Đorđe Balašević preminuo je juče 19. februara u 67. godini, a vest o njegovoj smrti potresla je čitav region.
Brojne kolege, glumci, i mnogi drugi sa javne scene oprostili su se od Balaševoća, a među njima je i Rade Šerbedžija, koji se jutros i rasplakao uživo u programu zbog gubitka prijatelja.
- Kao što Kreont kaže: "Neki me Bog udario nečim teškim odzgo u glavu". I kada očekuješ nešto, kad je najgore, opet kad se to dogodi, ostaneš ošamućen. Pitaš se kako je to moguće. Ima tako tih nekih ljudi oko nas kojim živimo. Spomenuću Arsena, Gaga Nikolića, pa sada i Đorđa Balaševića. To kad se dogodi, to je kao neka elementarna nepogoda na koju nema odgovora. Neprospavana noć i misli o njemu... Onda se čovek sređuje, pa kaže: "Pa šta?". Obaviš ono što treba da obaviš, kažeš novinarima ono što treba o njemu, nazoveš Olju tu njegovu božanstvenu muziku, izraziš joj saučešće prijateljstvo, i to je to... - rekao je Rade i dodao:
- Ali ono što je zapravo tu negde, imate pravo kada kažete da vas je on terao da se smejete kada je trebalo plakati. Ima tih ljudi, izuzetnih ljudi u našem svetu, koji je uvek projekcija samo jedne glave, i srca, i duše... Tako da je Đorđe za taj moj svet bio jedna od apsolutno najvažnijih pojava. U najtežim trenucima on okreće stvari, pokazuje ih kao neki savremeni Čehov, smeje se i smeška našim slabostima, našim tugama, našim nesrećama, na jedan božanstven životni način. Kao što je život u suštini jednostavan i mnoge stvari duhovite su. Tako da njegovu smrt zapravo treba slaviti, kao što je on to zaslužio. Da se slavi taj jedinstveni čovek koji je napisao najlepše ljubavne pesme o našim ljubavima, najnežnije stihove o našim detinjstvima, najtužnije rime o našim tugama i nevoljama i najsmešnije bećarske bekrijske pesme o našim mentalitetima, uključujući i samoga sebe.
- Bio je apsolutno veliki pesnik, a onda dolazi jedna stvar važnija od svega. Đorđe Balašević bio je hrabar čovek koji je u vreme rata i užasa stavio sebe, svoju porodicu, sve na bubanj da bi rekao istinu, da bi prozvao one užasne politčke lidere sa svih strana, koji su krivi za sve što se dogodilo našem narodu, njegovom narodu, Džoletovom narodu, Džoletovoj publici za koju je pisao najdivnije stihove. Za mnoge je ljude, ostrašćene nacionaliste sa svih strana, takvih ima mnogo i u normalnom narodu, postao čak i na neki način i upitan čovek kojem su zamerali takvu hrabrost.
- Ali na sreću, na sreću više je mnogo onih koji su mu se divili i koji su poštovali tu njegovu hrabrost. Evo, i danas, odnosno sinoć sam išao Zagrebom i video sam tu du decu, njegovu publiku, kojih je bilo na hiljade, u Zagrebu, na Ilici, i koji su pevali njegove pesme. Stavili su jedan veliki plakat u Ilici i napisali na ćirilici "bećarac". Ono što je on napisao u svojoj pesmi - rekao je Šerbedžija, brišući suze.
- Oprostite.
Potom je dodao da se nije rasplakao zbog Balaševića.
- Nisam se rasplakao zbog njega, naravno i zbog njega, ali zbog te nove dece, nove mladosti, naših unuka, koji su jedina šansa za ovaj naš narod jadni da ostvari neku sretniju zemlju i budućnost o kojoj je i Đole sanjao - kazao je Šerbedžija u "Jutru" na Prvoj televiziji.
Kurir.rs/I.B.
BONUS VIDEO:
NE PROPUSTITE
