Poznato je da je prvi dan škole često traumatično iskustvo za "male ljude" koji će u tim istim ustanovama postati odrasle, zrele osobe spremne za život. Kao i svaki početak u životu, i ovaj je neretko naporan, roditelji se na razne načine trude da im taj prelazak ublaže, a evo kako je sve to, nekada davno, opisao naš poznati pesnik Branko Ćopić.
Pesma đaka prvaka
Zbogom, bako, mili rode, u skolu me jutros vode, tamo ce me vazdan tuci, ziv ti necu doci kuci. Zbogom jagnje sviloruno, coban ti je poginuo. Zbogom, kravo, mlijecna spravo, odnio je salu djavo, pozdravi mi drago tele, poginucu danas, vele, poslednje ti saljem zbogom, osveti me tvrdim rogom. Zbogom, konju ritajuci, nastradacu čitajuci, unaprijed mi dusa zebe, vise jahat necu tebe, daj pomozi stradalniku, bjezacemo cak u Liku.
Pesma našeg poznatog pesnika nastala je jako davno, a svedok tome je i okruženje koje tadašnji "đak prvak" opisuje. Da se tokom leta družio sa domaćim životinjama sa sela, da se oprobao u ulozi čobana, ali i da se od svih milih letnjih aktivnosti oprašta, jer je došao septembar i vreme za povratak u školske klupe.
(Kurir.rs / M.P.)
NE PROPUSTITE
Bonus video:
