Lako je načelno osuditi seksualno nasilje. Ali u slučaju optužbi na račun Branislava Lečića tu više ne postoji konsenzus. Pozorišna rediteljka Tatjana Mandić Rigonat kaže da Danijeli Štajnfeld veruje i zbog filma i njenih javnih iskaza.
"Gledala sam dokumentarni film Danijele Štajnfeld "Zaceli me". Taj film je njen lični, ljudski i umetnički podvig. Producirala ga je, režirala, montirala, dramaturški postavila. Kroz film o traumama žena i muškaraca koji su bili seksualno zlostavljani, silovani, i onih koji su počinili ta dela ona je sa nama podelila i svoju trauma. Film ima snažnu poruku: Ne ćuti, govori, pričaj o traumi, o zločinu. Priča vodi ka isceljenju, povratku izgubljenog poverenja u ljude, u život. U priči je ključ - sloboda ili bar mogućnost oslobađanja. Trauma je izašla iz tišine njenog bića, iz prostora seansi sa psihoterapeutima. Kroz oblikovanje umetničkog dela postala je subjekat, kreator, izašla iz trpnog stanja prošlosti koja se stalno vraća. Sa Danijelom sam radila predstavu "Zli dusi", 2011. Glumila je Lizu sve dok nije 2012. otišla u Ameriku. Moje uspomene na nju i našu saradnju su lepe. I ja se nadam da je snažna da izdrži medijsku torturu kroz koju prolazi, kroz mizogine komentare koji su zaista u zoni nadrealne konfabulacije", kaže Mandić Rigonat i nastavlja:
"Ali moja vera, moje ubeđenje i dokazana istina nisu jedno te isto. Eto ja sam žena, rediteljka i verujem Danijeli. Vida Ognjenović je žena i rediteljka i dala je izjavu da je sve to oko Lečiča velika nepravda i neka politička igra. Ni ona ni ja nismo vlasnice istine. Svakako da sam za podršku žrtvama, da ne ćute. Ali sam i za zadršku u javnoj osudi, bez presude. Protiv sam savremenog ostrakizma koji se medijski uspostavlja i ostvaruje prema raznim ljudima. Pa šta to znači da budeš kriv i odstranjen iz društva bez dokazane krivice? To je odmazda nad ljudima. Medijski Goli otok. Ili ova perverzija od konstrukcije pod nazivom kultura kanselovanja. Nečija vera i dokazana istina, kako rekosmo, nisu isto. A ispostavilo se da je između to dvoje prostor za javno iživljavanje, za manipulaciju, za igre života i smrti. Strahovito je opasna poruka koja se često mogla čuti da svi koji kažu "sačekajmo sud" rade protiv žrtve. Jasno se vidi da nas instrumentalizuju da budemo horda, da prihvatimo da su zakoni i sud sekundarni, a primaran je doživljaj istine, vera u nekoga ili nevera, presuđivanje preko tzv. i provladinih i opozicionih medija... Kolika god da je, trauma se instrumentalizuje, prestaje da bude bitna kao takva, postaje sredstvo"
U razgovoru za Blic Tatjana Mandić Rigonat se osvrnula na komentare u javnosti odnos prema Branislavu Lečiću:
"Uz to, celokupna priča o pravu i pravdi, suđenju, sudstvu prebačena je na poligraf. Predsednik reklamira poligraf. Poligraf je i u rijalitiju, i to mu dođe kao reklama za afričku šljivu za potenciju, snagu pravosudnog sistema u zemlji devastiranih institucija. A zna se da poligraf nije mera istine. Uz tu spravu u paketu ide i poligrafista. A u zemlji u kojoj nema više poverenja ni u šta logično je pitanje: ko je poligrafista? Za mene jedino normalno je imati zahtev: neću da budem horda, želim da budem građanin. Neću da se mnome manipuliše da budem deo političkog matriksa. Ne smemo pobrkati veru u nekoga i nešto sa zahtevom da postoje institucije sistema. Kao da se temeljno radi na tome da izgubimo svest o važnosti i neophodnosti pravosudnog sistema. Nedopustivi su natpisi u medijima tipa: Glumci, zašto ćutite!!! Kao svi su kukavice, ljudski problematični, ako kao po komandi ne bace kamen ili stenu, danas na Lečića, a sutra na nekog drugog, ne zauzmu stav i ne viknu glasno: Kriv si! Ti koji tako medijski nastupaju saučesnici su u zločinu negiranja važnosti institucije suda i podstrekači su huškanja čoveka na čoveka. Svi mi postajemo velika porota, koju kljukaju doziranim informacijama ili lažima o ljudima i događajima".
Mandić Rigonat ističe da je celovita i poštena poruka koja može da se uputi žrtvama silovanja i raznih drugih oblika seksualnog i drugog zlostavljanja:
"Nisi kriv/a što si zlostavljana, silovana, ne stidi se, prijavi počinioca, a kad prijaviš, nećeš proći kroz javno silovanje, orgiju medija, tvoje svedočenje neće iscuriti u javnost iz tužilaštva ili policije. Bićeš subjekat priče, a ne ponovo objekat. To ti se neće ponoviti. E to je nemoguća misija! Uzalud su Novinarke protiv naslja pisale i upozoravale kako izveštavati. Danijela je zloupotrebljena. I ne samo ona. Žena je zloupotrebljena. Objekat je. Izložena je svemu i svačemu, a sve navodno u ime žene i žrtve. To je zločin u kojem manje-više svi učestvujemo".
Kurir.rs/ Foto: Ana Paunković
NE PROPUSTITE
Bonus video:
