S Draganom Katić smo razgovarali dok je u kućnom karantinu, na lečenju od novog virusa korone. Nije joj dosadno, ima puno nepročitanih knjiga i neodgledanih filmova, kao i razgovora s prijateljima i sinovima Bobanom i Bojanom. Već 36 godina na javnoj sceni navikla je na lepo i ružno. Ali i dalje je ostala verna svom stilu, profesionalnosti i obavezi da od sebe pruži najbolje, u svakom smislu.
Zakačio vas je kovid. Kako se oporavljate?
- Da, osetila sam simptome poslednjeg dana na moru i mislila sam da je prehlada. Međutim, u pitanju je kovid. Imala sam sreće - bar se nadam, da je u pitanju blaži oblik. Ja sam stari štreber, radim sve što mi lekari kažu. Odmaraću se i mirovaću još sedam dana, bez obzira na to što su rezultati odlični i što sam negativna.
A kad sve prođe, vraćate se na posao, u "Grand produkciju"?
- Nisam se još čula s kolegama, sve odlažem. Ali već početkom septembra počinju snimanja, emisije.
Kako se proširila vest da prelazite na TV Pink? Demantovali ste to.
- Ne znam. To je više pitanje za novinare. Bila sam na odmoru kad sam dobila tu vest i nisam imala objašnjenje. Ja sam u "Grandu" i ništa ne menjam.
U medijima je u poslednje vreme prisutna vaša emotivna reakcija jer Boban, jedan od sinova blizanaca, trenutno živi u Berlinu. Da li je zaista napustio porodično gnezdo?
- Boban je u Berlinu - zasad. Za dve godine završio je master i u junu diplomirao. Ima želju da tamo radi i pronađe arhitektonske biroe koji mu odgovaraju. Umetnik je, slobodnog duha, kreativan i ne bi me čudilo da promeni zemlju. Kad je on u pitanju, ništa ne treba da me iznenadi. Voli da upoznaje ljude i kulture, da putuje... Dolazi krajem avgusta i ide u Palermo da se odmori s prijateljima. Iscrpljen je jer je istovremeno i radio i završavao tezu. Posle će videti šta i kako. Ne bi me iznenadila nijedna evropska destinacija. Ja se bar nadam da će ostati evropska. U svakom slučaju, Boban uvek ima gde da se vrati, ima svoju zemlju, svoj dom i ima ko da ga dočeka i zagrli. Neka vidi sve i stekne iskustvo.
Drugi sin Bojan završio je Fakultet političkih nauka. Namerava li da se bavi novinarstvom?
- Ne, on već dve godine radi kao organizator-producent u "Skaj mjuziku" i veoma je uspešan. Presrećna sam što sarađuje s mnogim mojim kolegama i izvođačima koji su sarađivali sa mnom. Lepo se osećam kada čujem da sam dobila pozdrave, a i njemu je drago kada čuje lepe stvari o meni. Još sam više ponosna na taj deo moje karijere jer je i on ušao u taj svet gde može lagodno da se oseća zbog svoje majke.
Pa, bili ste im i otac i majka, iako je i vaš nedavno preminuli bivši suprug učestvovao u njihovom vaspitanju.
- Jeste. Ali ja sam bila stub.
Teško ste podneli gubitak roditelja i potražili ste stručnu pomoć kako biste izašli iz perioda tuge. Koliko vam je pomoglo?
- Kada potražite stručnu pomoć, učinili ste prvi korak: priznali ste sebi da ste nemoćni. To je i početak rešenja. Uvek sam za takvu vrstu pomoći i prenela sam to i na decu. Kad je jedan od mojih sinova bio na životnoj raskrsnici, kad se svašta spustilo na njegova nejaka pleća, ja sam ga naterala da potraži stručnu pomoć. To je urodilo plodom. Ali videli su da sam to radila i ja kad sam se našla u tesnacu. Sve sam podelila s njima, namerno. Nisam glumila hrabrost, da sve mogu. Mi dajemo primer svojoj deci, ne rečima već delima.
Da li razgovor s nepoznatim licem vredi više od lekova?
