Maja Manojlović, voditeljka glavne informativne emisije na TV Pink, upravo se vratila s mora. Smatra da odmoran čovek bolje radi svoj posao, a ona četiri dana nedeljno ustaje pre pet sati ujutru kako bi gledaoce informisala o najvažnijim događajima. Poznata po lepoti i eleganciji, Maja govori i o svom profesionalnom stilu, porodici, ukusima i željama.
Kakva je priprema za rad u informativi, pogotovo u Nacionalnom dnevniku?
- Danas je sve postalo brže. Nekada ste imali manje informativnih emisija, poput Dnevnika, a sada ih ima više u jednom danu. Na svakih deset minuta dobijete novu vest ili se ažuriraju stare. Pratim sve vesti, portale, novine, agencije i nije mi potrebna posebna priprema. Kada ste u materiji, već znate šta su glavne novosti iz zemlje i sveta.
Prezentacija vesti u svetu je često prenaglašena, do nivoa glume. Kako gledate na to?
- Ima već dvadesetak godina kako se ustoličila i zaživela ta američka prenaglašena škola prezentacije. Više volim britanski način, koji je malo smireniji, ali opet gađa u metu. Neko sam ko inače nije prenaglašen i draži mi je taj gospodstveniji stil, koji je mirniji i svedeniji. Oba načina gađaju određenu grupu gledalaca, nismo svi istog senzibiliteta. Neko voli žustre, energične gestikulacije. S druge strane, masa ljudi mi govori da vole što sam smirena i da imam vid prezentacije koji prija oku. Sve saopštim tako da ništa ne odvlači pažnju sa pročitane vesti.
Ne smetate oku živim bojama odeće. Da li je to vaš izbor?
- Volim žive boje, ali u informativnom formatu jednobojne kombinacije se lepše slikaju. Kada obučete nešto šareno, to izgleda lepo ali odvlači pažnju sa onog što govorite. Dnevnik je takav da morate da budete malo "dosadni". Volela bih da nosim upadljiviji dezen koji mi se dopada, ali znam da u praksi treba da budemo jednobojni i svedeni, jer nisam bitna ja, već da gledalac čuje vest. Kosa mi je uvek uredna, ne volim puno šminke, pa i privatno se malo šminkam osim za specijalne prilike. Važno mi je da sam uredna, elegantna i da je sve na svom mestu, a neki zabavni formati daju vam veću slobodu. U vestima, akcenat mora da bude na - vestima.
Da li vam informativni program najviše odgovara?
- Volim Dnevnik, ali malo više volim formate u kojima imam sagovornike. Prirodno se osećam kad razgovaram sa ljudima i odgovara mi kombinacija informative sa segmentima živog razgovora. Recimo da je Jutarnji program takva kombinacija, ili popodnevni program koji bi pratio vesti ali imao i sagovornike na određene teme. U tome bih se najbolje osećala ali Dnevnik je moja velika ljubav.
Odrasli ste u Vinči, rođeni ste i živite u Beogradu, završili ste gimnaziju, studirali književnosti... Da li ste oduvek želeli da budete TV lice?
- Od malih nogu me je privlačila scena. U celoj osnovnoj školi uvek sam bila voditelj raznih školskih priredbi i svečanosti, u gimnaziji sam pisala za školski časopis. Studije književnosti su mi značile zbog ogromne ljubavi prema literaturi. Unutrašnji svet koji obogaćujemo razradom književnih dela ispunjava me i danas. To je moja strast, pokreće me i čini da se bolje osećam. A dragoceno je i za posao.
U kom duhu ste odrastali?
- Moje odrastanje je bilo predivno. Bila sam mažena i pažena od tate, a mama je bila jako stroga, odličan spoj dobrog i lošeg policajca. Kod mame se znao red, domaći zadatak se radio odmah posle škole. Tata mi je davao puno ljubavi i nežnosti. Sve što mi je mama branila on je dozvoljavao. Ta ljubav koju su mi davali i naučili da dajem drugima je ono na šta sam najponosnija u životu. U današnje vreme, kada imate široku ponudu raznog lošeg oko vas, najveći uspeh svakog čoveka je da ostane - čovek. A ja to jesam. Dobronamerna sam i uvek prvo vidim dobro u ljudima. Bolje je biti pomalo i naivan, nego zlonameran i loš.
Kažu da ljudi sa srećnim detinjstvom često kasnije budu nesrećni jer ne mogu da vrate srećne dane odrastanja. Ima li u tome istine?
