Bivša prva dama Amerike Rozalin Karter koja je umrla u Džordžiji, a provela je 77 godina u braku sa bivšim američkim predsednikom Džimijem Karterom. Život ih je spajao na neverovatne načine. Medicinska sestra na porođaju njene majke bila je njegova majka. Zbog toga se prvi susret čuvenog para desio kada je ona bila beba, a on imao tri godine.
Uz sve izazove koje su im donosili brak i njegova politička karijera, ostali su zajedno decenijama. Ljudi koji su ih poznavali rekli su da su se njih dvoje oduvek dopunjavali, u svemu.
Bivša prva dama Amerike Rozalin Karter rodila se 1927. u malom gradu Plejns u Džordžiji gde je živelo svega 600 ljudi. Na porođaju je kao medicinska sestra bila Lilijan Karter. Rodila se tada beba Elenor Rozalin Smit.
Karterovi su bili bliski prijatelji sa porodicom Smit. Lilijan je odvela sina Džimija Kartera da upozna malenu Eleonor (pojedini izvori govore da je to bila kada je buduća prva dama SAD imala samo tri dana).
Rozalin i Džimi nisu brzo postali prijatelji kada su odrasli, ona je bila veoma bliska njegovoj sestri Rut. Kada je on otišao u Pomorsku akademiju Sjedinjenih Država, a ona ga videla u uniformi, počela je da ga gleda drugačijim očima. Međutim, njena znatiželja nije bila toliko izražena jer je on studirao daleko od kuće.
Dok je bio na letnjem raspustu, pozvao ju je da zajedno odu u bioskop. Bio je to poziv iz hira, ali je on po povratku kući, shvatio da je proveo vreme sa devojokom kojom želi da se oženi.
Počeli su vezu na daljinu, a on je slovima "ILYTG" , volim te najlepše, izražavao svoju ljubav prema njoj.
Venčali su se 1976. Dok je on radio u mornarici, tokom prvih godina braka stalno su se selili, od Virdžinije, Havaja do Konektikata. Nakon što je napsutio mornaricu, vratio se u rodni grad i uz njenu pomoć nastavio sa očevim poslom koji se bavio uzgojem kikirija i proizvodnjom đubriva.
Rozalin Karter bila je pokretačka snaga iza suprugovih početnih koraka u politiku, pomogla mu je na putu da postane guvrner Džordžije 1970. godine. Dok je obavljala funkciju prve dame, bila je i na čelu Predsedničke komisije za mentalno zdravlje, pomogla je donošenje Zakona o sistemima mentalnog zdravlja 1980. godine. Zalagala se i za razvoj umetnosti i bila savetnica svog muža.
Nakon što su otišli iz Bele kuće, Karterovi su osnovali The Carter Center, organizaciju za borbu za ljudska prava. Ona je upravljala centrom Mental Health Task Forcei bila članica Carter Center Board of Trustees. Od 1988. do 1992. predavala je na koledžu Agnes Scott u Džordžiji.
Imali su poseban ritual, čitali su jedno drugome omiljene knjige svake noći pred spavanje.
(Kurir.rs/ŽenaBlic)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
