Merima Isaković, posle više decenija, iznela je stravične tvrdnje o glumcu Branislavu Lečiću i, poput koleginice Danijele Štajnfeld, optužila za navodno silovanje. Glumica, rođena 1959. godine, svojevremeno je važila za jednu od najlepših Jugoslovenki, a ona danas živi na Novom Zelandu i bavi se kliničkom psihologijom.
Merima je do svoje dvadeset prve godine snimila filmove "Ljubav i bes", "Jovana Lukina" i "Neka druga žena", a njena karijera prekinuta je 1980. godine, pošto je doživela tešku saobraćajnu nesreću, posle koje je ostala invalid.
- Radim kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog ili superviziram studente-interniste koji su na kliničkoj praksi. Koristimo Zoom, Facetime ili Viber, u zavisnosti šta klijentima najviše odgovara. Radim iz moga stana tako da je moje razmaženo kučence stalno sa mnom. Ponekad viri u ekran i klijenti to jako vole da vide. Tek joj je pet ipo meseci. Zove se Luna, a ja je treniram da bude terapeut-kučence. Predivna je, blage naravi, svi je u naselju znaju i vole. Nekoliko večeri u nedelji i svakog vikenda provodim divno vreme sa mojom decom: sinom i snajom. Često dovedu svoje bliske prijatelje pa onda kuvamo, družimo se, pričamo. Toga nikad dosta - ispričala je.
NE PROPUSTITE
- Srećom sam okružena okeanom, pa moja velika terasa kao da visi nad talasima. Kako sam sada stalno u stanu, imam vremena da se igram sa cvećem pa su saksije sve u krug oko terase. Posadila sam dosta cveća i minijaturnog voća, koje mi miriše na naše gorje i primorje, kao na primer: bugenvilije, ruže, magnolije, kamelije, smokve, a onda ono koje miriše na moj Novi Zeland: fidjoa, lime, crvena pomorandža, ruzmarin, bosiljak. Kada ne radim, ili u pauzi između seansi, igram se baštovanluka. Pričam sa cvećem, a sa voćkama pupoljcima. Neizmerno volim talase i ptice, taj neposredni miris mora. Kao da živim harmoniju prirode. Ponekada nam uplovi porodica delfina. Prekoputa terase je maleno poluostrvo sa krošnjama punim ptica. Do prošle godine sam mnogo radila, od ranog jutra do kasno u noć. Koliko god da je u mom stanu divno, dešavalo se samo da prespavam od ponoći do pet, šest ujutru, pa onda na kliniku. Od 2013. do 2019. godine sam letela skoro svakog vikenda do Kambere u moju prvobitnu kliniku. Godinama sam živela između dva gradića koja volim: Kambera koja je na jezeru u kontinentlnom pojasu planina, u brdima dva sata vožnje od tri velika skijališta, a Zlatna Obala kao tanki pojas priljubljen uz samu plažu nepreglednog okeana. Kontrasti. Divni i dramatični - dodala je ona.
- Uz sve to, najviše vremena provodim radeći kao klinički psiholog i klinički neuropsiholog. Moji klijenti su divni ljudi koji imaju hrabroti da zatraže pomoć i odaberu put promene, putovanje ka poboljšanju. Do nedavno sam radila šest, a nekada i svih sedam dana u nedelji. Punim srcem. Zato mi je jako važno ovo divno harmonično okruženje. Puno radim sa klijentima u kontekstu kompleksne traume koja se desila jednoj osobi, parovima, porodicama. Radim i na testiranju kognitivnih i emocionalnih poremećaja koji su živote mojih klijenata poremetili, iskomplikovali, otežali. Videla sam mnogo, mnogo suza koje me duboko dotiču. Ali i dosta osmeha. Nikada nisam umorna kada sam sa mojim klijentima. Ipak, morala sam nedavno da priznam da i moje telo traži više sna i da je mudrije da taj poziv i poslušam. Sada manje radim i konačno imam više vremena za neka davno željena slikanja, pisanja, moju bašticu i kuću - navela je za pomenuti medij.
Ona je u Beogradu živela do 1996. godine, a zatim je odlučila da napusti Srbiju.
- Glumu sam upisala kada mi je bilo sedamnaest godina. Otišla sam na prijemni i bila primljena, mada sam želela da studiram i medicinu. Pre saobracajnog udesa, osamdesete, spremala sam se za prijemni ispit na Medicinskom fakultetu u Beogradu. Glumu sam počela studirati u klasi Ognjenke Milicević, ali sam posle snimanja filma "Ljubav i bijes" prešla u klasu profesora Milenka Maricica. Moji najdraži prijatelji bili su Žarko Laušević, Enver Petrovci i Boris Komnenic. Prvu filmsku ulogu dobila sam sedamdeset i sedme u filmu "Ljubav i bes". Žarko i ja smo dobri prijatelji još od Akademije, među nama je uvek postojao neki fluid - kazala je ona jednom prilikom.
Predviđali su joj veliku karijeru, ali u vreme kada je počeo da se prikazuje film "Neka druga žena", u kojem je tumačila glavnu ulogu zajedno sa legendarnim Draganom Nikolićem, doživela je saobraćajnu nesreću, a zbog teške povrede kičme prilikom udesa ostala je napokretna. Imala je samo 21. godinu.
- Od svog prvog filma imala sam dovoljno novca da kupim mali splav na Savi i fijat 126p, poznat kao peglica. Bili smo iza Palate Federacije, išla sam onim delom ulice gde sve tri trake idu u jednom smeru. Moj brat vozio je 50 na sat i bili smo u zelenom talasu. Prošli smo semafor i odjednom začuli škripu kočnica automobila koji je išao iz pravca hotela Jugoslavija. Krenuo je za nama i počeo svojim automobilom da gura moju peglicu na pešačko ostrvo. Videla sam po licu da je čovek pijan, bio je potpuno podbuo, a ja sam sedela na suvozačkom mestu tako da sam praktično bila rame uz rame s njim. Moj brat počeo je da se ljuti, a ja sam govorila: Pusti, stani... To je sve trajalo nekoliko sekundi, a onda se branik tih kola zakačio ušavši u naš blatobran. Naglo je zakočio da se okrene i da nas udari, ali peglica se od tog trzaja otkačila i počela da klizi, a onda i da se prevrće. Krovom je udarila u banderu i praktično se popela uz nju, a onda pala dole. S nama je bio i moj drug Nedim u vojničkoj uniformi, išli smo u Dom armije da tamo nešto recitujem, pošto je on sa kapetanom dogovorio odsustvo od tri dana ako me dovede. On je prilikom tog pada izleteo kroz ono malo zadnje staklo na peglici. Brat se okrenuo i pokušao nogom da izbije moja vrata kako bih i ja nekako izašla, međutim, sve se odigralo suviše brzo i meni se bandera praktično utisnula u sedište, a u njegovoj konstrukciji bila je jedna šipka koja je izbacila moj pršljen napolje. Kičma se razdvojila, otišla paralelno i istisnula moždinu. O trenutku buđenja već sam pričala. Kad sam otvorila oči, shvatila sam da, hvala bogu, imam noge i pomislila da će sve biti u redu. I uz sve to što sam prošla, od nemogućnosti kontrole fizioloških funkcija do sedenja i pravilnog disanja, jer je sve to bila posledica povrede, zaista nikad nisam bila depresivna - opisala je Merima svojevremeno ovaj koban događaj.
Kurir.rs/Serbian Times
NE PROPUSTITE