- Naprotiv. Srećno detinjstvo daje vam temelj da izgradite srećan život. Sreća nestaje kad postanete halapljivi i niste zahvalni na svemu što vam je život pružio. Živi ste, zdravi, obe ruke, obe noge, imate posao, porodicu... Uvek se treba setiti toga kad dođu teški trenuci. Do nesreće dolazi kada tražite sve više i više, preko hleba pogače.
Kakvim ljudima volite da ste okruženi? Koje osobine cenite?
- Da biste bili moj prijatelj, morate da budete lojalan i dobar čovek. Kada prepoznam lošu nameru, tome je kraj. Morate da volite i sebe i ljude, da idete iz pozicije ljubavi. To je osnovni parametar koji tražim u čoveku. Volim uspešne ljude, obrazovane i one koji znaju šta hoće u životu. Kad kažem uspešne, mislim na one koji su sposobni da rade, zarade, stiču, rastu, neguju prave vrednosti, porodicu, prijatelje...
Još niste zasnovali svoju porodicu. Kakvi ste u kući, kuvate li, spremate?
- Biću iskrena. Volim da svoje slobodno vreme potrošim na porodična druženja, putovanja i slično, a za te kućne aktivnosti trudim se da angažujem nekog da mi pomogne. To sam naučila od majke, koja je bila veoma uspešna u poslu, umela da radi i zaradi i dala mi je primer šta sve žena može u životu: i da osnuje porodicu, i da voli muža, i da vaspita decu, i da jako uspešno vodi svoj biznis. Uvek je u kući imala pomoć. Nije želela da provodi dane pored pegle i drži usisivač, mogla je sebi da priušti ženu koja joj je pomagala. Kopirala sam mamin primer. Volim ponekad da skuvam ručak, iz ljubavi, od srca. Torte i kolači mi baš idu od ruke. Sve znam da spremam, mama i baka su me naučile. Ne radim to često, još uvek nemam svoju decu. Kada jednog dana, bože zdravlja, budem majka, verujem da ću više vremena da provodim u kuhinji.
SVE MANJA ŽELJA ZA PRETERANIM KUPOVINAMA
Volite li šoping? Kod kuće, na putovanjima? Ili više razgledate znamenitosti?
- U poslednjih godinu dana sam u fazi kad me šoping ne ispunjava. Imam sreću da sebi mogu da priuštim mnogo, sve što je u domenu realnih želja, normalnih stvari. Mada, šoping može da podigne raspoloženje, priznajem. Volim parfimerije, da otkrivam nove parfemske note, volim "niš" (nichee) parfeme i biram one koji ostavljaju utisak. Na putovanju volim i jedno i drugo, da obilazim kulturne znamenitosti, grad, obožavam galerije. Naravno, svaka žena voli sebi nešto da kupi na putovanju, makar to bile i sitnice. Mnogo više vremena utrošim na uživanje u drugim aktivnostima.
Kad se o vama piše, uvek se ističe vaša lepota. Na šta najviše obraćate pažnju?
- Da bi žena bila lepa, mora iznutra da pleni radošću. Estetska medicina može tehnički svaku ženu da učini lepoticom. Onda imate niz istih žena koje, ako ne nose radost u sebi, ne bude nikakvu emociju. Treba najpre ponuditi svoj vedar, nežan duh. Znam žene koje nisu lepotice, ali zrače toplinom i lepše su mi od mnogih savršeno lepih.
Fizička aktivnost?
- U zdravom telu zdrav duh. Volim da šetam, obožavam pilates. To nije trening, već škola gde s vremenom osvešćujete ono što niste ni znali da postoji u vašem telu. S godinama telo postaje sve jače, a time je jači i vaš duh. Negujem kožu, ne štedim na sebi. Nikada na sebi nisam štedela. Najveći deo mojih prihoda odlazio je na negu, ulaganje u sebe se uvek isplati. Pametno ulažem i trudiću se da zadržim taj negovan izgled, s merom. Da sam imala hrabrosti, možda bih operisala nos, ali nisam smela. Nikada ništa nisam operisala. Trudim se da ono što mi smeta dovedem na estetski nivo kojim sam zadovoljna.
Ima li muškarca koji uživa u vašoj lepoti? Imate li partnera? Jeste li emotivno ispunjeni?
- Jesam, a to što sam javna ličnost ne znači da moj privatni život treba da bude javni. Vi odlučite da li želite svoju privatnost da delite s javnošću ili ne. Ja to delim s porodicom i prijateljima. Odvajam ta dva sveta, jer se ja tako dobro osećam. Jesam ispunjena i radosna, a vaši čitaoci sami mogu da zaključe šta to znači.
Kurir.rs/Lena/Ljilja Jorgovanović
NE PROPUSTITE
Bonus video:
