Podela sveta koja je postojala za vreme Sovjetskog Saveza bila je veoma dobra jer je omogućavala mnogo više originalnosti i prostora. Ovako smo osuđeni na nepostojanje stila, na holivudsku orgiju koja se vrlo uspešno sprovodi u bioskopima, a ide od rekonstrukcije Tolstoja do 3D orgija koja čoveku ne donose ništa osim omamljujućeg faktora.Čovek za kafanu... Halid Bešlić
„Na mliječnom putu“ je, kako kritika zapaža, upravo sačuvao i izazvao te emocije.
- Da, zato se uz njega puštaju suze. Moj film gaji te emocije. Čovek ne može toliko da se promeni da nema potrebu da plače, da se smeje. Čovek ne može da ostane bez emocionalnih svojstava. To sugerišem i u poslednjoj sceni. Nju sam ugradio u film po Majinoj ideji. Ona me je podsetila na moj kratki film u kom sam se bavio čovekom koji ima jednu vrlo bizarnu ideju. Bizarnost je jezik kratkog filma.Šta se desi kada čovek ugradi i poslednji kamen?- Upravo taj kamen je pitanje Sizifovskog posla. Jezik metafore koji je napušten u drugim filmovima. Ozbiljna umetnost je uvek bila i biće vezana za religioznost. Zanimljiva je teza mog filma, koja je pokrenuta iz Foknerove rečenice iz „Divljih palmi“, knjizi o čoveku čija ljubavnica umire prilikom abortusa i on želi da se ubije. Ali kaže: „Ako se ja ubijem, neće imati ko da se seća te žene i te ljubavi.“ Ta riznica svetskog kulturnog blaga može biti inspiracija za sve filmove koji žele da oru duboko i pokažu da čovek i život nisu samo obična šala, što je upravo sadržaj sadašnjih filmova. Takođe, moja posvećenost životu i moja određenost i osećanja u odnosu sa mojom porodicom svakako su ugrađeni u film, jer on kao magnet kupi sve.Imate ideju da radite film sa Gordanom Mihićem baziran na Servantesovom klasiku „Don Kihot“. Koliko je Fest, a onda i Kustendorf, borba s vetrenjačama?- Donkihotovska borba. On je najveći lik iskreiran u svetskoj literaturi jer je lud čovek koji u osnovi, kada priča o životu, govori pametnije od filozofa. Uopšte, naše istine su nedokučive u onom smislu u kome svako tumačenje može da bude precizno, a ljudski akt mora da ima srce da bi bilo šta bilo dočarano. Najzanimljivije u priči o Don Kihotu jeste to što se on na kraju odrekne tih svojih ludosti i umre. Ali to kroz šta on prolazi je stara ljudska priča, to je odiseja. U svom filmu sam upravo i koristio u završnici ideju kada se Odisej sakriva od kentaura među ovce. Tako i nas gone vojnici NATO koji su zapravo naši kentauri.Kustendorf ipak opstaje.- Kustendorf vredi jer pomaže ljudima da otkriju svoje pore i pukotine u duši da bi mogli da ih ožive.
Nikola Kojo o FestuSVIĐA MI SE ŠTO NISAM DEO ELITEZa rediteljski prvenac Nikole Koje, njegovo „Stado“, nije bilo mesta u selekciji Festa.- Komisiji se verovatno nije svideo film. Meni se sviđa da ne budem deo trenutne srpske „elite“. I vuk sit i „Stado“ sve brojnije - rekao je Kojo za Kurir.
O Bati ŽivojinovićuNIJE NAM SE DALO DA SNIMAMOJedna od želja glumca Velimira Bate Živojinoviću bila je da igra u vašem filmu. On je bio prijatelj s vašim ocem, a i zajedno ste glumili u filmu „Valter brani Sarajevo“. Nikad nije došlo do te saradnje.- Kad je Bata bio u zenitu karijere, prestao sam da snimam filmove. Žao mi je što se posle nije ukazala prilika da sarađujemo. Bio je veliki glumac.
