U komadu “Mama” nagrađivana britanska autorka Morgan Lojd Malkom, kao protagonistkinju postavlja nesavršenu i iznemoglu majku, koja usled sopstvene istrošenosti i nerazrešenih traumatskih događaja iz prošlosti, ne uspeva da prepozna i umiri potrebe svog deteta.
Iznenadna praznina koja nastaje nakon što se Nina prvi put odvoji od svog tromesečnog sina otvara prostor za do tad neizgovorene strahove i razna pitanja.
- Pomislila sam kako je važno da ovaj komad postoji u beogradskim pozorištima. Naše je zadovoljstvo i sreća što je baš u Ateljeu 212, u mom matičnom pozorištu. Ova tema se nije obrađivala i o njoj se malo priča. Tema roditeljstva, majčinstva i šta žena sve prolazi kada postane mama. Kakvi su to strahovi, lomovi, promene, kako se osećamo. Nekako se uglavnom plašimo da o tome pričamo, jer se lako dobije ta etiketa loše majke. Tako da se generacijama o tome ne govori. A žene prolaze kroz razna emotivna stanja, hormonske dizbalanse koji se dešavaju u našem telu. Morgan Lojd Malkom je napisala fantastično odnos Nine mlade mame prema novonastaloj situaciji roditeljstva i majčinstva, ali o odnos njen sa svekrvom Perl. Takođe odnosa sa njenom mamom i preispitivanje gde je pogrešila, da li je bila dovoljno dobra majka i ja kažem tu prelepu rečenicu: “Ali si bila, bila si moja i to je ponekada dovoljno”- kaže Tamara Dragičević i dodaje:
- Tako da je baš jedna duboka tema koja je društveno važna. Kada smo počeli da radimo predstavu ja sam mislila o nekim mladim mamama, ženama koje će sedeti u publici koje su mnoge stvari osetile, prošle ili nešto slično osetile. Međutim, vrlo interesantna reakcija muškaraca kojima dobro dođe da neke stvari bolje razumeju. Kada ste u tome i kada je preko puta vas neka uplašena žena, nesnađena, ne možete baš uvek da razumete. Mislim da umetnost, predstava, znači i muškarcima.
Prema Tamarinim rečima ova tema joj je bliska, s obzirom da je i ona majka, pa je neke situacije iz komada lakše razumela.
- Interesanto je što sam ja glumica koja ima dvoje dece. Prošla sam ne tako davno sve to. Na moju sreću nisam imala neke slične faze i periode u majčinstvu, postoprođajne probleme, depresije. To ništa nije strano ni čudno, već normalno. Dobro je kada žene to prepoznaju. Nisam prolazila kroz takve momente, ali je interesantno što sam sve iz komada mogla da razumem. To su neka prepoznatljiva osećanja. Nina u komadu kaže ko sam ja? Znam da sam Nina, ali van toga ne znam ko sam. Kada vam je dete važnije na svetu, to više niste vi. O tom biću treba da počnete da se starate i ta spoznaja da je to zauvek i doveka. Neko sebi to lakše objasni, a prosto nekima nije laka ta spoznaja d aje to zauvek tolika briga i odgvornost za neko drugo biće - govori Tamara.
Na pitanje da li je po prirodi neko ko se prispituje, Tamara odgovara:
- Mislim da se svi preispitujemo. Volim sebi da objasnim stvari na najbolji način po mene. Mislim da mi je tako lakše i lepše da idem kroz život. I kada naiđem na neke probleme, prepreke, nešto što mi je nepoznato, sreća je kada to umete da prebacite u predost i avanturu, u nešto lepo što ne znate šta vas čeka iza ćoška. Ja se takvim poslom bavim. Gluma je neizvestan posao, gde ne znate šta je sledeća uloga. Da li će brzo proći do sledeće uloge ili ćete čekati neko vreme gde ništa nećete raditi. Ali mislim da imam čime da se bavim i ne upadam u panike i dubioze u smislu depresije. I kada sam tužna, očajna i nezadovoljna na moju sreću imala sam tu sposobnost da se uzidgnem iznad svega toga i kažem sve je dobro.
Pogotovo sa godima kažem da smo svi zdravi i to mi je jedino važno. Živimo u jednom vremenu gde čujemo dosta tužnih i potresnih priča i ponovite samo da smo zdravi. Naravno kada ste zdravi i kada živite ovaj život, naravno da trebaju i druge stvari da vam se dešavaju, da teku i da idu kako treba. Preispitvanje je nešto što je zdravo i dobro. To znači da uz to ide rad na sebi, šta ćete sledeće uraditi bolje od uloge, vaspitavanja dece, odnosa sa prijateljima... Prispitivanje je dobro. Savršen nije niko. Šta god radili neće biti svi zadovoljni. I to je lepo kada shvatite. U ovom poslu, ali i odnosu sa decom, partnerima, braćom, sestrom, prijateljima ne može sve biti idelano. Lepo je korigovati i raditi na sebi. To je važno. Onda ste nekako mirni.
Tamara i suprug Petar Benčina imaju dvoje dece, a glumica je progovorila o strahovima.
- Moje starije dete je krenulo u prvi razred i tu su bili strahovi. Nekako vrtić i taj period odrastanja kada su najviše sa nama ste zapravo bezbrižni i nekako je do vas. Kada prepustite društvu i sistemu svoju decu, onda kreću pravi strahovi. Naravno da na kraju najvažniju ulogu odigra porodica i vaspitanje, a da je lako nije lako. Trenutno su to moji strahovi - govori Tamara.
Glumica kaže da se raduje predstojećim praznicima.
- Jako volim te praznike i raspuste i momente kada možemo negde da otputujemo, da se odmoramo i da budemo u krugu porodice, i baš se radujem - kaže Tamara.
(Kurir.rs/Blic/T.J.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
