Veliki Mladomir Puriša Đorđević večiti je mladić srpskog filma.
Na Mećavniku, uoči otvaranja Kustendorfa, u krcatoj sali „Proklete avlije“ omaž velikom autoru, a na platnu Neda Arnerić. Kadrovi filmova koje smo voleli i volimo, posveta kinematografiji zemlje koje više nema. Aplauzi za reči Marsela Martena da Puriša „sa nezabeleženom do tada smelošću meša san i stvarnost, sa zanosom koristi sve mogućnosti sedme umetnosti“.
Tara i Zlatibor
Nagrada za velikog umetnika, uz reči Kusturice:
- Sve što je forma u našoj kinematografiji ima ime. Zove se Puriša Đorđević. Ova nagrada naglašava ono što bi trebalo da se dogodi u budućnosti. To znači da će se do stotog rođendana našeg laureata dogoditi još dva ili tri njegova filma.
Uoči dodele nagrade, veliki režiser priznao je reporteru Kurira da je prvi put na Mećavniku, da je ono što je video na Kusturičinom Drvengradu za njega fantastično, sve te brvnare donete sa Tare i Zlatibora od kojih je napravljen grad.
- Neverovatan je Kusturica. Koliko duha u tom čoveku i u ovom gradu - kaže Đorđević.
Autor koji je zagazio u desetu deceniju života nedavno je završio snimanje filma o Matiji Bećkoviću, film je trenutno u montaži. To je jedan od dvadesetak Purišinih filmova o velikim ljudima našeg i njegovog vremena.
- Matija je sjajan glumac. Znate kako je radio dublove - odlično - otkrio nam je veliki režiser. - Ko je sledeći na vašem spisku, o kome ćete raditi film? - pitao sam Purišu. - Ma, dosta je. Ne mogu više - rekao mi je sa onim njegovim šeretskim osmehom, znakom - možda i bude sledećeg filma.
I, s malo gorčine u glasu, ispričao nam je da je Filmskom centru Srbije poslednjih godina nudio više scenarija po tekstovima velikih pisaca - nijedan nije prošao.
Od 20 filmskih biografija u 40 godina jednu pamti posebno. Priču o Budi Davidoviću, rađenu pre 40 i kusur godina, kad se o Prvom svetskom ratu i nije baš pričalo ni snimalo, nosiocu dve Karađorđeve zvezde.
Potrebni smo društvu
- Jednu od njih je od kralja Aleksandra dobio u bolnici kad su lekari ispričali kralju da Buda na svom telu ima 77 rana - ispričao nam je Puriša.
Pa još, posle je jednom u Ježevici kraj Čačka snimao priču o drvetu kruške oko kog su se u svakom ratu vodile borbe, punom olova i metaka, koji ponekad znaju i da zapucaju.
- Snimio sam kadar kako drvo puca na dečačića, seljačića koji mu prilazi - pričao mi je.
Pričali smo i o slobodi, koju mu je na dočeku pomenuo Kusturica, o filmovima „Jutro“, „Podne“, snimanim u ona vremena...
- Ma nije bilo teško izboriti se za slobodu, ne... Tih godina društvo je, država osetila da im nešto treba, u teatru se pojavio Aleksandar Aca Popović. U umetnički savet „Avala filma“ došli Mihiz, Mića Popović, istina, film „Jutro“ nije tada prošao u „Avala filmu“, već sam ga snimio za „Dunav film“ - prisećao se Puriša.
Pričali smo i o filmu „Kros kontri“, sjajnom naturščiku glumcu Mirčeti Vujičiću sa Zlatara, setili se i njegove bivše supruge Milene Dravić:
- Sa njom sam snimio 11 filmova. Bio je to najbolji filmski brak na svetu - kaže Puriša.
I na kraju - o starosti, neminovnom pitanju:
- Bolje ne biti star! To stanje čoveku je sasvim nepotrebno - zaključuje Đorđević.
Srpska nova na Mećavniku
Rusi napravili spektakl
Stotine gostiju i učesnika Kustendorfa sa svih strana sveta, režiseri, glumci, velika imena svetskog filma, dočekali su Srpsku novu sa domaćinom Emirom Kusturicom na Mećavniku, na dupke punom trgu ispred crkve, gde su u pravom zimskom ambijentu atmosferu do usijanja podizali trubači, a zatim i u dvorani „Prokleta avlija“, u kojoj je svirala ruska grupa Heters iz Sankt Peterburga.
Zoran Šaponjić/ Kurir.rs Foto: Zoran Šaponjić
NE PROPUSTITE