- Nije bitno što je u pitanju nepoznat čovek, već to što je stručan. Nisam imala problem da svojim bliskim prijateljima kažem gde sam zaglavljena. Normalno je da osetiš bol, tugu, nemoć, pad u životu. To su zdrava osećanja, to je ljudski. Ne možeš stalno sebi da govoriš: "Budi jak, digni se, to će proći..." Znamo da će proći, ali kako? Kakve će biti posledice? Hajde da sprečimo neke procese tokom tugovanja. Ja se svojih osećanja ne stidim, kao ni "šlajfovanja". Ali biram kome ću da ih kažem, da se otvorim. Nema veze da li ste u drugoj polovini ili pri kraju života, morate pokušati da se rešite patnje. Meni je važno da mi stručno lice prija i da osetim kako može da mi pomogne. Tako se i desilo. A postoje i medikamenti koji mogu da pomognu! Ne treba bežati ni od njih.
NE KRIJEM GODINE
Da li postoji teror mladosti? Da žene koje dobro rade svoj posao moraju da obaraju ruke s decenijama mlađim koleginicama?
- To nije normalno, niti prirodno. Ja nisam ušla u teror mladosti. To što radim sa svojim licem ne znači da sebe stavljam u istu ravan sa svojom koleginicom koja je deceniju, dve, tri mlađa od mene. Mogla bih i sa telom jer primećujem promene i fali mi teretana, koju sam ograničila zbog korone. Ali niti krijem godine, niti izgledom i ponašanjem pokušavam da budem ono što nisam. Ništa ne prikrivam, radim na sebi. Ne menjam stil, prilagodila sam ga svojim godinama i to je to. E sad, da li negde imam više hijalurona ili ne, to je problem onoga koji piše.
Oduvek ste bili lepa žena, pazili na svoj izgled, radili ste i estetske korekcije. U poslednje vreme kažu da ste u tome preterali. O čemu se tu radi?
- Ne znam o čemu se radi. Rekla sam sve što sam radila na sebi. Nije nelogično da sa 57 godina nemam bore. Moja genetika je dobra ali ne može toliko da prkosi prirodi. Ali ljudi veoma imaju potrebu da povrede druge ljude. Nemam problem s negativnim komentarima, ali imam s neumesnim, nepristojnim i vulgarnim. Takve stavim na blok. To što će neko da piše kako sam plastična, izoperisana - nije problem. Stvarno na svom licu nisam radila ništa osim kapaka. Pre 17 godina u intervjuima sam rekla sve, čak i ime lekara. Danas radim agresivnije tehnike jer ulazim u drugi životni level, potrebno je više igala. Ne može neko da ti sada izmasira lice, staviš ujutru i uveče kremu i očekuješ da izgledaš besprekorno. Sve to činim zbog sebe. Ja se sebi tako dopadam, a nikada ne bih nekoga tako komentarisala. Kada sedim s drugaricama, nikoga na taj način ne tumačim niti o njemu pričam.
Imate li prijateljice koje nikada nisu radile korekcije?
- Imam, kao i one koje su protivnice toga. Dve najbolje ne vole ništa da diraju na svom licu, ali su dobronamerne i savetuju me, usmeravaju. Ja ne koristim na fotografijama ni filtere, ni fejsap, čak ih i nemam. Što se i vidi. I nemam nikakav problem. Ako će neko da potroši vreme pišući da sam ružna, ovakva, onakva, to nije moj problem. Ja sam javna ličnost, ponudila sam sebe na televiziji, društvenim mrežama, pa neka pišu šta hoće. Blokiraću samo preteći i vulgaran sadržaj. Neću brisati onog koji smatra da ne izgledam lepo. Ja uopšte ne mislim tako. Ponudila sam, izvoli - pucaj!
Početkom meseca proslavili ste 57. rođendan. Šta ste poželeli sebi?
- Svakog jutra imam izjave zahvalnosti u vezi s prethodnim danom. Naučila sam da prepoznajem stvari koje mi se dese makar to bilo i 20 pročitanih strana knjige, jedan telefonski poziv... Na svemu se pojedinačno zahvalim. To važi i za moj rođendan. Neke epohalne želje nemam, ide to s godinama, mudrošću. Dan po dan. Takav je život i takve su želje.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
