Anita Mančić mnogima je jedna od omiljenih domaćih glumica, a o njenom privatnom životu zna se veoma malo jer ona retko daje intervjue. Svoju privatnost čuva, ali njena priča o borbi za potomstvo je sve rastužila.
Naime, jedna od najtežih borbi sa kojom se čovek može uhvatiti u koštac je borba za potomstvo. Sa njom se suočila i Anita , koja ju je vodila punu deceniju, da bi na kraju poražena digla ruke.
- Deset godina sam vodila tešku borbu da postanem majka, nažalost bezuspešno. Vantelesna oplodnja veliki je atak za organizam. Telo je počelo da se buni i zato sam odustala - priznala je Anita krajnje iskreno za Žena.rs.
Iako retko daje intervjue i još ređe priča o intimi, priznala je da nije pogrešila što je progovorila o veštačkoj oplodnji.
- Imala sam potrebu da podelim taj problem sa ženama koje su u istoj situaciji kao ja, a nemaju dovoljno informacija. Otvoreno sam govorila da je normalno da žena i muškarac ne mogu da imaju decu i da je normalno da se na tome radi, da je medicina napredovala i da ima rešenje. Čak sam otvorila e-mail adresu preko koje su žene mogle da mi se obraćaju i postavljaju pitanja. Kada su počela da mi stižu pisma, videla sam koliko je važno što sam javno progovorila o toj temi.
Tu ranu, koja godinama ne zarasta, glumica leči tako što vodi humanitarnu glumačku trupu za decu sa Daunovim sindromom.
- Kad me stigne tuga, ućutim se da je preživim. Kad bih zbog nekih stvari počela da plačem, nikad ne bih prestala. Zato ne počinjem - kaže sa puno sete glumica.
Aniti Mančić veliku podršku pruža suprug Bojan, sa kojim je duže od dve decenije, a koji je po zanimanju grafički dizajner.
- Bojan je divan. Njemu verujem najduže i zato najviše. Divim mu se što me razume i trpi. Često mi treba samoća, malo muževa bi to trpelo.
Iako joj je teško palo saznanje da neće postati majka, cenjena umetnica odlučila je da na život gleda pozitivno piše Alo.
- Prebolite mnogo toga u životu, pa i to. Nađete zadovoljstvo u drugim stvarima jer shvatite da je to jednostavno tako. Ljudi se rode hendikepirani i žive sa tim. Postoje ljudi koji ostavljaju svoju decu i žive sa tim, što je strašno. Postoje i oni koji ne ostavljaju svoju decu, ali ih zlostavljaju ili deca maltretiraju roditelje. I to je strašno, ali to je život. I ovo je život i može da bude lep.
(Kurir.rs/A.M.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
